Претрага

Упит dcterms_subject_txt:постројења за пречишћавање отпадних вода

3627 items

  • Rešenje tehnološke linije za separaciju otpada na primeru grada Vlasotinca

    Rakić Dragoslav, Milovanović Miroslav, Jakovljević Dušan (2011)

  • Geotehnički aspekti projektovanja deponija komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Basarić Irena (2012)

  • Osnovni pokazatelji fizičkog stanja komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Basarić Irena (2013)

  • Određivanje parametara stišljivosti starog komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Ćorić Slobodan, Cvetković Vladica (2010)

  • Analiza sleganja objekta na komunalnoj deponiji

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Tomašević Biljana, Novaković Dejan (2011)

  • Analiza uticajnih faktora na čvrstoću smicanja komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Ćorić Slobodan, Cvetković Vladica (2012)

  • Geotehnički aspekti izgradnje transfer stanice „Prelići“ u Čačku

    Rakić Dragoslav, Basarić Irena, Janković Jovana, Bogdanović Snežana, Djurić Tina (2018)

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Упоредна анализа ризика старе и нове депоније фосфогипса у Прахову

    Нишић Драгана, Кнежевић Динко, Цвјетић Александар, Пантелић Урош (2016)

  • Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude

    Ivana M. Jovanović (2016-01-13)
    U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...
    flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže
    ... Pesak hidrociklona, razređen vodom, vraća se u mlin za domeljavanje tipa „Allis Chalmers” 3,66×5,05 m (poz. 25), dok preliv hidrociklona, finoće 85–90 % –0,074 mm, gravitacijski odlazi do razdeljivača (poz. 27), na čelo prvog prečišćavanja. Prvo prečišćavanje koncentrata bakra obavlja se u ...
    ... uporedili tri kontrolna algoritma (klasični ekspertski algoritam, fazi algoritam i fazi/ekspertski algoritam) za postrojenje sa grubim flotiranjem bakra u tri sekcije i jednostepenim prečišćavanjem. Cilj rada klasičnog ekspertskog algoritma bio je održavanje željenog kvaliteta koncentrata iznad određene ...
    ... algoritma koje su prikazali Pérez-Correa i saradnici za ciklus grubog flotiranja i prečišćavanja bakra zasnovana su na pravilima klasične logike. Jedan od ovih algoritama razvijen je u saradnji sa operaterima i inženjerima u postrojenju sa ciljem održavanja sadržaja bakra u koncentratu iznad ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... posebnu pažnju u uslovima remedijacije kontaminiranih voda. Prisustvo razdela Acidobacteria dokazano je u uzorcima biofilma postrojenja za prečišćavanje pijaćih voda u Pekingu, čija zastupljenost je bila veća u naslagama biofilma u odnosu na uzorke vode (Li et al., 2017), što ukazuje na potencijal razdela ...
    ... uključujući zemljišta, postrojenja za prečišćavanje optadnih voda, reke, izdani, itd. Vrste koje imaju sposobnost degradacije aromatičnih jedinjenja, poseduju biotehnološki značaj u bioremedijaciji zageđenih životnih staništa i biotehnološki potencijal u razgradnji organskog otpadnog materijala (Oren, 2014) ...
    ... efikasno koriste za uklanjenje organskih supstanci u vodi za piće, u tzv. procesu biofilitracije. Koriste se za Rezultati i diskusija 121 uklanjenje biološki hranljivih supstanci u procesima prečišćavanja otpadnih voda. U oba slučaja, koristi se bakterijska aktivnost za transformaciju složenih ...

  • Prirodno prečišćavanje izdani

    Dragan Kaluđerović (2007)
    Izdani, prirodno prečišćavanje.

