Претрага

Упит dcterms_subject_txt:geološka sredina

549 items

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... As na rudnim jalovištima zavisi od geohemije sredine. Getit koncentriše As sorpcijom, dok ga jarozit inkorporira u strukturu na S položaj. Kapacitet ovih minerala da zadrže As zavisi od pH sredine i redoks uslova (Savage et al., 2000). 2.2. Geološka i metalogenetska svojstva Šumadijsko-kopaoničke ...
    ... Janković, R. S. (1990): Rudna ležišta Srbije: Regionalni metalogenetski položaj, sredine stvaranja i tipovi ležišta. Republički društveni fond za geološka istraživanja. Katedra ckonomske geologije, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd. Jelić, L, Pačevski, A., Kremenović, A., Šoster, A., Šestan, A ...
    ... arsenopirita kao geotermometra.... 2.1.3. Hemijske primese i sadržaj zlata u arsenopiritu.. 2.1.4. Oksidacija arsenopirita i uticaj na životnu sredinu.... 2.2. Geološka i metalogenetska svojstva Šumadijsko-kopaoničke oblasti 2.2.1. Opšte karakteristike polimetaličnog Pb-Zn-Cu-(Ag) ležišta Rudnik. 2.2.2 ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... Dr.sc. Stjepan Ćorić (Geološki zavod Austrije) Dr.sc. Miloš Bavec (Geološki zavod Slovenije) Prof. dr.sc. Slobodan Miko (Hrvatski geološki institut) Prof. dr.sc. Dragoman Rabrenović (Geološki zavod Srbije) Prof. dr.sc. Tea Kolar-Jurkovšek (Geološki zavod Slovenije) Prof. dr.sc. Ljupko Rundić ...
    ... (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Profesor emeritus Izet Žigić (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Prof. dr.sc. Zoran Stevanović (Rudarsko geološki fakultet Beograd) Prof. dr.sc. Ranko Cvijić (Rudarski fakultet Prijedor) Prof. dr.sc. Dinka Pašić-Škripić (Rudarsko geološko građevinski ...
    ... oštarić (Rudarsko geološko naftni fakultet Zagreb) Prof. dr.sc. Zoran Nakić (Rudarsko geološko naftni fakultet Zagreb) Prof. dr.sc. Đenari Ćerimagić (Građevinski fakultet Sarajevo) Doc. dr.sc. Boško Vuković (Rudarski fakultet Prijedor) Dr. sc. Slobodan Radusinović (Geološki zavod Crne Gore) ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... uticaja na Životnu sredinu, posebno u vezi sa emisijom ugljen-dioksida (CO»), glavnog antropogenog gasa staklene baste. P Suočen sa posledicama klimatskih promena, intenzivnim porastom broja stanovnika, neracionalnom upotrebom prirodnih resursa, zagađenom Žživotnom sredinom i nedostatkom ekološke ...
    ... septembar 2024 Komisija: prof. dr Predrag Jovančić, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd doc. dr Miroslav Crnogorac, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd doc. dr Aleksandar Madžarević, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd REZIME U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija ...
    ... Plan rada za ocenu geološkog potencijala skladištenja Skrining potencijalnih lokacija za geološko skladištenje obaviće se u skladu sa DNV standardima. Planira se analiza resursne baze za potrebe skladištenja CO», formiranje regulatornog okvira za projekte utilizacije i geološkog skladištenja CO» ...

  • Applicability of the risk ranking methodology designed for water reservoirs to tailings storage facilities

    Dragana Nišić, Dinko Knežević, Aleksandar Cvjetić, Neda Nišić, Vladimir Jovanović (2022)
    The risks associated with operating water reservoirs and tailings storage facilities (TSFs) are different because of their different purposes, methods of construction and operation, and characteristics of the materials impounded and their flow behaviour. Regardless of the differences, these two types of structures are often put in the same category when it comes to risk assessment and the application of relevant methodologies, which may result in unrealistic outcomes. In this paper we investigate whether it is possible to apply ...
    procena rizika, akumulacije za vodu, jalovište, TSF, ICOLD, FMEA

  • Održivi razvoj rudarskog sektora

    Vladimir Pavlović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović (2022)
    Imajući u vidu sve veću zabrinutost za stanje životne sredine i socioekonomsku nejednakost, sektorska održivost bez obzira na privrednu delatnost, privlači sve veću pažnju kako globalno tako i lokalno. U tom smislu postoji konsenzus kod svih zainteresovanih strana da čovečanstvo treba da usvoji mere za promenu trenutno neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje. Rudarska industrija igra fundamentalnu ulogu u ovom kontekstu, privlačeći pažnju kroz različite inicijative tokom poslednjih decenija. Neke od njih su čak i primenjene u praksi ali konsenzus ...

