Претрага

Упит dcterms_subject_txt:napredne tehnologije

300 items

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... utiskivanjem novih drenova. Tako je, na primer, u slučaju revitalizacije dva bunara na Adi Ciganliji, jednog prema Projsag i drugog prema Reni tehnologiji formiranja drenova, došlo do toga da su neki od drenova utisnuti kroz tanke slabijepropusne sedimente povodnja. U prvom slučaju, interval prolaska ...
    ... nivoa podzemnih voda u osmatračkim objektima i kapaciteta bunara). Budući da su novi drenovi na predmetnom bunaru RB–5m formirani prema Projsag tehnologiji, kao i imajući u vidu indicije o postojanju uvećanih početnih otpora na drenovima (na osnovu analize režima nivoa podzemnih voda u zoni bunara ...
    ... drenova i stepen njihove usklađenosti sa karakteristikama sedimenata izdani prisutnih na koti i duž trasa drenova. U skladu sa primenjenom Projsag tehnologijom formiranja novih drenova, prilikom izvođenja radova uzimani su uzorci geološkog materijala na svakih 5 metara utisnutih obložnih kolona. Potom ...

  • Процена емисије гасова са ефектом стаклене баште као последице енергетске активности

    Горана Остојић (2024)
    Рад се бави анализом и проценом емисија гасова са ефектом стаклене баште, са посебним акцентом на емисије које настају као последица енергетских активности. Ефекат стаклене баште представља природни процес који је неопходан за одржавање живота на Земљи, али антропогене активности, попут индустријске производње и сагоревања фосилних горива, значајно повећавају концентрацију ових гасова у атмосфери, што доводи до климатских промена. Рад истражује узроке, последице и могућности за смањење емисија гасова, као и развој стратегија за ублажавање негативних ефеката на животну ...
    емисија гасова, ефекат стаклене баште, енергетске активности, климатске промене, мобилно сагоревање, стационарно сагоревање

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... za modeliranje američke agencije EPA. AERMOD je model disperzije vazduha koji uključuje koncepte kao što su planetarna teorija graničnog sloja i napredne metode za analizu kompleksnog terena. AERMOD je razvijen da zameni ISCST3 model (Industrial Source Complex Model-Short Term) kao najpovoljniji ...
    ... tehnička škola strukovnih studija, Užice [5.] ZAVARGO, Z., CAKIĆ, M., GRUJIĆ, R., JAŠIČ, M., FIDANCEVSKA, E., SREBRNKOSKA, V., 2012. Održive tehnologije, Sustainable technologies, European Commission TEMPUS [6] CVJETIĆ A., Zaštita vazduha, Interna publikacıija, Rudarsko-geološki fakultet, U ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... (Gómez et al., 2000), koji mogu da imaju kancerogena svojstva (Pavlinić Prokurica et al., 2010). Biološka denitrifikacija predstavlja jednu od naprednijih metoda visokih performansi, te je ujedno jedina selektivna metoda za kompletno uklanjenje nitrata, u okviru koje se nitrati i nitriti redukuju ...
    ... čistu vodu (Ikuma et al., 2013). Na Slici 1.15 prikazan je postupak tretmana biofiltracije kontaminiranih voda. Slika 1.15 Biofiltracija kao tehnologija za preradu i prečiščavanje voda (Preuzeto i modifikovano prema Ikuma et al., 2013)* *Strelica pokazuje smer protoka vode. Biofilteri sadrže filter ...
    ... In: Popović, S. (Ed.), Voda za 21. vek – Zbornik radova sa Konferencije održane 22.-24. marta 1999. godine (pp. 679-684). Beograd: Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo. Stojiljković, D. (2003). Hidrogeološke odlike Fruške gore. Letopis naučnih radova, 1, 138-146. Stojković, J. (2013) ...

