Претрага

Упит dcterms_subject_txt:hidrogeološka sredina

506 items

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... односе на јурско-кредне карбонате настале на платформама Тетиса. Кључне речи: изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина Abstract. The aim of the paper is to present high-resolution carbonate sequence stratigraphy through theoretical aspects and examples of its a ...
    ... депозиционим циклусима. На нивоу седиментолошког приступа слојеви и групе слојева настају као последица промене приноса материјала или енергије средине (ZECCHIN et al., 2017). Секвенциона стратиграфија прати промене у акомодацији (простору за запуњавање седиментима) и условима седиментације који ...
    ... релативно танки слојеви богати љуштурицама мекушаца (кондензовани седименти). Анализа асоцијације фораминифера изнад граничних површи може показати средину промењене енергије у односу на ону испод површи у смислу дубине и положаја у басену. Истовремено, у седиментима непосредно изнад граничне површи ...

  • Environmental Noise Impact Assessment for Large-Scale Surface Mining Operations in Serbia

    Uros Pantelic, Petar Lilic, Aleksandar Cvjetic, Nikola Lilic (2023)
    Noise emissions are a significant environmental impact caused by the mining industry in all technological phases of surface mining, mineral processing, and waste disposal. This paper presents the role of noise impact assessment and control in large-scale surface mining operations. Mine planning develops the model of mining operations, ore excavation, and waste dumping scheduling and processing rates, including spatial distribution of mining activities. Such a level of mine planning requires an environmental impact assessment study. This can be achieved ...
    mine planning, noise impact assessment, mining, noise mapping, environmental impact assessment

