Претрага

Упит dcterms_subject_txt:gornjokredni krečnjaci

163 items

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... magmatskog kompleksa su zastupljeni gornjetrijaski masivni krečnjaci, donjejurski krečnjaci, jurski serpentiniti, sedimenti srednje i gornje jure (peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci), gornjekredni sedimenti (konglomeratični krečnjaci i peščari) i tvorevine tzv. ljiškog fliša (liskunoviti ...
    ... Legenda: 1. masivni krečnjaci gornjeg trijasa (norički i retski kat); 2. krečnjaci donje jure (lijas); 3. peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci (dijabaz-rožnačka formacija); 4. serpentiniti; 5. glinci i peskoviti laporci donje krede (alb); 6. konglomeratični krečnjaci i peščari gornje krede ...
    ... sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci, laporci ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Zbijena /Pukotimska Niska do srednja konglomerat Gornjokredni sedimenti Konglomerat, peščar, lapor Pukotinska Niska Andeziti ı vulkaniti Amkf"' amlu.}?n \hu:a. Pukotinska Niska vulkanoklastične stene Mezozojske sedimentne stenc Krečnjak, laporac, peščar, breča Pukotinska, karstna S'f::a&' ...
    ... Ova povlata je debljine oko 320 m, uključujući dogerske peščare i krečnjake. Malmski Krečnjaci: Ovi krečnjaci su debeli oko 320 m i nalaze se iznad donjokrednih sedimenata. Neokomski i Urgonski Krečnjaci: Neokomski krečnjaci su debeli do 150 m, dok urgonski karbonatni kompleks ima sličnu debljinu ...
    ... konstruisana na osnovi izabranog graničnog sadržaja bakra. Profil 80 . 1 — Legenda IB Andezit BMB Gornjokredni klasiti — Masivno-sulfidna mineralizacija [_] Miocenski sedimenti [_] Gornjokredni laporci — Porfirska mineralizacija Slika v-2. Geološki profil kroz Gornju i Donju zonu ležišta Gornja ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... može se posmatrati ležište Potrlica (Crna Gora). Ugalj se ovde Javlja u sklopu sa miocenskim sedimentima koji se nalaze iznad serije trijaskih krečnjaka, strme strukture. U ovom slučaju, optimizacioni algoritmi će uvek generisati optimalnu konturu sa najvećon ekonomskom vrednošću, i po pravilu će ...
    ... krečnjačkoj podlozi (Slika 9). Ovakva kontura Je matematički optimalna ali praktično neizvodljiva. 85 [___] MIOCENSKI SEDIMENTI EI rIJASKI KREČNJACI Slika 9. Primer generisanja optimalne, ali neizvodiljive konture - PK Potrlica 4. Zaključak Optimizacioni algoritmi za granice kopa, funkcionišu ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... i 2a. tzfic'ijamti' u okviru peikova sarmatsko– . . sedimenti anonske starosti 2. sedimenti P HGTST u okviru krečnjaka tortona i sarmata 2b. | kredni sedimenti u okviru krečnjaka urgonske starosti 25 5.3.1 Hidrogeotermalni sistem u okviru kvartarnih sedimenata — HGTSQ Hidrogeotermalni ...
    ... vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata ı krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... ležištima: Bor, Majdanpek, V. Krivelj, Cerovo i dr. Na istočnom obodu TMK nalazi se ı više ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina: ležište krečnjaka Zagrađe, kvarcnih peščara Deo - Donja Bela Reka, kvarcnog peska Oblaci (Rgotina) ı dr. Pregledna geografska karta sa prikazom prostora TMK ...
    ... sistema Bor. Najmlađe tvorevine na području Bora su kvartarni aluvijalni nanosi Borske reke. Predstavljeni su serijom peskova, šljunkova i valutaka krečnjaka. Takođe Je markantno prisustvo nusprodukata eksploatacije i prerade rude, koje su predstavljeni stenskom otkrivkom (Jalovinom), flotacijskom Jalovinom ...
