Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vrelo Gornji Dušnik

276 items

  • Kroskorelacione analize nivoa podzemnih voda i nivoa Velike Morave, vodomerni profil Ljubičevski Most

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić (2024)
    Sliv Velike Morave predstavlja glavni drenažni rečni sistem Republike Srbije (RS) iz razloga što zahvata oko 42 % njene površine. Zbog visokog kvaliteta zemljišta Pomoravlja, kao i značajnih rezervi podzemnih voda, ono predstavlja najgušće naseljenu oblast u užoj Srbiji. Od privrednih grana najzastupljenija je poljoprivredna proizvodnja. Bilo je istorijskih pokušaja da ova reka postane i plovna ali do sada bezuspešno. Zbog svoje značajnosti za RS, na ovoj reci je još pre više od 100 godina uspostavljen monitoring nivoa voda ...
    režim površinskih i podzemnih voda, kroskorelaciona analiza, brzina kretanja podzemnih voda, reka Velika Morava

  • Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице

    Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић (2024)
    Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...
    klimatske promene, bilans voda, režim vode, reka Crnica

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... Prova, gde su izdvojeni niži i viši horizont gornjeg panona. Niži horizont se sastoji od grubljih peskovitih tvorevina, uključujući kvarcni peščara debljine do 30 cm, dok debljina ovog horizonta na profilu iznosi do 5 m (Rajčević, 1978). U gornjem panonu su retke i specifične litološke karakteristike ...
    ... pokazuju ritmičnost u smenjivanju različitih materijala (Filipović i dr. 1967). Istražnim bušenjem otkriveni su paludinski slojevi srednjeg i gornjeg pliocena, za koje se očekuje da se šire prema zapadu unutar sremske depresije, nekada ispunjene slatkovodnim jezerom (Filipović i dr. 1967). ...
    ... e i mezozojske tvorevine. Jezgro antiklinorijuma čini kompleks peščara i škriljaca, dok se na obodu nalaze karbonatne i terigene tvorevine iz gornjeg devona, karbona, perma i trijasa, raspoređene tako da stariji sedimenti leže ispod mlađih prema obodu antiklinorijuma (Filipović i dr. 1967). ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter

  • Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана

    Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)
    Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...
    карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... vertikali, tako da redove komora sa istim brojevima u nižem pojasu prate i redovi komora u gornjim pojasevima odnoso otkopnim blokovima (donji, srednji ı gornji otkopni blok). Otkopni hodnici iznad gornjeg otkopnog bloka imaju prvenstveno funkciju hodnika bušenja za isti blok. Otkopni hodnici na ...
    ... prvenstveno funkciju hodnika utovara, dok otkopni hodnici na dnu srednjeg i gornjeg otkopnog bloka imaju dvostruku funkciju, prvo služe kao hodnici bušenja donjeg otkopnog bloka a zatim kao hodnici utovara gornjeg otkopnog bloka. Poprečni presek etažnih i otkopnih hodnika je dimenzija 4,5 x 4 ...
    ... ika ovog ležišta je prisustvo više desetina rudnih tela različitih razmera, geneze i strukturno-teksturnog tipa orudnjenja, nastalih u periodu gornja kreda-paleogen, u složenim procesima strukturno-geološkog uobličavanja Timočkog magmatskog kompleksa. U tom prostoru je dosad indentifikovano 30 ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa

  • Hidrogeološke i hidrohemijske karakteristike pojave termomineralnih voda u reonu Volkovo (Skoplje - Republika severna Makedonija)

    Hristina Petrova, Katarzyna Wątor, Ewa Kmiecik, Piotr Rusiniak, Boris Vakanjac, Vesna Ristić Vakanjac, Dimitar Petrov (2024)
    Kao rezultat tektonskog sklopa i litološko-geološkog sastava, na teritoriji Republike Severne Makedonije registrovan je veliki broj pojava termalnih, mineralnih i termomineralnih voda (T, M i TM voda). Dosadašnja hidrogeološka i hidrohemijska istraživanja ovih voda vršena od strane pojedinih autora sa ciljem da se definiše njihov lekoviti faktor kao i za potrebe banjskog turizma. Sprovedena istraživanja su, dakle, bila lokalnog karaktera i bila su vezana za njihove značajnije pojave. Tokom 70-tih godina prošlog veka, Kotevski je za potrebe izrade doktorske ...
    termomineralne vode, hidrohemijskie karakteristike, lekoviti faktor voda, Valakonje, Republika Severna Makedonija