  • Applying the Fuzzy Inference Model in Maintenance Centered to Safety: Case Study – Bucket Wheel Excavator

    Predrag Jovančić, Miloš Tanasijević, Vladimir Milisavljević, Aleksandar Cvjetić, Dejan Ivezić, Uglješa Bugarić (2020)

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... busenih i dva bunara sa horizontalnim drenovima zahvata proseéno 260 I/s vode. Problemi na izvoristu javijaju se zbog specifiénih prirodnih uslova sredine sa poviSenim koncentracijama gvozda i mangana U vodi, ali i sve izrazenijih perioda susa sa_niskim vodostajima Save koja je osnovni izvor prihranjivanja ...
    ... uslovijavalo povecanje depresije tj. generalno opadanje dinamiékog nivoa podzemnih voda na izvoriStu. Na osnovu poznavanja hidrogeoloskih karakteristika sredine postavljeno je ukupno pet novih bunara u liniiskom rasporedu sa Savom. Proraéuni su sprovedeni u nestacionarnim uslovima strujanja podzemnih voda. ...
    ... eksploatacije podzemnih voda na izvoriStu “Vié bare” tokom poslednje decenije posledica je nepovoljnog hidroloSkog stanja i prirodnih uslova geoloske sredine, ali i velikin gubitaka u vodovdonom sistemu. Rezultatima hidrodinamickih ispitivanja utvrdene su ograni€¢ene moguénosti dobijanja dodatnih kolicina ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... zaštite o kome je ovde reč je životna sredina svih živih bića, i to samo ona njena komponenta koja je opredeljena atributom ˝geološki˝, što se može odnositi na geološku sredinu kao predmet geoloških nauka, ili na samu geologiju (Babović, 1992). Zaštita životne sredine spada u aktivnosti koje su neminovno ...
    ... genezu i istorijski razvoj zemlje izučavaju fundamentalne geološke nauke – mineralogija, petrologija, paleontologija, geohemija, regionalna geologija i strukturna geologija. Aspekti korišćenja geološke sredine odnose se na korišćenje geološkog ambijenta čime se bavi inženjerska geologija (za potrebe ...
    ... šumarstva) – na korišćenju geološkog blaga, čime se bavi čitav niz geoloških disciplina (metala, nemetala, građevinskih materijala i sl.), hidrogeologija, geologija ugljeva, geologija nafte i gasa i dr. Sve discipline koje se bave aspektima korišćenja geološke sredine mogle bi se svrstati u grupu ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... zaštite o kome je ovde reč je životna sredina svih živih bića, i to samo ona njena komponenta koja je opredeljena atributom ˝geološki˝, što se može odnositi na geološku sredinu kao predmet geoloških nauka, ili na samu geologiju (Babović, 1992). Zaštita životne sredine spada u aktivnosti koje su neminovno ...
    ... genezu i istorijski razvoj zemlje izučavaju fundamentalne geološke nauke – mineralogija, petrologija, paleontologija, geohemija, regionalna geologija i strukturna geologija. Aspekti korišćenja geološke sredine odnose se na korišćenje geološkog ambijenta čime se bavi inženjerska geologija (za potrebe ...
    ... šumarstva) – na korišćenju geološkog blaga, čime se bavi čitav niz geoloških disciplina (metala, nemetala, građevinskih materijala i sl.), hidrogeologija, geologija ugljeva, geologija nafte i gasa i dr. Sve discipline koje se bave aspektima korišćenja geološke sredine mogle bi se svrstati u grupu ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... površinskom kopu Gračanica došlo je do narušavanja životne sredine tj. došlo je do degradiranja velikih povšina zemljišta kao i poremećaja režima površinskih i podzemnih voda. Izgradnjom termoelektrane TE Gacko kvalitet životne sredine se još više narušavao. Veliki uticaj na to su imale deponije ...
    ... Dimitrijević, MeHTOp Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 2. Prof dr. Tomislav Šubaranović, član Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 3. Doc. dr Ivan Janković, član Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Datum odbrane: Rezime: U završnom radu ...
    ... репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko | Boban Crnogorac | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0009089 Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета ...

  • Simulation of groundwater regime and quantification of groundwater balance by means of hydrodynamic analysis: Case of open-cast mine 'Jakovačka Kumša'

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Đorđije Božović, Predrag Pajić (2019)
    Hidrodinamička analiza, kao metodološki postupak, korišćena je za simulaciju režima i kvantifikaciju bilansa podzemnih voda na širem području Površinskog kopa „Jakovačka Kumša“. Istražni prostor obuhvata i deo beogradskog izvorišta podzemnih voda koje se nalazi u neposrednoj blizini površinskog kopa, u priobalju reke Save. Na površinskom kopu se vrši eksploatacija peska, koji se koristi kao građevinski materijal. Analizom i sintezom podataka koji se odnose na geološke i hidrogeološke ka-rakteristike područja, u radu je prikazan trodimenzionalni hidrogeološki model istražnog područja. Prevođenje ...
    hidrogeološki model, hidrodinamički model, izvorište podzemnih voda, numerička metoda konačnih razlika, Modflow

