Претрага

Упит dcterms_subject_txt:reka Crnica

31 items

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... klasifikacijom |A Q 5 e > Nasip aniropogenog porekia, Nasiao je mašanjem pska sa građavinskim ulom Debljna nasipa vanraikrećo se od 0.8m do 2-2m” Crnica (černozem) je zonalni tip zemljišta kojije razvijen na lesnoj podlozi. Spada u plodna tla. Les (prvi horizont) I 5m 13 Pogrebena zemlja(prvi ...
    ... Pesak 20 29 293 30 i i Razmera _Broj INŽENJERSKOGEOLOŠKI priloga PROFIL ISTRAŽNIH BUŠOTINA 1:200 3.4 GEOTENIČKI MODEL TERENA Nasip (n) Crnica (c) Z1= 0.0m Z22=1.6m • Les | horizont (I 1) y/=17 kN/mš cj=17 kN/mš Q0 Mv=4500 kN/mš Z3 = 3.95m • h4=1 .5bm 24=7.5m • hs=5.6m Pogrebena ...
    ... koje Je najveće u zoni granice istražnog prostora sa Zadužbinskom ulicom. Na slikama 7 i 8 prikazan je lokalitet dela Zemunskog lesnog platoa, sa rekom Dunav, položaj objekta u predmetnom lokalitetu, a sve u kontekstu prikaza morfologije terena. Slika 7. Izvor: https://earth.google.com/web/ ...

  • Hydrochemical features and their controlling factors in the Kucaj-Beljanica Massif, Serbia

    Fen Huang, Ljiljana Vasic, Xia Wu, Jianhua Cao, Saša Milanovic (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry, Global and Planetary Change

  • Assessment of river sediment quality according to the eu water framework directive in large river fluvial conditions. A case study in the lower Danube river basin

    Atanas Hikov, Anca-Marina Vîjdea, Irena Peytcheva, Gyozo Jordan, Prvoslav Marjanović, Zlatka Milakovska, Petyo Filipov, Milena Vetseva, Albert Baltres, Veronica Elena Alexe, Lidia-Lenuța Bălan, Marko Marjanović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić & The Simona Project Team (2023)
    Monitoring, uzorkovanje, hazardne supstance, teški metali, organske supstance, geološka osnova, standard kvaliteta životne sredine (EQS), basen reke Dunav

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... e komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.god. učestvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za područje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... se zabeleženi ekstremi minimuma koji mogu biti i nešto niži od 100 l/s 50 u okviru ležišta Kučaj-Beljanica: Vrelo Mlave, Krupajsko vrelo, Vrelo Crnice u Sisevcu, Vrelo Crnog Timoka, Radovansko vrelo, Vrelo Mrljiš (k)3, Beljevinska vrela (k). u okviru ležišta zapadnog (spoljašnjeg) pojasa Karpato ...
    ... opterećen prisustvom organskih materija, amonijaka i, neretko, arsena. Aluvijalne izdani duž reke Dunav obezbeđuju snabdevanje vodom stanovništva i industrije Novog Sada i drugih mesta u blizini ove reke. Iz aluvijalne izdani ovog regiona zahvata se oko 2 m3/s. U regionu Srema, Mačve i Posavo-Tamnave ...

  • Примена нумеричких метода у моделовању тецишта са освртом на различите реолошке услове

    Јелка Крушић (2023)
    Тецишта су комплексне појаве нестабилности које захтјевају истраживања и испитивањакоја до сада нису рађена код нас у области геотехнике. По механизму, начину активирањаи понашању покренутог материјала се знатно разликују од клизишта. Циљ оведисертације је била примјена нумеричких модела пропагације тецишта на примјеру двијепојаве које су се десиле у Србији као посљедица дјеловања циклона Тамара. Детаљноистраживање тецишта подразумијева теренско картирање, теренска истраживања илабораторијска испитивања одабраних узорака са терена. Од теренских истраживања напримјеру тецишта Селанац урађена су геофизичка истраживања Електричнетомографије док ...
    тециште, нумерички модели пропагације, циклон Тамара, геофизичка истраживања, лабораторијска испитивања, Селанац, Лева река, RAMMS, SPH geoflow, реолошки модел