  • Supstitucione reakcije Pd(II) kompleksa sa biološki važnim biomolekulima

    Aleksandar M. Mijatović, Jovana Bogojeski (2017)
    Kompleksi Pd(II), supstitucione reakcije

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... prihvaćena klasifikacija građevinskog kamena ne postoji. Svaka klasifikacija koja se oslanja na promenljive veličine vezane za proizvodnju i tehnologiju prerade kamena je relativna i aktuelna samo u određenom periodu. Prema genetskoj klasifikaciji (prema poreklu i načinu postanka stene), razlikujemo: ...
    ... kamenu drobinu, kao i otpad koji nastaje pri obradi blokova i izradi poliranih ploča. Postupci kompleksne valorizacije sirovine se zasnivaju na tehnologiji "bez ostatka" (Živanović, 1997; Maksimović, 2006a). Sledeći proizvodi se mogu dobijati iz ležišta AGK: ploče za oblaganje (iz nekomercijalnih blokova ...
    ... , ispitivanje, primena arhitektonskog kamena.- Contractor, Beograd, 352 str. Maksimović V., 2006b: Iskorišćenje pločastog i cepanog kamena u tehnologiji obrade bez ostatka.- 7. Međunarodna konferencija "Nemetali", 25-28.10.2006, str. 207-209, banja Vrujci. Maksimović B. i Maksimović Z., 1952: Tektonski ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... prihvaćena klasifikacija građevinskog kamena ne postoji. Svaka klasifikacija koja se oslanja na promenljive veličine vezane za proizvodnju i tehnologiju prerade kamena je relativna i aktuelna samo u određenom periodu. Prema genetskoj klasifikaciji (prema poreklu i načinu postanka stene), razlikujemo: ...
    ... kamenu drobinu, kao i otpad koji nastaje pri obradi blokova i izradi poliranih ploča. Postupci kompleksne valorizacije sirovine se zasnivaju na tehnologiji "bez ostatka" (Živanović, 1997; Maksimović, 2006a). Sledeći proizvodi se mogu dobijati iz ležišta AGK: ploče za oblaganje (iz nekomercijalnih blokova ...
    ... , ispitivanje, primena arhitektonskog kamena.- Contractor, Beograd, 352 str. Maksimović V., 2006b: Iskorišćenje pločastog i cepanog kamena u tehnologiji obrade bez ostatka.- 7. Međunarodna konferencija "Nemetali", 25-28.10.2006, str. 207-209, banja Vrujci. Maksimović B. i Maksimović Z., 1952: Tektonski ...

  • Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља

    Бојан Земљак (2024)
    Због великог броја индустрија у којима се користе ови ресурси, глобална економија се у великој мери ослања на елементе ретких земаља. Елементи ретких земаља су есенцијална сировина — материјал за развој савремених технологија, али у односу на њихову огромну потражњу, њихово вађење је ограничено и повезано је са значајним утицајима на животну средину. Због њихове ограничене доступности, проблема који се јављају при процесима експлоатације, све више и више земаља почиње да тражи повољније могућности вађења елемената [REE] из секундарних ...
    Елементи ретких земаља, резерве, употреба, представници и методе опоравка елемената ретких земаља

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... средине Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет др Миле Димитријевић, ванредни професор, ужа научна област: хемија, хемијска технологија и хемијско инжењерство Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору др Јана Штрбачки, доцент, ужа научна област: хидрогеологија ...
    ... основног јонског састава и укупне концентрација метала и металоида. Анализе су вршене у лабораторији ХЕМОЛАБ и лабораторији Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) из Београда. Испитивањима су обухваћени следећи параметри: Основне физичко-хемијске карактеристике  Суви остатак ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... реферата IX Југословенског симпозијума о ХГ и ИГ, Приштина 4. Андрић В., Теодосијевић З. (2001): Приручник за регенерацију објеката, Удружење за технологију вода и санитарно инжењерство, Београд 5. Appelo C.A. J, Drijver B., Hekkenberg R. and M. de Jonge (1999): Modeling In Situ Iron Removal from ...
    ... приступ испитивању гвожђевитих и манганских бактерија код снабдевања подземном водом, Зборник радова „Подземне воде као изворишта“ Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд 29. Gavrilko V.M (1968): Filtry vodozabornykh, vodoponizitel�nykh i gidrogeologicheskikh skvazhin, Moscow ...

