Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Fandi Emad I. M.

3087 items

  • Iron (III) Oxide Fabrication From Natural Clay With Reference to Phase Transformation γ- → α- Fe2O3

    Šaponjić A., Šaponjić Đ., Nikolić V., Milošević M., Marinović-Cincović M., Gyoshev S., Vuković M., Kokunešoski M. (2017)

  • Organoselenium functionalized oxacycles as ligands in some trans-palladium(II) complexes: biological evaluation and interaction with small biomolecules

    I. Raković, D. Ćoćić, O. Milošević-Djordjević, I. Radojević, M. N. Živanović, K. Virijević, J. Pavić, J. Tubić Vukajlović, A. Marković, J. S. Marjanović, M. D. Kostić, P. Čanović, A. Mijatović, V. M. Divac (2023)
    In this article, the biological evaluation and interaction of three selenium-based trans-palladium complexes (Pd–Se1, Pd–Se2, and Pd–Se3) with small biomolecules were performed. The UV–Vis kinetic studies on substitution reaction of synthesized complexes with selected biologically important N- and S-bonding ligands (LCys, GSH, L-Met, 50-GMP, L-His) has emphasized greater affinity of sulphur-based ligands for complex-binding, while the general order of the reactivity was L-Cys > GSH > L-Met > 50-GMP > L-His. The complex reactivity toward small biomolecules is influenced ...
    Materials Chemistry, Physical and Theoretical Chemistry

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... V 1m IV 1m III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F ∆Q ...
    ... III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F 0000 0 ∆Q F 000 00 ∆Q F 00 000 ∆Q F 0 0000 ∆Q F V IV III II I           (143)    ‐ 68 ‐ Дејан Бркић, Докторска дисертација      У претходном изразу  (m)  представља б ...
    ... ⎪⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎬ ⎫ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ IV 1-m V 1-m II 1-m III 1-m I 1-m III 1-m I 1-m II 1-m ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F VIV IIIII IIII III M                     (153)    У конкретном примеру за мрежу са слике 30, овај ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... V 1m IV 1m III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F ∆Q ...
    ... III 1m II 1m I m V m IV m III m II m I V 1-m IV 1-m III 1-m II 1-m I 1-m F F F F F x ∆Q F 0000 0 ∆Q F 000 00 ∆Q F 00 000 ∆Q F 0 0000 ∆Q F V IV III II I           (143)    ‐ 68 ‐ Дејан Бркић, Докторска дисертација      У претходном изразу  (m)  представља б ...
    ... ⎪⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ ⎬ ⎫ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ ∂ ∂ = ∂ ∂ IV 1-m V 1-m II 1-m III 1-m I 1-m III 1-m I 1-m II 1-m ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F ∆Q F VIV IIIII IIII III M                     (153)    У конкретном примеру за мрежу са слике 30, овај ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... (Slika 23e), analitičko produţenje polja naviše na visinu od 100 m i 500 m (Slike 23f i 23g ), kao i kombinacija analitičkog produţenja polja naviše sa izvodom nagiba na visinu od 100 m i 500 m (Slike 23h i 23i), utvrĎen je poloţaj i granice plutonita Valja Strţ, koji je uzročnik ove anomalije. Na ...
    ... nalazi severno i severozapadno od Bora. Koordinate centralne oblasti istraţnog područja su 48° 10' severne geografske širine i 22° 00' istočne geografske duţine, a u Gaus-Krigerovim kordinatama istraţno područje se nalazi izmeĎu 7568600 m i 7594000 m, kao i izmeĎu 4874570 m i 4905300 m. Sa zapadne ...
    ... pruţanje u dubinu i/ili u širinu i gube se detalji. Podaci dobijeni u ravni u kojoj su vršena aeromagnetska merenja (visina od 75m) produţenjem polja naviše su pomerena na površi, koje se u odnosu na površ merenja nalaze na visini od 100 m, 200 m, 300 m, 400 m, 500 m i 1000 m. Na anomalijskoj ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... ukupno procenjenih 67 m 3 /s. U radu su prikazane rezerve i stanje aktuelnog zahvatanja podzemnih voda po zastupljenim tipovima izdani. Primenom prihranjivanja i regulacijom izdani obezbediti dodatnih 40 m 3 /s vode. U radu je prezentovan presek stanja po pitanju kvaliteta i uslova zaštite podzemnih ...
    ... ukupno procenjenih 67 m/s. U radu su prikazane rezerve i stanje aktuelnog zahvatanja podzemnih voda po zastupljenim tipovima izdani. Primenom vestackog prihranjivanja i regulaciiom izdani moze obezbediti dodatnih 40 m/s vode. U radu je prezentovan presek stanja po pitanju kvaliteta i uslova zaSstite podzemnih ...
    ... oko 600x10° m*/god, odnosno oko 19 m*/s. lako postoje moguénosti za Siroku primenu, veStacko prihranjivanje ove izdani u Srbiji je relativno skromno (ukupno oko 1000 I/s). Sanitarna kontrola kvaliteta vode za pice u nadleznosti je Ministarstva zdravija i Republi¢kog zavoda za javno zdravlje i njegovih ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... između izmerenih i sračunatih vrednosti nivoa podzemnih voda u slučaju primene pravilne pravougaone umetnute mreže, Nested grid Sračunati nivoi podzemnih voda Pravougaona umetnuta mreža (Nested grid) 8 x 8 m 4 x 4 m 2 x 2 m Pijezometar Razlika (m) Razlika (m) Razlika (m) RB‒5m/P‒1 0.4169 ...
    ... 174 Pušić M., Dimkić M., Vidović D., Dotlić M., Oparušić I., 2012. Analiza uticaja nekih hidrogeoloških parametara na početni kapacitet bunara sa horizontalnim drenovima. Vodoprivreda. 44 (258–260), 175-180. 175 Pušić, M., Dimkić, M., 2016. Primer analize uticaja propusnosti rečnog dna i međusloja ...
    ... ijom. Analizirana su polja dimenzija 8 x 8 m, 4 x 4 m i 2 x 2 m u planu u zoni predmetnog bunara (slika 20). Poređenje diskretizacije prostora u užoj zoni bunara u profilu pravilnom i nepravilnom pravougaonom umetnutom mrežom je prikazano na slikama 21 i 22. Slika 20: Prikaz ispitanih varijanti ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... d o N P V ( m ) 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 T em p. p od z. v od a (0 C ) Bajmok - NPV (m) Subotica - NPV (m) Mali I još - NPV (m) Senta - NPV (m) Bajmok - T (0C) Subotica - T (0C) Mali I još - T (0C) Senta - T (0C) Slika 8: Prikaz oscilacija nivoa i temperature podzemnih ...
    ... Teletke i predstavljeni su peS¢arima, laporcima, laporima, konglomeratima i glinama. Panon (M;’) - Na istrazivanom podrucju sedimenti panona leZe diskordantno preko tvorevina paleozoika ili konkordantno u odnosu sa sedimentima sarmata. Deblji- na panona je neujednaéena i krece se od 7 m do 100 m. Pont ...
    ... DuSan Poloméic¢ i saradnici 20 20 18 + + 18 16 + + 16 1g Fae SSE Ep tee peepee per _ aaa “Px 114. Eo pcb Seta oppo Key - tha > 124 ie teen cement +12 8 =I } Zz > S 10 10 3 s a. =I . 25 WN. a ait YH, nA 1s 2 3 hal I a 6 wa of aneed | « Poy fare tetas err 44 4 Bajmok - NPV (m) Subotica - NPV (m) Mali Idjos ...

  • Istraživanje faune makrozoobentosa u izvorima

    K. Belanović, I. Živić, Z. Marković, Ilić Marija, M. Radulović, M. Živić (2010)

  • Mineralogy and thermal properties of clay from Slatina (Ub, Serbia)

    Milošević M., Logar M., Kaluđerović L., Jelić I. (2017)

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... dubini 1- 4.5 m i ekranima izrađenim miniranjem sledećih parametara: prečnik bušotina ekrana 0.11 - 0.35 m, rastojanje između bušotina ekrana 0.8 - 2 m, dužina ekrana 9 - 22.5 m i dubina ekrana 2 - 4.5 m, jasno su uočena dva faktora koji utiču na intenzitet talasa pri miniranju ispred i iza ekrana: ...
    ... a, b i konstantnu vrednost r koje predstavljaju ulazne veličine (INPUT). Tabela 5-12. Vrednosti maksimalne brzine oscilovanja za slučajne vrednosti Q, l, lp, W, a, b i konstantnu vrednost r Ulazne veličine (INPUT) Izlazna veličina (OUTPUT) Q (kg) r (m) l (m) lp (m) W (m) a (m) b (m) Vmax ...
    ... r (m), dužine minske bušotine l (m), dužine minskog punjenja lp (m), linije najmanjeg otpora W (m), rastojanja između bušotina u redu a (m) i rastojanja između redova minskih bušotina b (m). Izlazne promenljive fazi modela su: maksimalna brzina oscilovanja Vmax (mm/s), frekvencija f (Hz) i dominantna ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... dubini 1- 4.5 m i ekranima izrađenim miniranjem sledećih parametara: prečnik bušotina ekrana 0.11 - 0.35 m, rastojanje između bušotina ekrana 0.8 - 2 m, dužina ekrana 9 - 22.5 m i dubina ekrana 2 - 4.5 m, jasno su uočena dva faktora koji utiču na intenzitet talasa pri miniranju ispred i iza ekrana: ...
    ... a, b i konstantnu vrednost r koje predstavljaju ulazne veličine (INPUT). Tabela 5-12. Vrednosti maksimalne brzine oscilovanja za slučajne vrednosti Q, l, lp, W, a, b i konstantnu vrednost r Ulazne veličine (INPUT) Izlazna veličina (OUTPUT) Q (kg) r (m) l (m) lp (m) W (m) a (m) b (m) Vmax ...
    ... r (m), dužine minske bušotine l (m), dužine minskog punjenja lp (m), linije najmanjeg otpora W (m), rastojanja između bušotina u redu a (m) i rastojanja između redova minskih bušotina b (m). Izlazne promenljive fazi modela su: maksimalna brzina oscilovanja Vmax (mm/s), frekvencija f (Hz) i dominantna ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... kada su i ustanovljene glavne karstifikovane zone i to na dubinama 75.4-78.2 m, 103.8-116.8 m, 137-148.4 m, 182-201.6 m, 276-304 m, koje su najvećim delom i potvrđene snimanjem videoendoskopskim sistemom. Karotažna merenja su i izvedena do 382.6 m, pri čemu su od 300 m ustanovljeni i blago ...
    ... bušotine, manje pukotine i kaverne registrovane su na dubini od 199 m, 212 m i 215 m (slike 7.81. i 7.82.). Blagi skok u povećanju temperature je još zabeležen i u karstifikovanoj zoni na dubini od 199 m, da bi se nakon toga temperaturni rast konstantno uočavao, do 291 m dubine, gde je zabeležena ...
    ... Sericitski Skriljci i metapeSéari eee [| i p : : pr, Proluvijum iS Sco, Zeleni Skriljci i metamorfisani vulkaniti ) s, Sipar || Yab Plagiograniti t Terasa iy T , Skarnovi C1 M... Klastiti miocena |_| FAvPz:, Filiti i argilofilit 1,2) |_| M,P"+PI,, Sliunkovi i peskovi [ Olg, Laporci i bigroviti krecnjaci ...

