Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Stabilnost terena

333 items

  • Модел миграције нитрата у епикарсту: лабораторијски експеримент

    Бранислав Петровић (2022)
    Епикарст је део карстног изданског система који се налази у зони аерације и представља сложену област додира и мешања неконсолидованог материјала са површине терена, остатака карбонатних стена измењених корозивном водом, флоре и фауне и њихових остатака, који је делимично и повремено засићен подземном водом. Подручје истраживања примењених мултидисциплинарних истраживања био је карстни масив Суве планине (ЈИ Србија), односно подручје око мале пећине Печ, настале у епикарсту. Између осталих истраживања, опит трасирања (На-флуоресцеин) у пећини Печ помогао је у одређивању ...
    епикарст, модел, нитрати, специфична електрична проводљивост

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... čestice se uglavnom ne zadržavaju u blizini izvora emisije već se raznose na velike razdaljine, u zavisnosti od njihove veličine, zatim topografije terena i meteoroloških uslova, posebno pravca i brzine vetra i vertikalnih i horizontalnih termalnih gradijenata. Veće čestice se uglavnom talože i na taj ...
    ... praktično jer: merenje se može vršiti na svim materijalima; merenja su bezbedna, brza i nedestruktivna; merenja se mogu vršiti u laboratoriji ili na terenu uz minimalnu obuku i merenja dopunjuju mnoge druge vrste analiza životne sredine. S obzirom na to da se veliki broj uzoraka može meriti ekonomično ...
    ... set uzoraka kako bi se pronašli „prosečni“ ili „tipični“ uzorci za druge, skuplje analize ili analize koje dugo traju. Merenja vršena in situ, na terenu, ubrzavaju proces povezivanja podataka sa terenskim opservacijama, što je veoma važno za ljude koji rade u udaljenim područjima daleko od laboratorija ...

  • Analiza nosivosti vertikalno opterećenog šipa za potrebe izgradnje petlje „Merošina 1“ na autoputu E-80 deonica: Niš – Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović, Miloš Stevanović, Milan Bogdanović (2023)
    U Srbiji je počela izgradnja autoputa E-80 koji će predstavljati saobraćajno čvorište zapadnog Balkana i biće deo glavne regionalne transportne mreže jugoistočne Evrope. Njegova ukupna dužina kroz Srbiju iznosi 77 km, a prva deonica u dužini od 5.5 km je završena i puštena u saobraćaj krajem jula 2023. god. To je prva od četiri deonice Sektora 1 čija je dužina 32.65 km. U sklopu petlje „Merošina 1“ izgrađen je nadvožnjak koji je oslonjen na devet stubnih mesta na međusobnom ...
    petlja Merošina 1, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... radove, na njihovu stabilnost i izvođenje. One se odlikuju nižim vrednostima čvrstoće, velikom deformabilnošću i plastičnošću i podložne su dezintegraciji koja se najčešće u ovim stenama događa veoma brzo. Zbog navedenih razloga izbegava se izvođenje radova u ovakvim terenima, ali ih nije uvek moguće ...
    ... Измењено: 2024-07-26 09:24:02 Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi Anđela Despotov Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi | Anđela Despotov | | 2024 | | ...
    ... Phone:(381 11) 3219-100, Fax:(381 11) 3235-539 ZAVRŠNI RAD Master akademske studije Studijski program: Geotehnika Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi Student: Profesor: Anđela Despotov, G622/21 prof. dr Zoran Berisavljević Rezime U radu je opisano ponašanje ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... Ako prilikom širenja buka prelazi preko “mekanih” terena (tla), tada će doći do dodatnog slabljenja emitovane buke, u zavisnosti koliko blizu terena prolazi linije širenja buke. Ovaj efekat Je poznat kao slabljenje usled karakteristika terena (ground attenuation). Apsorpcija tla varira od vrednosti ...
    ... za dva različita stanja atmosfere: D (neutralno) i F (veoma stabilno). D ı F se odnosi na meteorološke uslove koji definišu „Pasquili“ klase stabilnosti. Stabilne uslove atmosfere, između ostalog, karakteriše temperaturna inverzija. Temperaturna inverzija može uticati na dodatno širenje emitovane ...
    ... nivoi buke kod navedenih receptora za dnevni period (slika 22.), kao i za noćni period (slika 23). Tabela 7. Nivoi buke na receptorima za klasu stabilnosti D, za dnevni i noćni period Koordinate receptora OOp X(m) Y(m) LA(Ža(:)B ) LA(er:šg)B | R1 6388179 4968926 64.2* 63.3** R2 6388323 4968881 ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... godine. Ekskurzija je obuhvatila terene Suve planine, Svrljiških planina, Belave i Stare planine. Stručna ekskurzija po severozapadnim delovima Bosne i Hercegovine, karstnim terenima u slivu Save Ekskurzija na području severozapadnih delova BiH i karstnih terena u slivu Save organizovana Je u periodu ...
    ... uređaje koje je neophodno instalirati na karstnim terenima u Srbiji, radi posmatranja i analize dinamike ciklusa kruženja ugljenika u prirodi i njegovog uticaja na karstni proces. Po ovoj tematici je organizovan terenski obilazak istočne Srbije, terena izabranog za postavljanje ove monitoring opreme ...
    ... doktorske disertacije kandidata sa AGH, za koju je tokom 2022. godine zajedno sa kandidatom u više navrata obilazila teren zapadne Srbije, sa ciljem uzorkovanja podzemnih voda na terenu. Pored ovih, naučno-stručnih poseta, treba naglasitii da članovi CHK povremeno obilaze i decu osnovnih škola, koja ...

  • Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama

    Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović (2021)
    Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih faza korišćenja komunalne deponije. Zbog toga je kao i kod drugih nasutih građevina, veoma korisno odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). Dobijeni rezultati mogu da posluže prilikom projektovanja kapaciteta deponije kao i prilikom definisanja obradivosti otpada. U dosadašnjoj praksi najčešći način određivanja parametra zbijanja je standardna metoda (Proktorov opit) koja se koristi u mehanici tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. Međutim, različiti tretmani komunalnog otpada na ...
    deponija komunalnog otpada, zbijanje, Proktorov opit, malj sa šiljcima
    ... postupak ispitivanja se često prilagođava njegovim karakteristikama. Iz ovog razloga, a kako bi se na neki način izvršila simulacija zbijanja па terenu, u dosadašnjoj praksi često su vršcni modifikovani opiti sa povećanjem епегојје zbijanja i do 4 puta [3,9,14]. To se postiže zbijanjem otpada pomoću ...
    ... deponijama komunalnog otpada u Japanu, a uz činjenicu da 5е postojeće lokacije zatvorenih deponija u blizini ргадома koriste samo kao parkovi ili golf tereni, Itoh i dr. (2005) su odredili parametre zbijanja za tri grupe uzoraka koje su pripremljene u različitim sastavima. Proktorov opit је izveden sa ...
    ... razlikuju od tla, ра se standardni pristupi koji sc koriste u mehanici tla mogu izmeniti kako bi se uslovi zbijanja otpada prilagodili uslovima па terenu (deponiji) [6, 7]. Iz tih razloga se sve višc zagovara uvođenje поуе паиспе discipline“mchanike komunalnog otpada” Која зе u suštini zasniva na opštim ...

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit
    ... predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U u Plandištu. THE IMPORTANCE OF PROCTOR TEST PERFORMANCE ON ...

  • Termička zrelost organske supstance i naftno-matični potencijal istočne Hercegovine

    Nikoleta Aleksić (2021)
    Cilj istraživanja, obrade i interpretacije rezultata prikazanih u disertaciji je utvrđivanje termičke zrelosti organske supstance i naftno-matičnog potencijala sedimentnih stena na području istočne Hercegovine, primenom metoda pirolize Rock-Eval, organo-petrografskog proučavanja organske supstance u normalnoj svetlosti i fluorescenciji, koja je pored kvalitativne analize uključila posebno i refleksiju vitrinita. Osim toga, na osnovu organsko-geohemijskih analiza sagledane su karakteristike i poreklo ekstrahovanog bitumena metodom gasne hromatografije - masene spektrometrije, pri čemu su izvršene analize biomarkera kao geohemijskih indikatora. Tokom rada na doktorskoj ...
    organska supstanca, termička zrelost, matične stene, naftni potencijal, refleksija vitrinita, piroliza Rock-Eval, biomarkeri, Karbonatna platforma, istočna Hercegovina

