Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudna zona

523 items

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • Agates of the Lece Volcanic Complex (Serbia): Mineralogical and Geochemical Characteristics

    Zoran Miladinović, Vladimir Simić, Nenad Nikolić, Nataša Jović Orsini, Milena Rosić (2024)
    Agate veins and nodules occur in the Lece Volcanic Complex (Oligocene-Miocene) situated in the south of Serbia and occupying an area of 700 km2. This volcanic complex is composed predominantly of andesites, with sporadic occurrences of andesite-basalts, dacites and latites, and features agate formations that have been very little investigated. This study focuses on five selected agate occurrences within the Lece Volcanic Complex, employing optical microscopy, scanning electron microscopy (SEM), X-ray powder diffraction analysis, inductively coupled plasma mass spectrometry ...
    Lecki vulkanski kompleks, andeyit, kalcedon, kvarc, opal-CT, mikrostruktura, organska materija

  • Numerical modelling of a single intra-oceanic subduction for the origin of the Balkan ophiolites

    Nikola Stanković, Vesna Cvetkov, Vladica Cvetković (2024)

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... granica između kristalastog jezgra i Lužničke zone, pokriven neogenim i kvartarnim sedimentima pokrovne jedinice i na površini ncuočljiv. Lužnička zona je tektonska jedinica koja se nalazi između kristalastog jezgra i gornjačko- suvoplaninske zone. Ovu zonu odlikuju kristalasti škriljci intenzivno ubrani ...
    ... dovedeni u ne-normalan kontakt paleozojske tvorevine Lužničke zone sa permskim crvenim peščarima i mezozojskim sedimentima gornjačko-suvoplaninske zone. Gornjačko-suvoplaninska zona se nalazi istočno od moravske dislokacije i Lužničke zone, uz istočni obod lista Lapovo, i predstavljen je mezozojskim ...
    ... Lapovo su izdvojene četiri tektonske jedinice: kristalasto jezgro, lužnička zona, gornjačko-suvoplaninska zona i pokrovna jedinica. Kristalasto jezgro pripada Srpsko-makedonskoj masi, dok lužnička i gornjačko-suvoplaninska zona pripadaju Karpato-balkanidima istočne Srbije, a pokrovna jedinica pokriva ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Geotechnical conditions of “Debelo brdo” tunnel construction on the highway E-80: Nis-Merdare-Pristina (“Peace Highway”)

    Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Radojica Lapčević, Dragan Lukić (2024)
    The construction of the highway E-80 has begun in Serbia, which will represent the traffic hub of the Western Balkans and will be part of the main regional transport network of Southeast Europe. Its total length through Serbia is 77 km, and one part of the route is designed through a typical plain terrain, while a larger part of the route passes through hilly terrain. The construction of the tunnel “Debelo brdo” is planned partly in an open cut ...
    „Debelo brdo“ tunnel, temporary slopes, open cut excavation, tunnel excavation, piles

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... podzemnih voda. Ovo se posebno odnosi na aluvijalne izdani, čiji kvalitet zavisi od kvaliteta rečne vode, i koje se nalaze neretko u urbanim zonama, zonama intenzivne poljoprivredne i industrijske aktivnosti, kao i u blizini saobraćajnica. Održavanje izvorišta vode i sistema za snabdevanje vodom u ...
    ... u gročansko-smederevskom Podunavlju - više od 150 l/s (vodosnabdevanje) u široj zoni Mladenovca, više od 250 l/s (vodosnabdevanje) u Jagodini oko 500 l/s (deo voda iz aluvijalne izdani) (vodosnabdevanje) (slika 7) u zoni Ćuprija-Paraćin-Varvarin-preko 300 l/s (vodosnabdevanje) u Kruševačko-aleksinačkom ...
    ... koncentracija zagađivača svede na prihvatljiv nivo. Zona I izvorišta podzemne vode ograđuje se radi sprečavanja nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja zaštitnom ogradom koja ne može biti bliža od 10 m od vodozahvatnog objekta koji okružuje. Zona II obuhvata prostor sa kog voda dotiče do vodozahvatnog ...