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... tzv. „superheated” magme u sistem ili „superheating”-om. Ovakva magma bila bi isuviše vrela/visoke temperature za kristalizaciju novih mineralnih vrsta i značajniju reakciju sa ksenokristalima, ali dovoljno vrela da prouzrokuje niz reakcionih procesa (resorpciju, koroziju, početno stapanje) koji ...
    ... GEOLOŠKA GRAĐA 2.2.1 Paleozoik.... 2.2.2 Donji i srednji karbon 2.2.3. Srednji karbon .... 2.2.4. Gornji perm.. 2.2.5 Donji trijas.... 2.2.6. Srednji trijas 2.2.7 Srednja i gornja jura..............č. e e ek a aee a e e ae e a aaeaet e aaaattatte 5 2.2.8. Kenozoik ... ea e ee e ea e ate ...
    ... njegovih kristala, te ga možemo nazvati ksenobiotitom. Ovakve reakcije moguće su samo ako su se fenokristali felzičnih magmi našli asimiliranim u vrelijoj, mafičnijoj, Meg-bogatijoj, lamproitskoj magmi, i verovatno su se odvijale paralelno. Pored ksenokristala kvarca, plagioklasa i biotita prisutnih ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... Gavrilović 63 Vode vrela Krupac 1 i Krupac 2 su bez boje, mirisa i ukusa. pH vrednosti na vrelima iznose, za vrelo Krupac 1 pH=7,15, dok je vrednost za vrelo Krupac 2 pH=7,2, što ukazuje na to das u ove vode neutralne i karakteristične karste vode. Vrednost mutnoće na vrelu Krupac 1 je 0,37 NTU ...
    ... "Krupac 1 i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima vrela ova podzemna veza ostvarena je samo sa vrelom Gradište. 6.3. Dreniranje podzemnih voda vrela Krupac 1 i Krupac 2 Dreniranje karstne izdani ...
    ... od ponora do vrela u selu Gradištu na obodu Pirotske kotline, prešao fiktivnom brzinom od 0,017 m/s. 43 Bojenjem ponora "Golema Dupka" 1986. godine utvrđeno je da pri kapacitetu ponora od 60 l/s i velikim izdašnostima svih osmatranih vrela, poniruće vode ostvaruju vezu sa vrelom "Gradište", ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... njegove gornje toplotne vrednosti (GTV) ı donje toplotne vrednosti (DTV). Gornja toplotna vrednost (GTV) je ukupna toplotna energija koja je oslobođena sagorevanjem 1 kilograma uglja u atmosferi kiseonika. Sagorevanje se vrši u kontrolisanim uslovima u kalorimetarskoj bombi. U gornju toplotnu ...
    ... 2 a kreirani su po standardu SRPS B.HO.001. Tabela 2. Sortimani ugljeva Sortiman Kameni [17] MOO 3 Sušeni ugalj ODonja Gornja ODonjs Gomjs Dooja Gomja * Donja Gornja NarW Omaka graca granca granca | gramca graca graca gravca | grawca u m umm umm umm u m u m umm | umm Komd A LEL o L_ meodre ...
    ... Standardni sortimani uglja . Kameni ugalj Mrki ugalj Mrko-lignitski, lignit NaziV — | Donja granica |Gomna granica| Donja granica | Gornja granica | Donja granica| Gornja granica sortimana [mm] [mm] [mm] [mm] [mm] [mm] Komad 60-80 neodređeno 60 neodređeno 80-120 neodređeno Kocka 30 60 30-40 60-65 ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)