Претрага

Упит dcterms_subject_txt:termalne,termomineralne,mineralne vode,

580 items

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... podzemnih voda, temperature podzemnih voda i temperaturnom razlikom koji predstavljaju parameter za izračunavanje potencijalne termalne snage iz OVOg hidrogeotermalnog sistema. Potenicjalna količina podzemnih voda na Bežanijskom polju iznosi 4200 1/s, temperature podzemnih voda 14.5 *C a t ...
    ... dobija se potencijalna termalna snaga od 167,6 MW.. Isti princip urađen je i za deo Novog Beograda u okviru aluvijalne ravni Save gde otenicjalna količina podzemnih voda iznosi 2200 l/s, temperature podzemnih voda 15.5 *C a temperaturna razlika 10.5 *C. Potencijalna termalna snaga za ovaj deo kvartarnih ...
    ... čine hirogeotermalni sistem, sračunata Je potencijalna termalna snaga na osnovu parametara koji figuriraju u gore pomenutoj Jednačini. Potenicjalna količina podzemnih voda na Bežanijskom polju iznosi 26000 1/s, temperature podzemnih voda 14 *C a temperaturna razlika 9. *C. Potencijalna snaga ...

  • Fizičko-mehaničke karakteristike otpadne šljake i mulja iz železare Smederevo

    Rakić Dragoslav, Basarić Irena, Berisavljević Zoran (2015)

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... proizvode i koje se rastvaraju u podzemnoj vodi takođe čine ovaj tip raspadanja. Još jedna zanimljiva činjenica Je da se hemijsko raspadanje može javiti kao posledica dejstva čoveka, poput zagađenih podzemnih voda, đubriva rastvorenih u podzemnim vodama, kao i zagađenje vazduha i uopšte životne ...
    ... klimatskim prilikama podzemna voda, često veoma mineralizovana, se usled kapilarnog penjanja kreće ka površini terena. Usled isparavanja vode, dolazi do kristalizacije minerala i stvaranja pritisaka. Dejstvo mraza (slika 3) se javlja kao posledica zamrzavanja vode u pukotinama stena. Do zamrzavanja ...
    ... pojava za područja sa umerenom klimom, gde često mržnjenje i otapanje u pukotinama dovodi do dezintegracije stena. 11 Prodiranje vode u pukotine 'Voda se zamrzava, pri čemu se Ciklus mržnjenja-otapanja se ponavlja stenske mase zapremina poveća za 9%, što više puta, pa se stenska masa raspada ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje transfer stanice „Prelići“ u Čačku

    Rakić Dragoslav, Basarić Irena, Janković Jovana, Bogdanović Snežana, Djurić Tina (2018)

  • Регионални приступ изради карте угрожености подземних вода Србије - нова метода Издан

    Милановић Саша, Стевановић Зоран, Ђурић Душан, Петровић Тања, Миловановић Милица (2010)

  • Značaj monitoringa podzemnih voda u karstu Srbije

    Stevanović Zoran, Ristić-Vakanjac Vesna, Milanović Saša, Vasić Ljiljana, Petrović Branislav (2011)

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... pojave i objekti e Bušotina-bunar sa termalnom vodom A · Hidrološka stanica _ Izvor-vrelo I Kaptiran izvor e Ponor ——> Utvrđena veza ponor-vrelo — — Povremeni Tokovi ———= Stalni vodotoci Glavni Tok L __J Vododelnica —— Smer kretanja voda Legenda standardnih oznaka -——— Eroziona ...
    ... 2012). Ponor u potpunosti prima vode istoimenog toka, čija maksimalna količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: ...
    ... podzemnih voda, ali su generalno bezvodni tereni koji predstavljaju barijeru za kretanje karstnih izdanskih voda (Živanović, 2016.). 41 SPECIJALNI DEO 42 7. ANALIZA REŽIMA PROTICAJA REKE CRNICE 7.1. Analiza režima dnevnih proticaja reke Crnice Proticaj predstavlja Jedinicu zapremine vode koja ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja i Ključke rijeke

    Петар Војновић (2022)
    karst, podzemne vode, opit obilježavanja, Ključka rijeka, Cerničko polje

  • Охридско и Преспанско – језера на тромеђи

    Марина Чокорило Илић, Весна Ристић Вакањац, Душан Поломчић, Драгољуб Бајић (2014)
    карст, подземне воде, Охридско језеро, Преспанско језеро

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... serija isticanja i kvaliteta karstnih voda, zaštitom podzemnih voda, ocenom prirodne ranjivosti, hazarda i rizika podzemnih voda, procenom uticaja klimatskih promena na podzemne vode, ocenom bilansa podzemnih karstnih voda i implementacijom Okvirne direktive o vodama FEvropske unije u Srbiji, Crnoj Gori ...
    ... Metode istraživanja vode u karstu. • Karakterizacija i konceptualno definisanje cirkulacije vode u karstu, odnos sa drugim izdanima i površinskim vodama. • Bilansiranje voda u karstu, problem određivanja slivova. • Specifičnosti režima kvantiteta i kvaliteta karstnih izdanskih voda, vodozahvati i ...
    ... a i korišćenja vode u karstu, da se upoznaju sa praktičnom primenom na karakterizaciji i konceptualnom definisanju karstne izdani radi veštačkog regulisanja režima karstnih podzemnih voda i stvaranja preduslova za njihovo stabilno i pouzdano korišćenje u svrhu snabdevanja vodom stanovništva i ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... terena Podzemna voda u području Zemunskog lesnog platoa se javlja u dva osnovna vida: kao slobodna ı kao fizički vezana voda. U terenu se dovoljno jJasno izdvaja izdanska zona slobodne vode i nadizdanska zona sa pretežno fizički vezanom vodom. Prihranjivanje izdanskih voda obavlja se infiltracijom ...
    ... uočljivi odroni. Sam odsek je uvek iznad nivoa podzemne vode, ili zone oscilacije Dunava. Hidrogeološka svojstva terena U terenu se jasno izdvajaju izdanska zona slobodne vode i nadizdanska zona sa pretežno fizički vezanom vodom. Pojave slobodne vode mestimično su utvrđene i u nadizdanskoj zoni, kao ...
    ... hidrogeološki izolator, zatim od količine i rasporeda poniruće vode, kao i od složenih fizičko-hemijskih procesa. U nadizdanskoj zoni, osim lebdećihizdani, posle obilnijih padavina javlja se ı „lutajuća” slobodna voda. Ova voda se veoma brzo, skoro vertikalno naniže, proceđuje u izdan.. Na kontaktu ...

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Multicriteria Analysis and Optimization of Groundwater Control Systems with Variable Values of Criterion over Predefined Time Points

    Milica Stepanović, Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2021)
    VIKOR метода, алтернативе, компромисно решење, подземне воде, одводњавање рудника

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... e.jpg) 10.2 Zagrevanje i naglo hlađenje stene u vodi Metoda zagrevanja i naglog hlađenja matične stene u vodi koristi se kada se fosil ne može odvojiti od stene bez rizika od oštećenja. Ova tehnika se oslanja na razlike u gustini i termalnom širenju stene i fosila, što dovodi do stvaranja unutrašnjih ...
    ... direktno ulivaju u Savu ili pripadaju slivovima Jadra, Tamnave ı Kolubare, čine ovu oblast veoma razuđenom. Sliv reke Jadar Je najbogatiji vodom, manju količinu vode imaju pritoke Save i Tamnave, koje u letnjim mesecima uglavnom presušuju (Filipović i dr. 1967). U oblastima gde se pojavljuju stene ...
    ... otapanja koristi princip širenja vode prilikom prelaska u čvrsto stanje (led) kako bi se oslobodili fosili iz mekih glinovito-laporovitih stena (slika 5). Ova metoda uključuje istiskivanje vazduha iz pora stene u vakuum-komori, nakon čega se stena naglo potapa u vodu i izlaže mrazu, što dovodi do ...

  • Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima

    Vladislav Kecojević (1996)
    Površinski kopovi, odvođenje voda

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... biće presvučeno plastičnom folijom za zaštitu zemljišta i podzemnih voda, od procednih voda. Ispod plastične folije biće postavljena drenaža za evakuaciju podzemnih voda, koje se odvode u pumpnu stanicu procedne i drenažne vode. 2.4. Ukupne degradirane površine za rekultivaciju Ukupne degradirane ...
    ... 1 m (slika 3.9). Pri tome se vodi računa da se na predviđenim mestima postavljaju rebraste jednoslojne drenažne cevi 0160 mm. Ove cevi se postavljaju na rastojanju od 80 m. Funkcija ovih cevi jeste da prikupljaju vodu ı postavljenim sistemom za drenažu odvode vodu do odvodnih kanala, koji su povezani ...
    ... cevovodom do zatvorenog kondicionera sa konusnim dnom jedinične zapremine od 32 mš. U kondicioner se voda i pepeo uvode određenim redosledom - najpre voda, a zatim suvi pepeo. Zadati maseni odnos između vode i pepela je 1:1, odnosno gustina od 50% čvrstog, što prevedeno na masu iznosi 1482 kg/mš. Otvor ...

  • Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda

    Milan TOMIĆ (2014)
    Bačka, lekovita voda, balenologija, hidrogeologija