  • Процена угрожености подземних вода применом GOD методе: случај изворишта за водоснабдевање Сопота

    Милица Степановић, Драгољуб Бајић, Душан Поломчић, Стефан Шикман, Александар Новитовић (2021)
    ranjivost podzemnih voda, izvorište podzemnih voda, karte ranjivosti, zone sanitarne zaštite

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... sklopom. Sedimenti ove zone su Jako izlomljeni. Kontakt peridotita i jurskih tvorevina Je gotovo uvek tektonski, a u okviru samih peridotitskih masa Jasno se uočavaju i rasedne zone, čiji rasedi rezultuju blokovskom građom ovakvih masiva. U magmatskim stenama ove 17 zone zapažaju se i pojave ...
    ... obdukcije (Schmid et al., 2008; Schmid et al., 2020). Ovi ofioliti su danas locirani u dva odvojena pojasa: Dinarska Ofiolitska Zona (DOZ) ı Ofiolit Zapadno-vardarske zone (OWVZ). Oni su izgađeni od serpentinisanih peridotita, gabrova, dolerita, bazalta i lokalno granita. Identični ofiolitski melanž ...
    ... Ustaszewski, K. & Van Hinsbergen, D.J.J. 2020. Tectonic units of the alpine collision zone between Eastern alps and western Turkey. Gondwana Research, 78: 308 374. Toljić M., Stojadinović U., Krstekanić N., 2019: Vardar Zone: new insights into the tectono-depositional subdivision, Zbornik radova, BiH ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... Druga faza i razvoj andraditske zone po zrnima granata grosularskog sastava rezultat je prinosa gvožđa magmatskim hidrotermalnim fluidima, što su potvrdila dva 96 nezavisna istraživanja. Cvetković i dr. (2016) objašnjavaju vezu između formiranja rudnih minerala i „boiling“ procesa u završnoj ...
    ... granatima Fi] _Pelitsko-kornitska stena, orudnjena u vidu impregnacije Zona sa jakim deformacijama sa sovivima peStara, mineralizacija u vidu impregnacije Homfelds zona Homfelds zona, uzorak makroskopski pegav Izbretizirana zona u hornfelds zoni, po pukotinskom sistemu pojava kaleitnih Zica z ga g 119 524 ...
    ... skarnove, izdvajaju se tri zone oreola koje su definisane različitim mineralnim asocijacijama. U prirodi, neka od zona, što je čest slučaj, može izostati. Takođe, jasna granica između zona ili oreola ne postoji, nego se one u nekom svom delu preklapaju. Skarnovi prve zone najbliži su kontaktu sa ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Hydrogeochemical distribution of Ca and Mg in groundwater in Serbia

    Petar Papić, Jovana Milosavljević, Marina Ćuk, Rastko Petrović (2014)

  • Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)

    Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović (2020)
    Geochemistry and Petrology

  • Valorization of non-balanced coal reserves in Serbia for underground coal gasification

    David Petrović, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Ljubisav Stamenić (2019)
    In the name of a better and safer energy future, it is our responsibility to focus our knowledge and activities to save on imported liquid and gas fossil fuels, as well as coal on which energy security of Serbia is based. The rationalization in the use of available energy resources certainly positively affects economy and the environment of a country. This paper indicates motivations for the application of the underground coal gasification process, as well as surface gasification for ...
    ugalj, gasifikacija, zaštita životne sredine, skladištenje, solarna
    ... representation of an UCG reaction zone |7| The flame zone (reaction zone) is formed around the coal-burning point where it ex- tends simultaneously in several possible directions (direct, reversed and radial). The velocity of the firehead spreading in the reaction zone is positively affected by the ...
    ... gas/h, — gas pressure 0.2 bar, and — gas temperature 200-400 *C. Air, Oxygen, Steam CO,CO, H„ CH, |- —— Oxidation zone. —— j- Reduction zone +| -- Drying and Pyrolysis zone Oxidation Reduction Drying and pyrolysis P CYO, + CO,+ 3938MI / kmol C+CO,—- 2CO – 162.4 MI / kmol Coal — CH, +H,0 ...
    ... horizontal connections are estab- lished, the ignition starts at the end of the injection. At the end of the treatment of this reaction zone, the reaction cavity-zone is Petrović, D. T., et al.: Valorization of Non-Balanced Coal Reserves in Serbia for ... THERMAL SCIENCE: Year 2019, Vol. 23, No. ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... Ležište Ciganuša-Škorac se sastoji od rudnih tela izgrađenih od limonita i rudnih tela izgrađenih od karbonata gvožđa siderit-ankerita koja su daleko većih 36 razmera od limonitnih tela. U višim nivoima ležišta nalaze se, uglavnom, limonitna tela. Rudna tela na Ciganuši i Škorcu su bila zahvaćena ...
    ... receptora — stambenih objekata. Prema definiciji usvojenih zona, Zona 6, a ni Zona 5, ne uzimaju u obzir "stambenu" namenu prostora. Ukoliko bi se za vrednovanje rezultata modeliranja buke oko industrijskog područja koristila Zona 4 (Trgovačko, poslovno, stambeno i stambeno uz prometne koridore ...
    ... rata 1992. godine. Deo rudnih tela Škorac je eksploatisan u zahvatu površinskog kopa Škorac-Gradina, južno od brda Škorac. Na ovom kopu je završena eksploatacija i služio je kao odlagalište jalovine, a u dubljem delu ovog površinskog kopa formirala se akumulacija vode. Rudna tela su smeštena na prostoru ...