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... pod mentorstvom prof. dr Zorana Gligorića. Magistarske studije na Rudarsko – geološkom fakultetu upisao je 2005. godine iz oblasti rudarstva – tehnologija podzemne eksploatacije ležišta. Magistarsku tezu pod nazivom "Model strateškog odlučivanja o nivou proizvodnje u podzemnom rudniku olova i cinka" ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... strane, predstavlja predmet naučne oblasti koja se u novije vreme ubrzano razvija. Napredak je prvenstveno omogućen zahvaljujući razvoju novih tehnologija za osmatranje Zemlje iz vazduha i svemira. U poslednjih 30 godina istraživanja TLE pojava dokumentovano je i klasifikovasno nekoliko različitih ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... tako i kod nas, poslednjih godina sve se više posvećuje pažnja ovoj problematici. Kod nas sve više istraživača iz raznih disciplina (geologija, tehnologija, biologija, hemija, fizička hemija i medicina) se bavi ovom problematikom, i svako iz svog domena daje svoj doprinos u istraživanju i određivanju ...
    ... – pored geologije, čiji je zadatak da blago otkrije i utvrdi geološke uslove njegovog vađenja – još i rudarstvo i to prvenstveno sa aspekta tehnologije i organizacije vađenja geološkog blaga i priprema mineralnih sirovina za dalju preradu. Obzirom na stalni rast i evoluciju populacija koje nastanjuju ...
    ... visok sadržaj SiO2, ima najugroženije radne uslove. Sve veće potrebe za mineralnim sirovinama zahtevaju masovnu proizvodnju. Primenom savremene tehnologije za masovnu proizvodnju problem pneumokonioza postaje sve akutniji. Najnovijim ispitivanjima dokazano je da slobodan SiO2 poseduje i kancerogene ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... tako i kod nas, poslednjih godina sve se više posvećuje pažnja ovoj problematici. Kod nas sve više istraživača iz raznih disciplina (geologija, tehnologija, biologija, hemija, fizička hemija i medicina) se bavi ovom problematikom, i svako iz svog domena daje svoj doprinos u istraživanju i određivanju ...
    ... – pored geologije, čiji je zadatak da blago otkrije i utvrdi geološke uslove njegovog vađenja – još i rudarstvo i to prvenstveno sa aspekta tehnologije i organizacije vađenja geološkog blaga i priprema mineralnih sirovina za dalju preradu. Obzirom na stalni rast i evoluciju populacija koje nastanjuju ...
    ... visok sadržaj SiO2, ima najugroženije radne uslove. Sve veće potrebe za mineralnim sirovinama zahtevaju masovnu proizvodnju. Primenom savremene tehnologije za masovnu proizvodnju problem pneumokonioza postaje sve akutniji. Najnovijim ispitivanjima dokazano je da slobodan SiO2 poseduje i kancerogene ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... флаширање минералних вода започиње у другој половини 18 века. До тада су угљокиселе и друге минералне воде коришћене на самим извориштима. Развојем технологије издвајајња угљендиоксида, који сам по себи представља веома значајну економску вредност, добила се шира димензија коришћења угљокиселих минералних ...

  • Развој хибридног модела за оптиматизацију завршне контуре одлагалишта у површинској експлоатацији лежишта минералних сировина

    Aлександар Додеровић (2024)
    Површинска експлоатација минералних сировина захтијева претходно откопавање значајних( милионских) количина јаловине, које је неопходно транспортовати до локације на којој ће сеона трајно одложити. Традиционални приступ избора локације и дизајна одлагалишта се карактерише парцијалним приступом, заснованом на анализи неколико водећих критеријума као и на личном искуству инжењера, често занемарујући синергетски ефекат осталих утицајних фактора Технолошке операције које се односе на манипулацију јаловином, међу којима предњачи транспорт, генеришу највећи дио трошкова у површинској експлоатацији. Такође, цјелокупан процес експлоатације додатно је ограничен ...
    оптимизације завршне контуре одлагалишта, хибридни модел, површинска експлоатација, генетски алгоритам

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... Univerzitet u Beogradu — Rudarsko-geološki fakultet; uža naučna oblast: Kristalografija dr Jovica Stojanović, naučni savetnik, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina; uža naučna oblast: Fundamentalna i primenjena mineralogija Datum odbrane ZAHVALNOST Zahvalnost ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... Rudarsko-geološki fakultet 3. dr Milica Kašanin-Grubin, viši naučni saradnik, naučna oblast: Geo-nauke, Univerzitet u Beogradu, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Centar za hemiju Datum odbrane: _________________________________ Zahvalnost Zahvaljujem se svom mentoru ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Član komisije: dr Slobodan Radosavljević, naučni savetnik, naučna oblast – mineralogija, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd Datum odbrane: ZAHVALNOST Na nesebičnoj pomoći, konstantnom usmeravanju, ...