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)
    ... kih svojstava sredine. Dva su razloga velike primene geofizičke prospekcije u arheologiji. Prvi, geofizičke metode su nedestruk- tivne (ako se izuzme paleomagnetizam) jer se merenja vrše na površini terena bez otkopavanja i oštećenja arheoloških objekata i narušavanja životne sredine. Drugi, merenja ...
    ... magnetna anomalija. S obzirom na to da većina ar- heoloških slojeva, struktura i objekata poseduje magnetna svojstva koja ih ra- zlikuju od okolne sredine i da samim tim izazivaju magnetne anomalije doprinelo je da magnetometrija postane značajan alat u arheologiji. Smatra se da su istra- 16 C ...
    ... Drugi bitan i najčešće razma- tran parametar kod magnetometrijskih ispitivanja je razlika između magnet- ne susceptibilnosti objekta ispitivanja i sredine u kojoj se nalazi. Magnetna susceptibilnost je fizička veličina koja opisuje sposobnost materijala da se na- magnetiše u magnetnom polju ili jedno- ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... elemenata. Analiza je izvršena u programu Phase. U tabeli 4.6 prikazane su osnovne karakteristike radne sredine. Tabela 4.6. Osnovne karakteristike radne sredine Karakteristike radne sredine Oznaka/jed. Vrednost Jednoaksijalna čvrstoća na pritisak cci (MPa) 70 Indeks čvrstoće f 7 Zapreminska ...
    ... proračun stabilnosti prostorija ı proračun podgrade, izabrane su sledeće fizičko-mehaničke karakteristike radne sredine, na osnovu ispitivanja geoloških uzoraka: • Klasa radne sredine: II • Kohezija, C (MPa): 4 • Zapreminska težina, y (kKN/m*): 23 • Ugao unutrašnjeg trenja, q (*): 60 ...
    ... eksploziva 2 (ME-2) ...........aaaaaaaaannnne 17 4.3. Dimenzionisanje prostorija.............aaaaaa a aaeeeeaeaaeaaNaNaNet 19 4.4. Stabilnost radne sredine ...........Laaa a aeaaaeaaaaaetaeeet 4.5. Proračun podgrade ..........c...aaanaaaaaa a aananannaaanaeeeaeaeeaaeaaNaNaNaNaNet 4.6. Analiza stabilnosti ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... supstance) su veoma značajne sredine za stvaranje velikih metasomatskih ležišta, posebno ako se karbonatne stene nalaze uz cekranizujuće sredine (vulkanite, škriljce, laporce i sl.). • Gornjokredni fliš je zbog svog litološkog sastava (laporci i peščari) uopšteno nepovoljna sredina za stvaranje rudnih ležišta ...
    ... krečnjaka u najnižim nivoima flišne serije koji takvu sredinu čine povoljnom za obrazovanje metasomatskih ležišta. • Paleozojskii trijaski škriljci, 1ako se u opštem slučaju smatraju nepogodnom sredinom za obrazovanje rudnih ležišta, mogu biti sredine u kojima je došlo do stvaranja Pb-Zn ležišta (sistemi ...
    ... većina drugih sulfida, pod dejstvom atmosferskih uslova, odnosno u oksidacionoj sredini, podleže procesima oksidacije. Usled toga dolazi do oslobađanja arsena, prilično toksičnog elementa i ozbiljnog zagađivača životne sredine. Iz prethodno iznetog pregleda literature zapaža se veliki potencijal u mogućim ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... pećina najverovatnije bila okružena gustom šumom. Blizina reke čiji Je nivo najverovatnije bio znatno viši nego danas obezbeđivala je sigurnu sredinu za razvoj larvi. Zbog svoje otrovnosti najveća je verovatnoća da ostaci salamandre u pećinu nisu dospeli kao plen nekog predatora. Obzirom da je ...
    ... neposredna okolina ove pećine kao ı Smolućke bila pokrivena šumom. Mrmoljak 7ifurus karelinii, za razliku od daždevnjaka podnosi znatno suvlje uslove sredine. Kao ı u Maloj Balanici samo jedan pršljen pronađen u Mirosavi verovatno je unet spiranjem iz okoline. Međutim, ovaj mrmoljak ovog puta ukazuje ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... uticaja na Životnu sredinu, posebno u vezi sa emisijom ugljen-dioksida (CO»), glavnog antropogenog gasa staklene baste. P Suočen sa posledicama klimatskih promena, intenzivnim porastom broja stanovnika, neracionalnom upotrebom prirodnih resursa, zagađenom Žživotnom sredinom i nedostatkom ekološke ...
    ... ne poreze za uvoznike iz zemalja koji nemaju sistem regulacija. U Srbiji, za donošenje sistema regulacije odgovorno je Ministarstvo životne sredine. Trenutno se nalazimo u fazi pripreme zakona i usvajanje strategije zelenog razvoja koji bi nam omogućili regulaciju naših emisija. Srbija nema ...
    ... TRENDOVI Danas skoro svi prihvataju da mora da se smanji upotreba fosilnih goriva da bi usporili štetu koju nanosimo našoj planeti ı životnoj sredini. Ovo je dovelo do mnogih naučnih i poslovnih inovacija dok tražimo nove održive ili obnovljive alternative za ugalj, naftu i gas. l!! Brz ekonomski ...

  • Applicability of the risk ranking methodology designed for water reservoirs to tailings storage facilities

    Dragana Nišić, Dinko Knežević, Aleksandar Cvjetić, Neda Nišić, Vladimir Jovanović (2022)
    The risks associated with operating water reservoirs and tailings storage facilities (TSFs) are different because of their different purposes, methods of construction and operation, and characteristics of the materials impounded and their flow behaviour. Regardless of the differences, these two types of structures are often put in the same category when it comes to risk assessment and the application of relevant methodologies, which may result in unrealistic outcomes. In this paper we investigate whether it is possible to apply ...
    procena rizika, akumulacije za vodu, jalovište, TSF, ICOLD, FMEA

  • Održivi razvoj rudarskog sektora

    Vladimir Pavlović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović (2022)
    Imajući u vidu sve veću zabrinutost za stanje životne sredine i socioekonomsku nejednakost, sektorska održivost bez obzira na privrednu delatnost, privlači sve veću pažnju kako globalno tako i lokalno. U tom smislu postoji konsenzus kod svih zainteresovanih strana da čovečanstvo treba da usvoji mere za promenu trenutno neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje. Rudarska industrija igra fundamentalnu ulogu u ovom kontekstu, privlačeći pažnju kroz različite inicijative tokom poslednjih decenija. Neke od njih su čak i primenjene u praksi ali konsenzus ...