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... циклусу мобилност и растворљивост хемијских елемената зависи од pH -вредности средине. Тако су јони алкалних метала (Na + i K +), као и Ca 2+ -јони настали у процесу алтерације матичних стена и присутни су у читавом геолошком опсегу при различитим pH вредностима. Односно, алуминијум и силицијум остају ...
    ... турни отворени до затворени пирокластични системи; - дијагенеза тоњења, и - хидротермална алтерација. Међутим, на основу геолошких и хидролошких карактеристика средине, Langella et al (2001) издвајају лежишта зеолита образована у отвореним и затвореним хидролошким системима. За наше услове ...
    ... 35, 1571-1606. Ђоковић, И., Маровић, М., Кнежевић, С., Бањац, Н., Тољић, М., (2002): Геолошка карта и тумач Београдског Дунавског Кључа 1:10000, Фонд стручних докумената Министарства за заштиту животне средине и природних ресурса Републике Србије, Фонд стручних докумената РГФ, Београд. Ewart ...

  • Menadžment podzemnih vodnih resursa

    Zoran Stevanović (2011)
    vodni resursi, menadžment

  • Preliminary impact assessment of No2 emission from a heating plant on air pollution: case of Zemun, Serbia

    Boban Pavlović, Uroš Pantelić, Marija Živković, Dejan Ivezić (2023)
    The aim of this paper is to provide a preliminary evaluation of the impact caused by NO2 emissions from a heating plant on the local air quality. To model the spatial distribution of NO2 emissions from the heating plant, the AERMOD model was employed. The evaluation was conducted by analyzing and contrasting the simulated NO2 concentration from the heating plant with the overall NO2 concentration recorded at the nearest monitoring station over the entire heating season. The study focused ...
    AERMOD, квалитет ваздуха, моделирање дисперзије загађења, топлана, NO2 загађење

  • Unusually sluggish microemulsion system with water, toluene and a technical branched alkyl polyethoxylate

    Marija Ilić, Franz-Hubert Haegel, Vesna Pavelkić, Snežana Zlatanović, Zoran Marković, Aleksandar Cvjetić (2015)
    Microemulsion systems with water, toluene and nonionic surfactants are interesting for application due to the excellent solvent properties of aromatic hydrocarbons. In this study, the pseudo-binary phase diagram (“fish-diagram”) of such a ternary system was investigated using a branched technical alkyl polyethoxylate. Lutensol ON 50 (i-C10E5) was considered a suitable surfactant. The system with technical branched i-C10E5 exhibits very long, and for compositions near optimum solubilization, i.e., the minimum content of surfactant needed for a bicontinuous microemulsion, extremely long ...
    микроемулзија, толуен, оксоалкохол етоксилат, термодинамичка стабилност, тернарни фазни дијаграми, дијаграми „fish“

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... čisti u sredini sa manjom gustinom raslojavanja te se tada izdvaja čist ugalj i jalovina. Na slici 9. prikazan je proces čišćenja uglja postupkom gravitacijske koncentracije u teškoj sredini. Nakon drobljenja i prosejavanja, krupnu klasa -150+30 mm čistimo u uređajima sa teškom sredinom dok se ...
    ... GRAVITACIJSKA KONCENTRACIJA U TEŠKOJ SREDINI CU(AL) J (AT || SUŠENJE PROSEJAVANJE {a = 60 30,15 ı 5 mm) -150+60mm -60%3O0mm, -30+*15mm - -15%5 mm | komad kocka or·ah gr':h Slika 9. Proces čišćenja uglja postupkom gravitacione koncentracije u teškoj sredini. Autogena suspenzija se formira ...
    ... vić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] P-T analiza RMU Bitola – krupne klase | Nemanja Dobrosavljević | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008603 Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду омогућава ...

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... rada dizel opreme, ventilacije, miniranja, a zatim sc vrši kartiranje (obeležavaju se geološke karakteristike sredina kroz koje se prostorije izrađuju). Prikupljeni podaci sa terena prebacuju se u softver AutoCAD i na taj način se digitalizuju u 2D formatu. Na Slici 3. prikazan je deo kartiranog hodnika ...
    ... e-mail: nmirkovic('contangorudnik.rs ?Luka Crnogorac, Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, e-mail: luka.crnogoracerpf.bg.ac.rs; ŠKatarina Urošević, Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, e-mail: katarina.urosevic'rpf.bg.ac.rs 109 financial investments of the company) ...
    ... eksploatacije Rudnik dosta zavisi od aktivnih geoloških istraživanja, koja se uglavnom vrše jamskim putem, odnosno, izrađuju se jamske prostorije (rampe, hodnici, komore) u i prema zonama od interesa. Nakon izrade prostorija one se peru od prašine (po zahtevu geološke službe rudnika), koja nastaje od rada ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja