Претрага
46 items
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza... pretpostavljeni Silicijski sinteri, mehanički sedimenti Caričin grad 28 0.15 4,20 Pretpostavljeni Mehanički sedimenti Mehane 11 0.25 2.75 Pretpostavljeni Epitermalna žična PP* Sokolov vis-Golemi krš 10 0.20 2,00 Pretpostavljeni Vulkanski ahati, mehanički sedimenti PP Đavolja varoš 24 ...
... neposrednoj blizini leckog vulkanskog kompleksa. Ležište Kameno rebro pripada klasi ležišta mehaničkih sedimenata; deluvijalnog je tipa. Pretpostavlja se da je nastalo kao posledica fizičko-mehaničke degradacije primarnog ležišta Bučumet, koje se nalazi na udaljenosti od približno 1,5km. Morfologija ...
... prethodno rečeno u vidu, Vrtače se može tretirati kao ležište mehaničkih sedimenata eluvijalnog tipa, odnosno predstavlja erozioni ostatak nekada značajno većeg rudnog tela koje je bilo izloženo procesima površinske fizičko-mehaničke degradacije. Ukupni mineralni resursi juvelirskih sirovina u ...Zoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине... бунара и изазивање механичког колмирања Механичко колмирање не зависи од степена оксичности средине. Покретање честица седимента везано је искључиво за пројектоване карактеристике бунара односно адекватан режим рада. Изглед филтра бунара код кога се јавило механичко колмирање бунара (стари ...
... разлике између механичког и биохемијског колмирања бунара. У табели 6.1 приказане су карактеристичне разлике између ових типова колмирања. Табела 6.1: Карактеристике између биохемијског колмирања филтра и механичког колмирања бунара (van Beek 2010) Зачепљење филтра бунара Механичко колмирање ...
... бунара и бунарском филтру, разматрајући пре свега критеријуме механичке стабилности и одржавања ламинарног течења, у зависности од пречника уграђеног гранулата око бунарске конструкције и типа уграђеног филтра. Овај аутор се бави механичким колмирањем и резултати његових истраживања везани су за овај ...Brankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. Božović (2016-09-28)Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.... posebno, obuhvatilo je ispitivanje: 1. fizičko - mehaničkih karakteristika, 2. hemijskih karakteristika, 3. tehnoloških karakteristika. 6.6.1. Fizičko - mehaničke karakteristike karbonatnih sirovina Najznačajnije fizičko - mehaničke karakteristike za arhitektonsko- građevinski i teh ...
... ispitivanja fizičko -mehaničkih karakteristika kamena sa aspekta njihove upotrebljivosti u arhitektonsko - građevinske i tehničko - građevinske svrhe vršena su na uzorcima koji su uzeti na pojedinim leţištima, u vidu djelimičnih i kompletnih analiza. Probe za fizičko - mehanička ispitivanja uzimane ...
... samoj steni, poroznost. Varijacije petroloških svojstava stene dovode do varijacija u fizičko - mehaničkim svojstvima građevinskog kamena. U tabeli 6/4 date su srednje vrijednosti fizičko - mehaničkih karakteristika kamena iz pojedinih leţišta i pojava arhitektonsko - građevinskog i tehničko - ...Darko M. Božović. "Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-28)
-
Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika
... vazduha se javlja usled pretvaranja mehaničke energije u toplotnu, pri čemu dolazi do pada pritiska usled trenja, kao i usled promene visine (z1-z2). Iz izraza (6.61) ∫ −−+ − = 2 1 * 1221 2 2 2 1 lg)zz( 2 vv vdp , (6.69) sledi da je utrošena mehanička energija jednaka: ρ = p l* 12 , ...
... prioritetnih kriterijuma za određivanje potrebnog zapreminskog protoka vazduha je emisija metana, koja se može utvrditi u toku istraživanja ležišta. Diskontinuiteti u ležištu, koji se identifikuju u toku istraživanja, mogu da ukažu na regione sa većim rizikom u odnosu na pojavu gasa, vode, podzemnih pritisaka ...
... Ns2/m4, k – kinetička energija turbulencije, kgm2/s2, L – latentna toplota isparavanja, J/kg, Le – Levisov (Lewis) broj, l – dužina, m, l12 – mehanička energija, J/kg, m – masa, kg, M – maseni protok, kg/s, O – obim prostorije, m, p – pritisak, Pa, P – snaga, W, Q – zapreminski protok, m3/s ...Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović. Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2000
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... Прибоја на југу. Генерално посматрано, моноклинална угљоносна јединица са два маркантна гравитациона раседа подељена је у блокове при чему дисконтинуитет угљених слојева (вертикална компонента кретања дуж раседа) износи и преко 170 m. Такви блокови у локалним условима првог реда имају ознаку ...
... дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 24 механички одлагачем, а у новије време ова пракса је напуштена и прешло се на наношење лесног слоја у мокром стању, пумпама, где је однос воде и леса 0.6:1 ...
... површинског копа је мултидисциплинаран и дугорочан пројекат који садржи низ анализа, студија и извођачких пројеката и има за циљ да обезбеди физичко-механичку стабилност и хемијску неутралност одлагалишта и других површина које су биле захваћене радовима или другима активностима површинске експлоатације ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... (петрографска, физичка и механичка испитивања камена и камених агрегата; испитивање могућ- ност употребе камена и каменог аг- регата у грађевинарству и камена као сировине за производњу других гра- ђевинских материјала; утицај састава и склопа стене на физичко-механичка својства грађевинског камена ...
... Радојевић Н. Гојковић, Ј. Бралић, Р. Лапчевић, Р. Обрадовић 83. Мајсторовић Б. Јелена 02.07.2002. Истраживање параметара смицања по дисконтинуитету за потребе пројектовања површинског копа Мајданпек Површинска експлоатација ЛМС А. Лазић М. Цветковић, С. Ћорић, Д. Симеуновић 84 ...
... međunarodno savetovanje o površinskoj eksploataciji uglja UGALJ '98. MAJSTOROVIĆ J., CVETKOVIĆ M., 1999: Prilog postupku smicanja stena po diskontinuitetu. XII jugoslovenski sipozijum o hidrogeologiji i inženjerskoj geo- logiji, Knjiga II Inženjerska geologija, Novi Sad. CVETKOVIĆ M., MAJSTOROVIĆ ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016