  • Applying the Fuzzy Inference Model in Maintenance Centered to Safety: Case Study – Bucket Wheel Excavator

    Predrag Jovančić, Miloš Tanasijević, Vladimir Milisavljević, Aleksandar Cvjetić, Dejan Ivezić, Uglješa Bugarić (2020)

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... busenih i dva bunara sa horizontalnim drenovima zahvata proseéno 260 I/s vode. Problemi na izvoristu javijaju se zbog specifiénih prirodnih uslova sredine sa poviSenim koncentracijama gvozda i mangana U vodi, ali i sve izrazenijih perioda susa sa_niskim vodostajima Save koja je osnovni izvor prihranjivanja ...
    ... uslovijavalo povecanje depresije tj. generalno opadanje dinamiékog nivoa podzemnih voda na izvoriStu. Na osnovu poznavanja hidrogeoloskih karakteristika sredine postavljeno je ukupno pet novih bunara u liniiskom rasporedu sa Savom. Proraéuni su sprovedeni u nestacionarnim uslovima strujanja podzemnih voda. ...
    ... eksploatacije podzemnih voda na izvoriStu “Vié bare” tokom poslednje decenije posledica je nepovoljnog hidroloSkog stanja i prirodnih uslova geoloske sredine, ali i velikin gubitaka u vodovdonom sistemu. Rezultatima hidrodinamickih ispitivanja utvrdene su ograni€¢ene moguénosti dobijanja dodatnih kolicina ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... problemom. Životna sredina je različita od prirodne sredine u užem smislu, jer imperativno podrazumeva i samog čoveka u njoj, zatim i sve elemente ljudskog udruživanja i objekata u okruženju koje su ljudi stvorili. Životna sredina se ne može shvatiti ni kao društvena sredina u užem smislu, jer ...
    ... Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 25 4. ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE 4.1. Životna sredina Definisati životnu sredinu, kao deo sveopšteg prostranstva, znači, ustvari, dati osnovno obeležje prostoru ljutskog delovanja, s jedne i odnosu ...
    ... dolazi u oblast zaštite životne sredine, a većina tu ne pripada. Međutim, preventiva u sprečavanju havarija mora da bude jednako ozboljno shvaćena kao i zaštita životne sredine – radi zaštite života, zdravlja i materijalnih dobara. 4.4. Zaštita životne sredine i geologija Terminologija ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... problemom. Životna sredina je različita od prirodne sredine u užem smislu, jer imperativno podrazumeva i samog čoveka u njoj, zatim i sve elemente ljudskog udruživanja i objekata u okruženju koje su ljudi stvorili. Životna sredina se ne može shvatiti ni kao društvena sredina u užem smislu, jer ...
    ... Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 25 4. ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE 4.1. Životna sredina Definisati životnu sredinu, kao deo sveopšteg prostranstva, znači, ustvari, dati osnovno obeležje prostoru ljutskog delovanja, s jedne i odnosu ...
    ... dolazi u oblast zaštite životne sredine, a većina tu ne pripada. Međutim, preventiva u sprečavanju havarija mora da bude jednako ozboljno shvaćena kao i zaštita životne sredine – radi zaštite života, zdravlja i materijalnih dobara. 4.4. Zaštita životne sredine i geologija Terminologija ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... površinskom kopu Gračanica došlo je do narušavanja životne sredine tj. došlo je do degradiranja velikih povšina zemljišta kao i poremećaja režima površinskih i podzemnih voda. Izgradnjom termoelektrane TE Gacko kvalitet životne sredine se još više narušavao. Veliki uticaj na to su imale deponije ...
    ... kao neopasan otpad, neophodno Je predvideti adekvatnu zaštitu koja će negirati eventualni negativni uticaj pepela i šljake na radnu i životnu sredinu. Na osnovu preporuke Direktive posle završetka odlaganja pepela i šljake (kota 940 m), na celokupnoj površini deponije postavljaju se tri završna ...
    ... 576 890,7 31 3.4. Biološka faza rekultivacije Cilj revitalizacije degradiranih površina na deponiji pepela i šljake jeste zaštita životne sredine. Biološka faze optimalne rekultivacije podrazumeva primenu fitomeliorativnih mera na supstratu u cilju uspostavljanja i opstanka vegetacije radi ...