    ... Izgrađeni su od odlomaka različitih stena kao što su kristalasti škriljci, kvarciti, graniti, gabrovi, andeziti, laporci, peščari, mermerisani krečnjaci i dr. Njihova starost nije pouzdano i Jednoznačno utvrđena i o tome postoje suprostavljena mišljenja. Danas se smatra da su nastali u postrudnim ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... sedimentacije. Gornjokredni sedimenti, pretežno senonske starosti, predstavljeni su uslojenim konglomeratima, peščarima, peskovitim i laporovitim krečnjacima, laporcima i glincima. 31 Najveće rasprostranjenje među krednim sedimentima imaju bankoviti i masivni krečnjaci barem-apta. Tereni ...
    ... terena u okviru Dinaridskog ofiolitskog pojasa: 1 – Trijaski krečnjaci, 2 – Ofioliti, 3 – nivo podzemnh voda (Krešić 1988) Na prostoru spoljašnjeg Dinarskog ofiolitskog pojasa značajno je razviće trijaskih karbonata, uglavnom krečnjaka, koji su karstifikovani i često pokriveni slojevima slabije ...
    ... 1.5 1.8 Se di m en ti po kr iv ač G o rn ja k o ra Z em lj in a k o ra Glinci 12 4.2 2.5 Karbonatni glinci 11.5 53 Krečnjaci 1.2 1.9 0.63 Evaporiti 0.2 0.1 Tufovi 6 3 Graniti-rioliti 15 4.5 2.75 K o n ti n en ta ln a p o d lo g a Fonoliti, nefelini sijeniti ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... turonske vulkanske faze, 2) vulkanoklastične stene nastale tokom senonske vulkanske faze i 3) gornjokredni karbonati i klastični sedimenti. Sedimenti 3 odgovaraju jurskim i donjokrednim krečnjacima i dolomitima. Granice izmeĎu ovih slojeva ne odgovaraju u potpunosti realnim geološkim granicama ...
    ... Majdanpeka i zapadnog oboda plutona Valja Strţ. Tvorevine donje krede su predstavljene masivnim i bankovitim krečnjacima, slojevitim i masivnim krečnjacima, slojevitim i bankovitim krečnjacima, konglomeratima, peščarima i glincima. Gornja kreda Stene gornjokredne starosti su najzastupljenije ...
    ... Timočkog magmatskog kompleksa 15 donjokrednih krečnjaka, kao i svih stena koje ulaze u sastav TMK (ĐorĎević i Banješević, 1997). Pojave sprudnih sedimenata su vezane za centralne delove TMK, a sastoje se od peščara, krečnjaka, peskovitih krečnjaka, krečnjačkih klastita, breča sa fragmentima a ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... гнајсевима и мигматитима, палеозојским и ретко мезозојским карбонатним стенама (мермерима, мермерисаним кречњацима и др.) и палеозојским високометаморфним и нискометаморфним шкриљцима са кречњацима. Издани ових стена су покривене терцијарним и квартарним седиментима (слике 25 и 26). По хемијском саставу ...
    ... бунара. Њима су каптиране угљокиселе воде из мезозојских карбонатних стена (слика 6), на дубини од 230 до 287 m. На једној од бушотина уласком у кречњаке на 240 m добијен је самоизлив (око 5 l/s), са водом температуре 20,5 0C и хидростатичким притиском од 3,5 m изнад површине терена. Бунари су минималне ...
    ... бушења. Појава Оњег налази се на ободу букуљског гранитоида у палеозојским шкриљцима, појава Брајковац у контактној зони кристаластих шкриљаца и кречњака (К2) и појава Гараши у ерозијом откривеном делу гранитоида Букуље. Угљокисела вода Гараши маркира млађу раседну структуру којом је предиспониран ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... ispekni — Ls · albari | alkarenii Baskovili irežnjaci (urganiki slojevi)– f yeščari \ ginai liaci | laporci : peščar | gind, feće aporil ı krečnjaci (heohom) Shijeiti i harkoviti kročnjaci Slika 2. Istočni deo geološke karte i legenda kartiranih jedinica – OGK 1:100 000, list Beograd (Marković ...
