Претрага

Упит dcterms_subject_txt:reka Crnica

31 items

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... sagledavanja hidrogeoloških i hidroloških karakteristika reke Crnice. Istraživanja su obuhvatila analizu čitavog toka reke Crnice, od mesta nastanka u Sisevcu do njenog ušća u Veliku Moravu. Hidrogeološka analiza sliva reke Crnice obuhvata karakterizaciju terena koja predstavlja pridruživanje tipova ...
    ... proticaja reke Crnice za 1994. Slika 7.4. Hidrogram proticaja reke Crnice za 2011. godinu godinu 44 80 180 70 160 60 < 140 = % IO 2 50 i -i G 100 OI Š m Š 30 | ž Š 60 20 40 10 20 0 0 LA OA OA OA O Ž O O „O O _OM BB 8 9 ONR JE O IE O Slika 7.5. Hidrogram proticaja reke Crnice za 2010 ...
    ... KLIMATSKIH PROMENA NA REŽIM REKE CRNICE U cilju analize razmatrani su podaci o srednje dnevnim proticajima reke Crnice koji su osmotreni u profilu v.s. Paraćin u periodu od 1926. do 2022. godine Na slici 8.1 dat Je dijagram sračunatih srednje godišnih proticaja reke Crnice, v.s. Paraćin, dok su ...

  • Karst groundwater source protection based on the time-dependent vulnerability assessment model: Crnica springs case study, Eastern Serbia

    Živanović Vladimir, Jemcov Igor, Dragišić Veselin, Atanacković Nebojša, Magazinović Sava (2016)

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1982. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1983. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; ...
    ... Ivankovačku reku, nakon čega se uliva u Ravanicu (Jemcov, 2000; Republički hidrometeorološki zavod, 1980; Vujasinović, 1975). 12 1.3.2. Hidrološke karakteristike Režim Crnice Hidrološka osmatranja reke Crnice vrše se na profilu “Paraćin” (Tabela 1.3.-1.). Srednji višegodišnji protok Crnice iznosi ...
    ... autora, Hidrogeološka studija reke Mirosave, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1980. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1980. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Resavice, Crnice i Crnog Timoka, a koja pripadaju slivu Velike Morave, Timoka i slivu Dunava (Stevanović, 1981, 1991). Veći tokovi koji obeležavaju ovo područje, a koji nastaju od jakih karstnih vrela su Mlava, Krupajska reka, Crnica, Grza, Crni Timok, Radovanska reka, Zlotska reka (slika 4.7 ...
    ... koja iznosi 3.69 m3/s. Najveća pritoka reke Resave je Resavica, koja se u nju uliva kod Dvorišta. Resavica izvire u centralnom delu masiva na nadmorskoj visini od 1144 m. Najveća pritoka Resavice, pre ulivanja u Resavu, je Ravnorečki potok. Reka Crnica nastaje u naselju Sisevac od istoimenog ...
    ... izvora: Suvi Do - Mlava, Velika Tisnica – Mlava, Crna reka – Mlava, Žagubičke rečke – vrelo Buk, Ivkov ponor – Malo i Veliko vrelo, Busovata – Veliko vrelo, Nekudovo – vrelo Crnice, Velika Brezovica – Radovansko vrelo i vrelo Grze, Mala reka – Fundonj, Bogovniska pećina – Fundonj i Mrljiš, Dubašnica ...

  • Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)

    Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović (2020)
    Geochemistry and Petrology

  • Zlatonosni aluvion Konjske reke i mogućnost njegove valorizacije

    Kasim Hrković (1978)
    Zlato, Konjska reka

  • Analiza uzorka oštećenja čeličnih podgradnih okvira u kosim i horizontalnim prostorijama na primeru jame Ravna reka""

    Dragomir Tabori (1988)
    Podgradni okviri, Ravna reka

  • Studija određivanja dimenzija sigurnosnih stubova i stabilnosti raspona u otvorenim otkopima revira Kozja reka" rudnika "Sase""

    Ante Gluščević (1972)
    Sigurnosni stubovi, Kozja reka, Sase

  • Karakteristike sedimenata upletenih reka formacije klastiti Kladnice

    Radmilo Jovanović (1993)
    Sedimenti, upletene reke, klastiti, Kladnica

  • Geologija i tektonika ugljonosne oblasti između Dobre na Dunavu i Porečke reke

    Petar Bogdanović (1963)
    Tektonika, Ugalj, Dodra, Porečka reka

  • Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""