  • Sanitary protection zoning of groundwater sources in unconsolidated sediments based on a Time-Dependent Model

    Vladimir Živanović, Igor Jemcov, Veselin Dragišić, Nebojša Atanacković (2020)
    delineacija sanitarnih zona, TDM metoda, zbijena izdan, zaštita izvorišta podzemnih voda

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... dislokacionih zona bez jasne veze sa magmatskim centrima. Vezana su za prelazni pojas između Dinarida i Vardarske zone. Predstavljaju kontinuirani nastavak endogenih rudnih polja subvulkansko-vulkanskih centara u pravcu severa. Dva osnovna tipa asocijacija rudnih elemenata vezanih za slojne rudne žice i ...
    ... og andezita koji se javlja u okolini Rudnjaka. 2.2.5. Rudne pojave Golije Rudni rejon Golije predstavlja zapadni deo Kopaoničke rudne oblasti, Kao deo Drinsko- ivanjičkog pojasa smešten je duž kontakta unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone. U ovoj oblasti poznate su uglavnom ecndogence mineralizacije ...
    ... ć, 1986). Prema tipu ležišta, Sastavci se karakterišu kao hidrotermalno-žična u zonama razlamanja. Glavno Pb-Zn orudnjenje formirano je duž rasedne zone opšteg pravca pružanja ZSZ-IJI sa strmim padom od 60”. Rudna tela su štokverknog tipa sa brojnim apofizama, izgrađena od spleta tanjih žica, žilica ...

  • Numerical modelling of the roughly simultaneous emplacement of two distinct ophiolite belts

    Nikola Stanković, Vesna Cvetkov, Vladica Cvetković (2024)

  • Alpine thermal events in the central Serbo-Macedonian Massif (southeastern Serbia)

    Milorad D. Antić, Alexandre Kounov, Branislav Trivić, Andreas Wetzel, Irena Peytcheva, Albrecht von Quadt (2015)
    General Earth and Planetary Sciences

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... на ерозиону зону Барског потока, површинске воде које допиру до зеолитисаног туфа не задржавају се дуго у оваквим условима, 35 већ отичу по паду у дубље нивое, у којима се формира издан. Тако да се приликом садашње а и евентуалне будуће експлоатације зеолитског туфа, на рудним телима 1 ...
    ... прекидима на дужини од 1,1 km. Геолошким истраживањима (Мојић, 2010) на рудном пољу "Игрош- Видојевићи" утврђена су два рудна тела: "рудно тело 1" и "рудно тело 2". Картирањем терена као и експлоатационим радовима на "рудном телу 1" утврђено је да се слој зеолитисаног туфа пружа правцем север-југ ...
    ... бушотина укупне метраже 24,50 m. Током 2008. године настављена су геолошка истраживања на рудном пољу "Игрош-Видојевићи" на рудним телима 1 и 2, када је урађено 17 бушотина укупне дужине 299,0 m. На простору "рудног тела 1" истражним и експлоатационим 17 радовима утврђено је простирање једног ...