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... u blizini spomenika i slično); SH-3 umjeren pješački saobraćaj; SV-1 objekti preko 30 visine iznad terena; SV-2 objekti visine od 10 do 30m iznad terena; SV-3 objekti visine do 10m iznad terena Obzirom na fizičko - mehaničke karakteristike kamena, na veliku sličnost u ispitivanju arhitektonsko ...
    ... sektora za regionalnu geologiju, mineralne sirovine i koncesije za mineralne sirovine, kao i Zavoda uopšte, sa kojima sam iz godine u godinu, sa terena na teren, učestvovao na realizaciji brojnih projekata iz oblasti osnovih, tematskih i detaljnih geoloških istraţivanja u Crnoj Gori. Veliku zahvalnost ...
    ... sedimenti (d), imaju najveće rasprostranjenje u terenima izgrađenim od flišnih sedimenata, i predstavljeni su raspadnutim materijalom i osulinskim brečama, naročito na strmijim stranama. Crvenica (ts) je zastupljena na karstifikovanim terenima i, uglavnom, zapunjava dna manjih vrtača ili polja ...

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... sirovine, kvalitet i raspodela korisne komponente,  opšte geološke prilike terena i geološki profili,  tektonika terena i ležišta,  fizičko-mehanička i hidrigeološka svojstva ležišta i okolnog stenskog masiva,  reljef terena,  klimatski uslovi Tehničko-tehnološki faktori:  projektovani ...
    ... sve tačke pristupa sa površinom terena uz minimalni trošak izrade i izvoza. Glavni zadatak je projektovanje najjeftinije ostvarljivog sistema otvaranja uz poštovanje svih operativnih ograničenja. U većini slučajeva, uslovi koji preovladavaju na površini terena i samom ležištu nisu povoljni ...
    ... Utovarno mesto u oknu opremljeno je uređajima za punjenje skipova rudom. Utovarena rude se skipovima dalje izvozi oknom do površine terena. Skipovi se na površini terena prazne u odgovarajuće bunkere. Vreme potrebno za izradu ovog sistema otvaranja i započinjanje proizvodnje na podetaži na koti +710 ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... ostvaruje se u delovima terena gde sarmatski krečnjaci predstavljaju direktnu povlatu na površini terena, što je registrovano u lokalnosti Barajeva. Uslovi otežane vodozamene karakteristični su za badenske naslage, budući da na širem području nisu registrovani na površini terena, zbog čega se formira arteska ...
    ... registrovan na delovima terena Mačve i Pocerine sa površinom izdani od oko 650 km2, te ukupnim kapacitetom arteskih vodozahvatnih objekata od 40 L/s. Na delovima terena južno od Mačve, tj. na obodnim delovima granitoidnog masiva Cera, neogeni sedimenti registrovani su na površini terena duž kojih se jednim ...
    ... temperature i ukupne mineralizacije sa porastom dubine, itd. Na površini terena veoma često ne postoje indikacije mineralnih voda, zbog čega se iste otkrivaju jedino istražnim bušenjem. Uglavnom je izražena geotermalna anomalija terena, zbog postojanja hidrogeološke barijere predstavljene povlatnim tercijarnim ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... zona izmenjenih stena predstavlja nastavak borske hidrotermalno izmenjene zone koja se pruža prema severozapadu i nalazi se duboko ispod površine terena. 11 GEOLOŠKA KARTA LEŽIŠTA BAKRA BORSKA REKA 1:10 000 Legenda Neogen pesak Mprak @ Borski poši - Borsu kongiomerati - Homblenda (piroseri) ...
    ... hidrotermalnih izmena prvobitna struktura stena je sasvim razorena, tako da je veoma teško razlikovati vulkanite i vulkanoklastite. Od površine terena sa dubinom raste i stepen intenziteta hidrotermalnih izmena. 12 Iz hloritisanih i kalcitisanih stena andezitskog sastava postepeno se prelazi ...
    ... koji, u delu ležišta Borska reka ima pad od 45-559, što je ujedno i pad ležišta, hidrotermalno izmenjene zone i borskih konglomerata. Na površini terena, istočno od borskog raseda, konglomerati dostižu širinu i do 700 m. Podinu ležišta čine borski konglomeati. Odnos između konglomerata i ležišta ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... kog i panonskog kata,  sedimenti kvartara i recentno zemljište.  Istraživani  prostor  se  nalazi  u  oblasti  severne  Šumadije. Geološki  ovaj  teren  pripada  južnom  obodu Panonskog basena (Marović et al., 2007). Proučavanja badenskih sedimenata su detaljno vršena  tokom XX veka, u okviru Osnov ...
    ... ojavljuju na nekoliko izdanaka u blizini Višnjice i Slanaca. U toj oblasti  su  razvijeni  i  ceritski  krečnjaci  (na brdu  Lipak). Na ovom delu  terena mogu  se uočiti  „prelazni oblici“  između subfacija, a negde je uključena i peskovita komponenta.  Rakovički klastiti obuhvataju dobro vezane ko ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... je priprema koja se sastojala u upoznavanju geografskog položaja ispitivanog terena, pregledu postojeće geološke dokumentacije, kao i upoznavanju sa geološkom građom terena i planiranju organizacije rada na terenu. Sedimentne stene kredne starosti na istraživanom području centralnog dela Vardarske ...
    ... glinovitim krečnjacima i krečnjacima, svi sa konkrecionim roţnacima. Jedinica krečnjaka i laporaca sa roţnacima zauzima najveći prostor na ispitivanom terenu centralnog dela Vardarske zone. Sedimentacija se odvijala na kontinentalnoj padini bez prekida do kraja mastrihta. Karbonatne stene mikritskog ...
    ... dobijeni značajni rezultati Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 2 koji su uz to proveravani ponovnim obilaskom terena. Rezultati istraživanja, uz korišćenje savremene literature – posebno one koja se odnosi na istražena područja u svetu slična našem, omogućila ...

  • Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda

    Ana Vranješ (2012-12-12)
    Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...
    geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad Beograd

  • Postojeće stanje i budući trendovi u preventivnoj zaštiti podzemnih voda Srbije

    Vladimir Živanović (2022)
    Podzemne vode predstavljaju osnovni, a u mnogim zemljama i jedini resurs za javno vodosnabdevanje stanovništva tako da zaštita podzemnih voda predstavlja bitan preduslov za njihovo dugotrajno i održivo korišćenje. Kako u svetu, tako i u Srbiji, zaštita podzemnih voda se najvećim delom svodi na primenu preventivnih mera zaštite. Kod planiranja zaštite većih prostora sve više se koriste metode za ocenu ranjivosti podzemnih voda. Njihova primena je posebno naglašena u karstnim područjima zato što se tu izdvajaju delovi terena sa ...
    Zaštita podzemnih voda, karte ranjivosti podzemnih voda, karta hazarda, karte rizika od kontaminacije, monitoring podzemnih voda, Srbija

  • Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta

    Veljko J. Marinović (2022)
    Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...
    karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursa

  • Projected changes in air temperature, precipitation and aridity in Serbia in the 21st century

    Boško Milovanović, Sebastian Schubert, Milan Radovanović, Vesna Ristić Vakanjac, Christoph Schneider (2021)
    У овој студији се испитују пројектоване промене средњих месечних и годишњих температура ваздуха, количине падавина и Де Мартоновог индекса аридности у Србији у 21. веку. У ту сврху статистички је моделована просторна дистрибуција температуре ваздуха и количине падавина на основу података 64 климатолошке станице и 421 падавинске станице за период 1976–2005 применом вишеструке линеарне регресије. Де Мартонов индекс аридности се израчунава из просторно распоређених података. Да бисмо добили регионалне просеке и варијабилност, Србију делимо на три поддомена: западну зону ...
    21 век, температуре ваздуха, климатске промене, Де Мартонеов индекс аридности, падавине, Србија