    ... starosti su veoma poremećeni, ubrani i izrasedani, i izgrađeni su od peščara, zatim od alevrolita, laporaca i glinaca sa proslojcima i sočivima krečnjaka. U vreme gornje krede talože se pelaške facije kao što su laporci, zatim flišni sedimenti ı na kraju plitkovodne formacije. Laporci i flišni sedimenti ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... iz povlate i podine ugljenog sloja. Podinu ugljenih slojeva uglavnom grade gline, glinac i peskovita glina, ređe peščari i krečnjaci, a povlatu gline, ređe peščari i krečnjaci. U dostupnoj literaturi može se naći Još jedna podcla pepela koja je izvršena prema poreklu, te koja ukupni pepeo svrstava ...
    ... dijageneze. Navedeni uklopci su mahom konkrecije, agregati, bubrežaste i loptaste forme kvarca, opala, pirita, markasita, limonita, siderita, krečnjaka, dolomita, liskuna, gline i dr. Epigenetski mineralni uklopci formiraju se nakon kreiranja samog ugljenog sloja, tjJ. posle dijageneze i metamorfizma ...
    ... dela i uglavnom su to kvarc, liskun, glina i konkrecija (bubrežaste i loptaste forme promenljivih veličina) pirit, markasit, limonit, siderit, krečnjak i dr. Epigenetske mincralne primese dolaze u ležište nakon njegovog formiranja pa na osnovu toga kažemo da je to tzv. infiltraciona Jalovina. Takva ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)
    ... MINIRANJA NA PK „KOVILOVAČA“ - DESPOTOVAC 4.1. Opšte karakteristike površinskog kopa „Kovilovača" Ležište krečnjaka "Kovilovača" ima izuzetno prostu geološku građu. Krečnjaci ove zone su masivni ili slojeviti, pri čemu su slojevi debljine 0,20–0,80 m, pravac pruža- nja im je SI-JZ i pad od ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... TIMOČĆKMKE ERUPTIVNE OBLASTI LEGENDA Aluvijum Tercijar Hidrotermalno izmenjene stene Laramijski plutoniti Gornjokredni vulkaniti OHfaza) Gornjokredni vulkaniti (Hfaza) Gornjokredni vulkaniti dftaza) Sedimenti Gomje kređe Mezozoik obodne zone (Jura — Kreda) o 4 [ 12 16 km JAAR V 3 Slika ...
    ... iznosi oko 320 m. Ovi sedimenti uključuju dogerske peščare i krečnjake debljine oko 30 m, dok se iznad njih nalaze malmski krečnjaci sa debljinom od oko 320 m. Konkordantno u geološkom stubu, slede neokomski slojevi viti i bankoviti krečnjaci debljine do 150 m, dok ih preko njih prekriva urgonski karbonatni ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... prašinastim inkluzijma. DOLOMITSKI MERMERI I MERMERI (Md) Otkriveni su na Crnom vrhu i Batočinskoj straževici. Genetski su vezani za organogene krečnjake koji su metamorfisani u mermere. Boje su bele, sive, rumenkaste i zućkaste. Teksture su reliktno slojevite i trakaste, a strukture su granoblastične ...
    ... izgrađen od glina sa više ili manje peskovitim komponentama, u čestim smenama sa sivožućkastim peskovima i peščarima. Retko se sreću ı proslojci krečnjaka. Ima 3-4 ugljonosna fronta. SARMAT (M') Formacije samatske starosti imaju najveće rasprostranjenje na istražnom području. Najniži deo sarmatskih ...
    ... valutaka, koja se najčešće kreće između 1-5 cm, tako ı po mineraloškom sastavu koji pretezno čine kvarc, kvarcit, škriljci, peščari, roznaci, krečnjaci. 3.3. Tektonske karakteristike izučavanog terena Zbog veličine područja istraživanja, tektonske karakteristike su opisane prema podacima Tumača ...