  • Tl(I) sequestration by pharmacosiderite supergroup arsenates: synthesis, crystal structures and relationships in Tl(I)–M(III)–As(V)–H2O (M = Al, Fe) system

    Tamara Đorđević, Tarik Karasalihović, Michael Stöger-Pollach, Ljiljana Karanović (2023)
    talijum, farmakosideritna supergrupa arsenata, talijumfarmakosiderit

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... dubini 495 m, zatim nešto dublje kod Bajmoka, 678 m (bušotina Ba-1/H) i Moravice 893 m. Na području Kule u dubokim bušotinama na dubini 1055 m (Kl-1) i 852 m (Kl-2) konstatovane su kisele magmatske stene. U zoni Bečeja palezojske stene nalaze se na dubini 1420 m (Bč-7) odnosno 1521 m (Bč-3), p ...
    ... tercijarne i kvartarne starosti. P r e k a m b r i j u m (?) i P a l e o z o i k (Pz) Prekambrijumske i paleozojske tvorevine predstavljaju najstarije stene na istraživanom području. One čine bazu (osnovno gorje) mlađim sedimentnim stenama. Pod uticajem visokih temperatura i pritisaka ...
    ... između 780 i 920 m. Litološki sastav im je veoma promenljiv, sa čestim horizontalnim i vertikalnim smenjivanjima. Izgrađeni su od glina i peskova, u raznim oblicima i odnosima. Pesak je različite granulacije i često zaglinjen. Javlja se u paketima od 10 - 20 m. Glina se javlja kao čista masna i češće ...

  • Characterization of clays from Slatina (Ub, Serbia) for potential uses in the ceramic industry

    Milošević M., Logar M., Kaluđerović L., Jelić I. (2017)

  • Foreign molecules and ions in beryl obtained by infrared and visible spectroscopy

    Jelić I., Logar M., Milošević M. (2017)

  • Stratigraphy and Microfauna (Radiolarians and Foraminifera) of the Upper Cretaceous (Upper Santonian–Lower Campanian) Carbonate Deposits in the Area of Struganik Village, Western Serbia)

    Liubov Bragina, Nikita Bragin, Luidmila Kopaevich, Nevenka Đerić, Nataša Gerzina Spajić (2020)
    Santonian, Campanian, radiolarians, planktonic foraminifera, biostratigraphy, limestones, Struganik, Serbia

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... perifernim delovima basena : Ljuta strana (364 m), Drenjak (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare ...
    ... do 35 m,ugljevite gline, gline sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski ...
    ... (sedam meseci), i u martu, julu i septembru ako se posmatra na mesečnom nivou Tabela 25. Rezultati koncentracija nerastvornih taložnih aerosedimenata u (mg/m2dan) MERNO M E S E C MESTO IIII iIV IV I VI VVII VVII I IIX XX XXI XXI I I I II K - 1 255 ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... perifernim delovima basena : Ljuta strana (364 m), Drenjak (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare ...
    ... do 35 m,ugljevite gline, gline sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski ...
    ... (sedam meseci), i u martu, julu i septembru ako se posmatra na mesečnom nivou Tabela 25. Rezultati koncentracija nerastvornih taložnih aerosedimenata u (mg/m2dan) MERNO M E S E C MESTO IIII iIV IV I VI VVII VVII I IIX XX XXI XXI I I I II K - 1 255 ...