    Čedomir Beljić (1994)
    Otvaranje, duboka rudna tela, Borska reka

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... уравнати падови износе: - Росомачке реке од њеног ушћа па до споја Заношке реке и Царичиног потока износи 37 ‰; - Заношке реке износи 138 ‰; - Царичиног потока 168 ‰; - Росомачке реке од извора Заношке реке па до њеног ушћа у Височицу износи 47 ‰. Воденичка река (након села Каменица овај ток се ...
    ... Е РАЗМАТРАНИХ РЕКА Росомачка река настаје на коти 1068 м спајањем, односно уливањем Царичиног потока у Заношку реку, а улива се код села Славиња у реку Височицу на коти 724 м. Генерални правац течења јој је од севера ка југу, а њено сливно подручје налази се између сливова реке Јеловице, која ...
    ... Пљоске (826 м н. в.) све до ушћа Воденичке реке у Височицу. У овом делу вододелница одваја слив Воденичке реке од Криводолштице и непосредног слива реке Височице. Слив Воденичке реке је лепезастог облика, с тим да је у доњем делу, као и код Росомачке реке, изузетно сужен и такође у овом делу не прима ...

  • Petrohemijske karakteristike visokog kristalina Tekijskog kompleksa i moguća genetska veza sa kristalinom desne obale Porečke reke( Srbija)

    Vesna Joksimović (1987)
    Petrohemija, kristalin, geneza, Tekijski kompleks, Porečka reka

  • Inženjerskogeološka svojstva terena u srednjem delu toka reke Neretve

    Ermedin Halilbegović (2007)
    Inženjerskogeološka svojstva, teren, reka Neretva, srednji deo toka.

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Измењено: 2024-10-03 07:34:59 Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) Ivan Rutović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) | Ivan Rutović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs ...
    ... stvaranja sedimenata vladala aridna klima sa elementima vlažnije klime. Gostuška reka Hygrofiti Kserofiti SI. 7- Procentualna zastupljenost kserofitnih i higrofilnih palinomorfa na lokalitetu Gostuška reka. 18 5. Prikaz paleontološkog materijala Rod Endosporites Wilson & Coe, 1940 ...
    ... sakusa 15 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 4/76). Botanička pripadnost: Gymnospermophyta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Ecological status of the Lim river alluvium in Serbia

    Amel Kurbegović, Boris Vakanjac, Vesna Ristić Vakanjac, Mirjana Bartula, Zorana Naunović, Nikola Milovanović, Jovan Kovačević (2022)
    Three countries share the catchment of the Lim River and they have been engaged in an eco-logical struggle for years, to conserve the river, its tributaries, and biodiversity. Honoring international conventions and declarations, along with active involvement of the civil society and support of Eu-ropean Union agencies, major efforts are being made to draw attention to the degradation of nature, especially water, which is essential for life on the planet Earth. Considering that natural resources are limited and that ...
    aluvijum, zagađenje vode, ekološki status, reka Lim

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... 41-45. – JoBaHonuHh, P. (1951): IIpazstor crpararpa(buju Mcroune Cpouje. I eonomiku BecHuk, 9, pp. 111-125. - Marković J. (1954): Reljef sliva Crnice ı Grze. Zbornik radova Geografskog instituta SAN, knj. 7, Beograd. - Maslarević LJ. Sedimentology of permian red sandstones in the inner belt of ...
    ... fijazaradoznale.wordpress.com/wp- content/uploads/201 5/09/koridor-10a-gif.jpg) ca reprropHjoM peke 1 pse koji Ilapahana (https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/) 1.2. IIiperaten panujax uacrpaxxuBamba TepHropuHja Toka peKe ITpae M ommruaHe Ilapahan je mpe cBera JeTaJbHO TEOJIOHIIIKH NpoyuaBaHa ...
    ... azesrbija.rs/izletiste-grza/ https://geografijazaradoznale.wordpress.com/wp-content/uploads/2015/09/koridor-10a-gif.jpg) https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/ - AHTroHoBHh, A. (1980): OĐopwanuje "npBeHMx HepMcKHX memapa" y JyrocmaBHjH H JIpyrHM 3eMJbaMa Epporie. CHMI03HJyM H3 perHoHajnHc ...

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma