Претрага

Упит dcterms_subject_txt:цик-цак и паралелна аквизиција у ходајућем моду

4518 items

  • Serbian Society of Geomorphologists

    Dragana Đurić, Jelena Ćalić (2019)

  • Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли

    Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић (2013)
    Циљ овог рада је да прикаже идеју и процес израде најкомплетније електронске библиографске базе о Николи Тесли, симболично назване Теслапедиа. Oвaквa бaзa би укључивaлa Teслину библиoгрaфиjу, кao и библиoгрaфиjу других o њeму. Сaм кoнцeпт рaзвoja Teслaпeдиe je видљив крoз двe глaвнe идeje. Првa идeja je зaснoвaнa нa пoстaвљaњу свих пoстojeћих библиoгрaфских јединица кoje Mузej пoсeдуje нa oдрeђeну вeб-лoкaциjу a другa, пoдjeднaкo вaжнa, oглeдa сe у мoгућнoстимa дaљeг рaзвoja и нaдгрaдњe сaмe структурe базе придруживaњeм нoвих библиoгрaфских пoдaтaкa. Oвa бaзa ...
    библиографије
    ... рен ци ја одр жа них у Уни вер зи те ту у Ни шу 4. ју ла 2013. и у Бо ту њи 5. ју ла 2013. го ди не. МРЕЖА Читалиште 23 (новембар 2013) 73 Ћирић И. и др. „Teслaпeдиa кao цeнтрaлнa бaзa библиoгрaфских пoдaтaкa o Никoли Teсли“, 70 – 77 ре а лиз ца и је Те сла пе дие, од ред ни це не ће би- ти ди ...
    ... на сло ва пу бли ка ци ја и на ни воу чла на ка. У то ку је рад на елек трон ском исе ца њу упра во тих чла на ка из пре у зе тих ли сто ва но ви на и ча со пи са и тре нут но је об ра ђен ма те ри јал за кључ но са 1896. го ди ном. Ка ко су Те сли ни рад и сла ва ра сли, у аме рич- ким но ви на ма ...
    ... „Лич ни прес-кли пинг Ни ко ле Те- сле“, ко ји је ге ни ја лан и фа сци нан тан у ис тој ме ри ко ли ко и сам на уч ник. У за о став шти ни Ни ко ле Те- сле, по ред уко ри че них исе ча ка, на ла зе се члан ци из но ви на и ча со пи са и то у сле де ћим ко лек ци ја ма: 1. Исеч ци ко ји ни су уко ри че ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Mikroplastika u peloidima iz Srbije i Slovenije

    A. Šajnović, G. Gajica, F. Prosenc, S. Stojadinović, G. Veselinović, P. Trebše, P. Dabić, B. Jovančićević (2023)
    ... ti kroz vazduh, zemljište i vodu. Uticaj čestica plastike više i bolje je proučavan u uzorcima iz vodene sredine, kao ı na organizme koji u njoj žive, dok je pažnja bila manje usmerena na transformacije, transport i sudbinu plastike u kopnenim i podzemnim sredinama. U kategoriju slabije proučavanih ...
    ... prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Rcepublike Srbije i Agencije za istraživanje Republike Slovenije „Gcohemijski pristup u ispitivanju karakteristika tecrapcutskih peloida banja iz Srbije i Slovenije” (2021-2023.). Ovaj rad je finansijski podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ...
    ... Mikroplastika u peloidima iz Srbije i Slovenije Microplastics in peloids from Serbia and Slovenia 4. Šajnović!, G. Gajica!*, F. Prosenc**, S. Stojadinović!, G. Peselinović!, P. Trebše?, P. Dabić“, B. Jovančićevićš (1) Univerzitet u Beogradu, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Njegoševa ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... literature. U istraživanjima Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen jJe samo po jedan pršljen salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj ...
    ... (vodozemci i gmizavci) koji na indirektan način ukazuju na tipove staništa, prisustvo vodenih tokova i sl. U pećinskim hepeto-asocijacijama najređi su nalazi repatih vodozemaca (Urodela) i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka Salamandrida u Srbiji ...
    ... kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali Je manji broj njih pećinu koristio ı kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske . klime sve češće ...

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Indeksi kontrole održavanja i korišćenja rotornog bagera

    Jovana Mitrović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić (2023)
    Razvoj površinske eksploatacije se u velikom stepenu zasniva na svestranoj mehanizaciji rudarskih radova. Kako bi se zadovoljili potrebni kapaciteti, neophodna je primena savremene mehanizacije, velikih kapaciteta i pouzdanosti u radu. Naime, sa stepenom povećanja mehanizovanosti radova smanjuje se broj zaposlenih radnika, povećava produktivnost rada, smanjuju troškovi po jedinici proizvoda, a samim tim i povećava ekonomičnost površinske eksploatacije. Predmet istraživanja su rotorni bageri SRs 1200 koji predstavljaju samohodne mašine kontinuiranog dejstva namenjene za otkopavanje jalovine i korisne supstance na površinskim ...
    rudarstvo, rotorni bager, indeksi održavanja, indeksi korišćenja, TOPSIS

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Merenje u naftnom rudarstvu

    Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)
    metrologija, ležišta nafte