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... na koti +210 m. Južno od površinskog kopa Čokoće, postoji kraško vrelo „Toplik“ koje je na nadmorskoj visini od +198 m i hrani levu pritoku reke Crnice. Pražnjenje ovog vrela vrši se duž raseda, odnosno duž rasednih zona. Sve količine atmosferskih padavina na površinskom kopu gravitaciono se ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... facije korita mestimično i do 10m debljine. Po dolinama manjih rečnih tokova - Belice, Dulenske, Županjevačke, Kalenićke i Jovanovaćke reke, zatim Ravanice, Crnice i drugih, kao aluvijum je označen mešoviti genetski tip, koji obuhvata sedimente korita i plavina, bujične konuse i druge. Predmetna ...
    ... prostora Na teritoriji opštine Jagodina najveći vodotoci su reke Velika Morava, Belica i Lugomir. Ostali vodotoci sa ovog područja su manjeg obima, ali mogu predstavljati opasnost za pojavu poplava: reka Osaonica, Štipljanska reka, Jošanička reka, kao i veći bujični potoci: Vranovački, Račnički, Kovanlučki ...
    ... imaju vode Bukovičke česme, u Bukovču, na 4km severno od grada i neiskorišceni izdani oko izvorišta i gornjeg toka Jašanicke reke, koji - sa pošumljenom dolinom ove reke - predstavljaju najznačajniji ekološki zbeg Jagodine pred industrijskim zagađenjima. Tokom iskopa istražnih jama, pojava ili ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Južne Morave, a 35 m”/s se uliva neposredno u Veliku Moravu. Od pritoka Velike Morave, veće količine donose njene desne pritoke Jovanička reka (oko 5 m”/s), Crnica (oko 2,5 m“/s) i Resava (4,49 m /s) koje dreniraju Beljanicu i Kučaj, dok su leve prltoke koje dreniraju 1st300ne delove Šumadije manje ...
    ... Ova facija nastaje krivudanjem reke, pri čemu reka preseca svoje meandre i u napuštenim koritima nastaju mrtvaje, gde se deponuju barski sedimenti: peskovi i alevritske gline. Ovaj proces je jJako karakterističan za Veliku Moravu i ukazuje na to da Jje ova reka ušla u najvišu fazu svog razvića-fazu ...
    ... Njihov uticaj na modelu je simuliran graničnim uslovom reka (eng. „river“). Smer kretanja vode između reke i izdani zavisi od hipsometrijskog odnosa nivoa podzemnih voda u modelskoj ćelji, koja je rezultat proračuna, i zadatog nivoa vode u reci. Za vrednost nivoa površinskih voda je uzeto merenje ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... karakteristike slivova Resave,Ravanice i Crnice (Rembas) za period 1970-1991. god. (RHMZ) Ležišta uglja u severnom delu basena („Strmosten“ i „Jelovac“), u hidrografskom pogledu pripadaju slivu reke Resave. Sa svojim tokom po karstnoj ...
    ... mrežu tokova u području ležišta uglja „Soko“, čini reka Izgara, sa Čitlučkom rekom i Suvim potokom. Reka Izgara protiče južnim obodom ležišta uglja, a oko 1,5 km nizvodnije od rudnika „Soko“ u pravcu zapada, uliva se u reku Moravicu. Reka Izgara formira svoj tok u području cerovičke Tumbe, koja ...
    ... p. / r. Knešnica 3 Jarando Jarandolski potok 2 Vrška Čuka / Soko Avramički p. / reka Izgara 1 Strmosten, Jelovac / Senjski Rudnik Lubnica / Tadenje reka Resava / reka Resavica Lubnička reka / reka Raduša 332 Razmatrani rezultati, ukazuju takođe da je u dva slučaja i to u slučaju ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... Brezno у долини Chomutov у Чешкој ................................ 34 Слика 1.29. - Селективно откопавање и техничка рекултивација, а) Детаљ спасавања црнице пре ширења копа Brezno; б) Техничка рекултивација одлагалишта копа Bilina. Одлагалиште је покривено са лесом и чека следећу фазу рекултивације; ц) ...
    ... ових површина је реализована у басену угља северне Bohemije. Слика 1.29. - Селективно откопавање и техничка рекултивација а) Детаљ спасавања црнице пре ширења копа Brezno; б) Техничка рекултивација одлагалишта копа Bilina. Одлагалиште је покривено са лесом и чека следећу фазу рекултивације; ц) ...
    ... средње тврдоће и најбољег квалитета) 4.3. Пречишћавање текућих вода (Дубина најмање 3 m) 4.4. Лука или марина за бродарење по рекама (Положај непосредно уз реку/е; дубина најмање 3 m) 5. ДЕПОНИЈЕ 5.1. Рудничке, комуналне и др. У неким случајевима намена сувих депресија копова може бити ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 055 - Bač Crna reka 400 56' 210 34' 610 570,7 218 - Divjaci Crna reka 410 24' 210 12' 920 662,3 219 - Debrešte Crna reka 410 29' 210 19' 650 600,2 220 - Brailovo Crna reka 410 29' 210 29' 670 638,1 221 - Belo Pole Crna reka 410 25' 210 24' 608 535,9 222 - Dolenci Crna reka 410 19' 210 06' ...
    ... 223 - Ţvan Crna reka 410 18' 210 07' 680 511,8 224 - Rastoica Crna reka 410 20' 210 12' 720 665 225 - Krivogaštani Crna reka 410 20' 210 20' 608 597,2 226 - Slavej Crna reka 410 20' 210 25' 602 548,7 227 - Izbište Crna reka 410 08' 210 00' 940 777,2 228 - Boište Crna reka 410 12' 210 06' 980 ...
    ... - Vardino Crna reka 410 14' 210 15' 650 652,2 230 - Svinjište Crna reka 410 18' 210 10' 864 907,6 231 - Dolno Srpci Crna reka 410 11' 210 22' 652 574,8 232 - Lopatica Crna reka 410 10' 210 16' 655 628,8 233 - Dobruševo Crna reka 410 10' 210 29' 595 525,8 235 - Rotino Crna reka 410 04' 210 13' ...