  • Simulation of groundwater regime and quantification of groundwater balance by means of hydrodynamic analysis: Case of open-cast mine 'Jakovačka Kumša'

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Đorđije Božović, Predrag Pajić (2019)
    Hidrodinamička analiza, kao metodološki postupak, korišćena je za simulaciju režima i kvantifikaciju bilansa podzemnih voda na širem području Površinskog kopa „Jakovačka Kumša“. Istražni prostor obuhvata i deo beogradskog izvorišta podzemnih voda koje se nalazi u neposrednoj blizini površinskog kopa, u priobalju reke Save. Na površinskom kopu se vrši eksploatacija peska, koji se koristi kao građevinski materijal. Analizom i sintezom podataka koji se odnose na geološke i hidrogeološke ka-rakteristike područja, u radu je prikazan trodimenzionalni hidrogeološki model istražnog područja. Prevođenje ...
    hidrogeološki model, hidrodinamički model, izvorište podzemnih voda, numerička metoda konačnih razlika, Modflow

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... једног или другог зависиће од геохемијских услова средине. То су најчешће активности изменљивих јона у структури зеолита, као што су H + , алкални и земноалкални катјони, Al(OH)4- и силицијумова киселина. 54 Филосиликати се формирају у средини која фаворизује високи молски однос H + /Na ...
    ... једног или другог зависиће од физичкохемијских услова средине. То су најчешће активности растворених јона, као што су H+ јони, алкални и земноалкални јони, силицијумова киселина, као и активност Al(OH)4 комплекса. Филосиликати се формирају у средини која фаворизује високи однос H + /Na + , K + ...
    ... околних стена. Зеолити се депонују на местима растварања или у порама и прслинама стена. За настанак зеолита карактеристична је алкална средина. У таквој средини вулканско стакло се најлакше подвргава растварању и замењивању, а степен растварања стакла расте са повећањем салинитета и алкалности ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... čisti u sredini sa manjom gustinom raslojavanja te se tada izdvaja čist ugalj i jalovina. Na slici 9. prikazan je proces čišćenja uglja postupkom gravitacijske koncentracije u teškoj sredini. Nakon drobljenja i prosejavanja, krupnu klasa -150+30 mm čistimo u uređajima sa teškom sredinom dok se ...
    ... GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U TEŠKOJ SREDINI CU(AL) J (AT || SUŠENJE PROSEJAVANJE {a = 60 30,15 ı 5 mm) -150+60mm -60%3O0mm, -30+*15mm - -15%5 mm | komad kocka or·ah gr':h Slika 9. Proces čišćenja uglja postupkom gravitacione koncentracije u teškoj sredini. Autogena suspenzija se formira ...
    ... tečnosti. Proces čišćenja uglja postupkom gravitacijske koncentracije u vodi Proces čišćenja uglja postupkom gravitacione koncentracije u teškoj sredini. Slika 10. Proces čišćenja uglja u autogenoj suspenziji Stakleni piknometar Šema tehnološkog procesa po Parnaby tehnologiji Šema obrade uzorka ...