  • Električne mašine i uređaji u rudarstvu

    Snežana Aleksandrović (2017)
    električne mašine, rudarstvo

  • 50 godina Departmana za hidrogeologiju

    urednici Dušan Polomčić, Vladimir Živanović, Ana Vranješ, Ljiljana Vasić (2021)
    hidrogeologija, Departman za hidrogeologiju

  • Energetska bezbednost sektora prirodnog gasa Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Miroslav Crnogorac (2023)
    U prve dve decenije 21. veka obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom domaćeg tržišta bio je jedan od prioriteta razvoja energetike Srbije. Istovremeno, aspekt sigurnog snabdevanja bio je neizostavni deo slagalice stvaranja energetske bezbednosti. Izražena uvozna zavisnost je dominantna karakteristika sektora prirodnog gasa, tačnije, Republika Srbija je snažno zavisna od ruskog gasa, sa više od 80% uvezenih količina gasa, a do pre dve godine snabdevala se isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog ...
    N-1, IDUPS, energetska bezbednost, sigurnost snabdevanja
    ... Univerzitet u Beogradu. Diplomirao, završio master studije i doktorirao je u okviru naučne oblasti Naftno rudarstvo, mehanizacija i automatizacija u rudarstvu, na Rudarsko- geološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, gde je i prvi put biran u zvanje 2014. godine. Autor je velikog broja radova u međunarodno ...
    ... naučne oblasti Mehanizacija u rudarstvu, na Rudarsko-geološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, gde je i prvi put biran u zvanje 2004. godine. Autor je velikog broja radova u međunarodno priznatim časopisima, učestvovao u izradi različitih studija i međunarodnih projekata. Od 2001. godine poseduje ...
    ... isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog gasa, razlika u odnosu na ranije periode i potencijalni trend procene sigurnosti snab- devanja Srbije prirodnim gasom, kao i ranjivost ovog sektora na prekide u međunarodnim lancima snabdevanja. Kroz ...

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... vrste koje ukazuju na močvarnu, rečnu i Jezersku sredinu ili su u pitanju forme koje su isključivo vezane za les i kopnene uslove života i sl. Zaključak: Upotreba sitnih kičmenjaka ı mekušaca u rekonstrukciji uslova paleosredine i paleoklime nalazi se tek u začetku. Paleontolozi pokušavaju da, poredeći ...
    ... bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u sastavu, na osnovu koje bismo lako razlikovali faunu glacijalnih i interglacijalnih perioda. Zato se mora voditi računa o finim razlikama između asocijacija nastalih u različitim periodima. U Srbiji se, na primer ...
    ... Rovira i Virgili, Departament d'Historia i Historia de PArt, Avinguda de Catalunya 35, 43002 Tarragona, Spain Ključne reči: paleosredine, pleistocen, sitni sisari, herpetofauna, mekušci Uvod: Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom ...

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... transportera 10 U-I-1 i U-I-2 ( B-1800mm ) i omogućava otkopavanje od zapadne do istčne granice, odnosno celom fronta radova na uglju. Drugu liniju etažnih transportera čini samo transporter U-I-4 ( B-1800mm ), dok je formiranje transportera U-I-3 u planu. Etažni transporter U-I-4 pozicioniran je ...
    ... SchRS-800.15/12 SRS-470.17/1,5 ERS-710{u}.1,5/13-16 SRS- 400.14/1 TRANSPORT BAGER U-I-1 ETAŽNI TRANSPORTER U-I-2 U-I-4 UZ-1 UZ-2 UZ-2.1 UZ-3 UZ-4 UZ-5 VEZNI TRANSPORTER 2.4. Koncepcija rada u narednom periodu Otkopavanje uglja i otkrivke u narednom periodu okarakterisano je značajnim ...
    ... 710.17,5/13-16 (U) eetažni transporteri širine 1400 mm (U-I-4, 1048 m) • etažni transporteri širine 2000 mm (UZ-4, 1252 m; UZ-5, 2473 m) U poglavlju 6. u sledećem delu rada nalaze se detaljni opisi odnosno tehničke karakteristika rotornih bagera I ı I! BTD sistema koji rade u selektivnom radu ...

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Komparacija metoda XRF i ICP-MS na uzorcima uglja i produkata sagorevanja

    Branko Kostić, Dejan Prelević, Sabina Kovač, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Ugljevi niskog ranga – ligniti u Republici Srbiji predstavljaju glavnu energetsku sirovinu koja se koristi za proizvodnju električne energije. Rudarstvo u Srbiji doprinosi bruto dodatoj vrednosti sa 1,8% (2020; https://publikacije.stat.gov.rs/). Sagorevanjem ugljeva niskog ranga u termoelektranama generišu se velike količine elektrofilterskog pepela i pepela, koje često predstavljaju jedan od izvora zagađenja životne sredine usled sadržaja toksičnih elemenata. Dalja upotreba produkata sagorevanja zavisi od njihovog sastava i sadržaja toksičnih mikroelemenata. Svakodnevno sagorevanje lignita u termoelektranama uslovljava konstantan monitoring potencijalno toksičnih ...
    ugalj, produkti sagorevanja, XRF, ICP-MS