  • Prečišćavanje Bridovih para u procesu dosušivanja kolubarskog lignita

    Dragan Guzijan (1991)
    Bridove pare, prečišćavanje, dosušivanje, lignit

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... očekuju veći uticaji zagaĎenja otpadnim rudničkim vodama putem voda Crne Reke, koja se uliva u reku Vardar odnosno kasnije dospeva i u Egejsko more iz razloga što otpadne vode sa rudnika su za sada boljeg kvaliteta od kvaliteta voda same reke. Kvalitet podzemnih voda za sada je u nenarušeno stanje ...
    ... gde se mehanički prečišćivaju. Nakon fizičkog prečišćavanja, vode sa taloţnog jezera pumpama se izbacuju u rečno korito Crne Reke. Za potrebe ocene kvaliteta površinskih voda, izvšena su odgovarajuća hemijska ispitivanja. Njima su obuhvaćene vode iz Suvodolske reke, akumulacije Suvodol i Crne ...
    ... vrši se kombinovano, pomoću obodnih kanala za prihvatanje površinskih voda koje se slivaju sa padina, kanala za prihvat vode na etaţama kopova i eksploatacionih bunara za crpenje podzemnih voda. Sve podzemne vode koje se crpe bunarima i atmosferske vode koje se slivaju u leţištama uglja „Suvodol“ ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... na tehnologiju solventne i elektrolitičke ekstrakcije. Kompanija Bioteq je takođe instalirala postrojenje za prečišćavanje kiselih industrijskih otpadnih voda u rudniku Dexing u Kini. Ovo postrojenje može proizvesti do 45 000 tona bakra godišnje, koji bi bez primene ove tehnologije bio zauvek izgubljen ...
    ... raskrivke (slika 12). Tokom drugog uzorkovanja prikupljeni su uzorci vode sa približnoistog mesta gde je uzorkovana voda prvi put, kao i uzorci biomase iz plitke vode u neposrednoj blizini cevi koja odvodi vodu iz jezera. Za uzimanje uzoraka su korištene sterilne plastične bočice zapremine 50 ...
    ... nalaziti u rudi, dok pogoni flotacije stvaraju kisele otpadne vode i flotacijsku jalovinu koja sadrži velike količine pirita i manje količine drugih sulfidnih minerala. Deponije flotacijske jalovine mogu biti dugotrajan izvor kiselih rudničkih voda. Hidrometalurška proizvodnja bakra je znatno čistija ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... kvaliteta vode kao posledicu antropogenih uticaja. Tipičan primer su aluvijalni nanosi donjeg toka Velike Morave koji su ugroženi visokim koncentracijama nitrata usled nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda i poljoprivredne aktivnosti. 64 Osnovni vodonosni kompleks predstavlja glavni izvor za vod ...
    ... određuje prema vremenu putovanja od 200 dana za koje se procenjuje da je dovoljno da se prirodnim procesima prečišćavanja vode smanje koncentracije zagađivača (slika 23). 4. PODZEMNE VODE I ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJJI Zakonodavstvo vezano za podzemne vode u Srbiji sastoji se od nekoliko delova, koji ...
    ... gradovi kombinuju površinske i podzemne vode. Za vodosnabdevanje Beograda koriste se podzemne vode iz aluvijalnih naslaga reke Save (u blizini njenog ušća u Dunav), i rečne vode Save koje se prerađuju. Sistem za vodosnabdevanje Beograda na račun zahvatanja podzemnih voda sastoji se od većeg broja bušenih ...

  • Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina

    Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан (2014)

  • Одлагање индустријског отпада

    Динко Кнежевић, Славко Торбица, Златко Рајковић, Мирко Недић (2014)
    Депонија отпадних материјала

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... površinske, a zatim i podzemne vode. Ovde treba dodati i toplotno opterećenje Dunava uzrokovano ispuštanjem zagrejane vode koja se koristi za hlađenje reaktora i proizvodnju električne energije (rashladna voda). Pored toga, zbog tehnoloških procesa u okviru ovakvog postrojenja skladišti se i veliki broj ...
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... raznih veoma opasnih zagađujućih materija, čine buduće postrojenje NE “Pakš” izuzetno opasanim potencijalnim zagađivačem podzemnih vo- da. I u uslovima normalnog rada nuklearne elektrane, reka Dunav, kao recipijent rashladnih i otpadnih voda elektrane ima najveći značaj u transportu radionuklida ...