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... investiranja za nabavku osnovne otkopne mehnizacije i ocena efikasnosti rada bagera Liebherr u diskontinualnim sistemima površinske ekspolatacije krečnjaka” Rudarstvo 2019., Privredna komora Srbije; [2] Izveštaj o proizvodnji i ostvarenom planu proizvodnje u RB „Kolubara“ za period od I–VI meseca 2021 ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... (mapiranih kao serpentinit) i njihovih sedimentnih sekvenci predstavljenih gornjojurskim muljem, peščarima i krečnjacima ı gornjokrednom flišnom serijom sastavljenom od peščara, mulja i krečnjaka. (Filipović et al., 1978; Brković et al., 1980). Tokom kenozojske vulkano- intruzivne aktivnosti, gore navedene ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... седименти изграђују југозападни обод басена. Творевине средњег и горњег тријаса развијене су у јужном ободном делу басена, а изграђене су од кречњака, кречњака са рожнацима, местимично од чистих рожнаца, дебљине 800 до 1000 m. Леже трансгресивно преко старијих стена, док је у долини Оскове ова серија ...
    ... 1,4 3 Глиновити и песковити лапорци са танким прослојцима угља 1800 800 1,7 4 Лапоровити кречњаци и лапорци 2800 1500 2,3 5 Главни угљени слој 2200 100 1,3 6 Глинци, пешчари, песковити кречњаци, лапорци и шљункови 300 1600 2,2 7 Шљунак са прослојцима угља 2500 1000 1,8 Моделирање ...
    ... нарочито у току алпске орогенезе. Дуж обода као и у зонама већих тектонских линија перидотитске масе су серпентинисане. Горњепермски битуминозни кречњаци и шкриљци јављају се дуж јужног обода басена. 2.3.2. Мезозоик Мезозоик (MZ) је представљен стенама тријаске и јурске старости. Тријас (Т) ...

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... Peskovi, gline = Peščari, konglomerati, alevroliti === Bankoviti i slojeviti krečnjaci i dolomiti == Bankoviti i slojeviti krečnjaci i dolomiti (titon) Dolomiti i dolomitični krečnjaci sa rožnacima === Krečnjaci i pešcari x Konglomerati, pešcari i alevroliti ue{|AE}Sod}ead ı uopJA)n ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... neznatno bornit; udeo pirita je znatno niži u odnosu na Gornju zonu. Profil 80 Legenda IB Andezit · Gornjokredni klasiti — Masivno-sulfidna mineralizacija Rased [-] Miocenski sedimenti [-] Gornjokredni laporu . — Porfirska mineralizacija Slika 2.1. Geološki profil ležišta Gornja zona, posmatrana ...
    ... oko 320 m. Njihovu konkordantnu povlatu grade dogerski peščari i krečnjaci debljine oko 30 m, a iznad njih slede malmski krečnjaci debljine oko 320 m. Konkordantno u geološkom stubu, slede neokomski slojeviti ı bankoviti krečnjaci debljine do 150 m, a preko njih leži urgonski karbonatni kompleks ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... (goray poat} —d— Kanplomarib, peičari, ganc: | vgah, (burđya') — | „ [nmm·,·m | Vime(gtenj tottn) »| Koagloneruti,brele | peščari, sprudni <| krečnjaci (4)-Srtmakc-alavonski' tig) m -—) | K |fhi yimci pešćarikongiomeriti hrečnjaci | l B a |ayerc CHatto-baatki" 0) Peščan,konglomeriti, gleeci ...
    ... lokalitetu Paragovo - neposredno pre uspona na Frušku goru u zaseku sadašnjeg magistralnog puta M-21. Trijas Je razvijen u faciji peščara, glinaca, krečnjaka ı dolomita. Kredni sedimenti (K-*) imaju veće rasprostiranje na području Fruške gore, potez od lokaliteta Trešnjevac-Crveni Čot-Iriški Venac. ...
    ... strani Fruške gore, registrovan je bušenjem (u bušotini T-2) i u dnu Jaruga. U zoni tunela srednji miocen predstavljaju peskoviti organogeni krečnjaci i breče, belo-žute boje, sa fosilnim ostacima faune. KVARTAR Kvartarni sedimenti zauzimaju najveće prostranstvo u istražnom prostoru. Na osnovu ...