Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vrelo Gornji Dušnik

276 items

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Debljina donjeg ponta varira između 100 m i 1400 m, dok se debljina gornjeg ponta kreće od 120 m do 500 m. Slatkovodni paludinski slojevi Slatkovodni paludinski slojevi (Plz,s) pripadaju srednjem i gornjem pliocenu. Granica sa gornjim pontom je konkordantna i obuhvata različite vrste gline, peska ...
    ... ravan opisana kao Varoška terasa ili Lesna terasa, čije je vreme stvaranja datirano kao gornji pleistocen - virm. Ova akumulativna terasa se u donjem delu sastoji od peskova i aleverita facije korita, dok u gornjem delu uključuje alevrit i gline facije povodnja i starača. U završnom ciklusu sedimentacije ...
    ... taložili u različitim sredinama sa specifičnim genetskim karakteristikama. Pleistocenske sedimente U najdonjem pleistocenu, koji se nalazi između gornjeg pliocena i mindela, identifikovani su policikličko-rečni sedimenti, poznati i kao aluvijalni sedimenti sa značajnom debljinom. Ovi sedimenti su ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... značajne pojave velikih sleganja terena i objekata na njemu (npr. sleganja dva solitera u naselju ,, Sava Kovačević”, u sklopu IX i X Mesne zajednice u Gornjem Zemunu). Jedan od osnovnih uzroka za ovakva geotehnička svojstva lesa leži u njegovoj karakterističnoj strukturi. Formiranje strukture lesa ...
    ... česticama (c) Kombinacija slučaja (a) i (b) Usled vlage iz vazduha dolazi do hemijskih procesa i taloženja kalcijum karbonata koji Je ispran iz gornjih delova naslaga. Karbonat se taloži na već formirane mikroagregate, oblaže ih u vidu fine mreže i dalje učvršćuje njihovu strukturu. U procesu ...
    ... šupljina, krečnjačke konkrecije („lesne lutkice”) ı mestimično humus. Morfološka svojstva Zemunskog lesnog platoa Zemunski lesni plato obuhvata gornji Zemun, Batajnicu, Surčin, Dobanovce i Ugrinovce. Ukupna površina terena je 20.000 ha. Zemunski plato ima blago zatalasanu površinu. Apsolutne nadmorske ...

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... okviru njega i ležište tehničko-građevinskog kamena - dacita, nalazi se u ataru sela Zagrađe koje pripada teritoriji Opštine Gornji Milanovac, slika 1. Udaljeno je od Gornjeg Milanovca oko 16 km, a od varošice Rudnik 3 km. Na rastojanju nešto dužem od dva kilometra, južno od ležišta prolazi magistralni ...
    ... promena. Usled karakteristika paleoreljefa, gornji delovi izliva konsolidovani su u aerobno-akvatičnoj sredini. To Jje uslovilo oksidaciju efuziva ı obrazovanje tekstura rolovanja sa destrukcijom, koja je označena kao druga faza izlivanja. Gornji nivo ležišta koji odogovara grusifikovanom dacitu ...
    ... osim nekoliko manjih potočića koji se nizvodno od ležišta sastaju na terenu sa imenom Sastavci, i prave nešto malo veći bezimeni potok koji pravi gornji deo rečice Dragobilje, desne pritoke reke LJig. Neposredni teren ležišta izgrađuju stene vulkanskog porekla koje su slabovodopropusne do vodopropusne ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... je komora za gas odvojena od komore za tečnost. Fluid ulazi u separator u gornju komoru udara u ulazni element. Slobodna tečnost pada u donju komoru kroz vodove koji spajaju gornju i donju komoru. Gas struji kroz gornju komoru u kojoj se odvija gravitaciono odvajanje tečnih čestica da bi potom ...
    ... složene izrade. Smeša ulazi u separator vodom sa gornje strane, pri čemu se sudara sa sferičnom limenom površinom (ulaznim elementom) preko koje se sliva izdvojena tečna faza u donji deo separatora.Izdvojeni gas se iz donjeg dela podiže naviše ka gornjem delu, gde prolazi kroz izdvajač zaostale vlage ...
    ... adsorbuju prilikom prolaska kroz adsorbent. Kada se gornji deo adsorbenta zasiti vodom, tada voda iz vlažnog gasa počinje da istiskuje prethodno adsorbovane ugljovodonike u donjem delu adsorbenta.Tečni ugljovodonici, ako ih ima, se adsorbuju i zauzimaju gornji prostor rezervisan za molekule vode. Kako ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Integracija heterogenih tekstualnih resursa

    Ranka Stanković, Ivan Obradović (2007)
    U radu je opisan pristup integraciji heterogenih tekstualnih resursa za srpski jezik uz pomoć jednog kompleksnog softverskog alata, razvijenog specijalno za ove potrebe. Opisani su struktura i osnovne komponente razvijenog sistema. Iznete su i mogućnosti unapređivanja resursa međusobnom razmenom informacija, koje pruža razvijeno integrisano okruženje. Konačno, opisana je i mogućnost primene integrisanih heterogenih resursa za proširenje upita, kao i pretraživanje tekstova uopšte, a naznačeni su i neki od pravaca daljeg razvoja.

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... rifejsko- kambrijskih škriljaca. Litološki profil permskih naslaga pokazuje bazalne konglomerate, iznad kojih se nalaze finozrni peščari i glinci, a u gornjim slojevima dominiraju debeloslojeviti arkozni konglomerati (Anđelković, 1978). U dolini reke Jelovice, donjotrijaske naslage pokazuju transgresivni ...
    ... sediment ladinskog kata sačinjeni od dolomita, dolomitičnih krečnjaka sa ostacima gastropoda: Omphalopthicha, Undularia (Anđelković, 1978). Naslage gornjeg trijasa su manje zastupljene na Staroj planini u poređenju sa donjim i srednjim trijasom. Najstarije naslage obuhvataju alevrolite, zelene peščare ...
    ... zrno sa sferičnom ekvatorijalnom konturom. Centralno telo jJe sferičnog oblika i na njemu se nalazi Y – marka. Stratigrafsko rasprostranjenje: Gornji perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 1/1) Botanička pripadnost: Conifer. Rod Triadispora Klaus, 1964 Triadispora crassa Klaus, 1964 Tab. 2 ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... među kojima Je najvažniji laporac otkriven južno od Brestovca. 27 U okviru hidrotermalnog sistema, dve ključne Jedinice su „Gornji andeziti" i „Donji andeziti". „Gornji andeziti" su lava tokovi debljine do 300 m, dok „Donji andeziti" u centralnom delu istraživanog. područja imaju debljinu oko ...
    ... od po 20m i pločom između njh, · moćnosti 15m. Prvi otkopni blok, od K-150m do K-9Om (donji, srednji i gornji otkopni nivo); Drugi otkopni blok, od K-225m do K-165m (donji, srednji i gornji otkopni nivo). Visina malog bloka, koji je korišćen pri proračunu rezervi se poklapa sa projektovanom ...
    ... pritiskom nadležnih masa, koriste se levkaste sipke za propuštanje izdrobljene rude. To su kraći vertikalni ili kosi uskopi dužine 4-8 m koji se u gornjem delu šire u obliku levka. U vertikalne i kose prolaze ubrajamo ıi svoznice, to su kraća vertikalna ili kosa slepa okna za spuštanje rude sa višeg ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Horizontalno rastojanje ponora i vrela je 11.5 km, visinska razlika 422 m, a hidraulički gradijent 0.04 %. Izdašnost vrela je bila Q = 37 I/s, a maksimalna koncentracija obeleživača (c = 2.5 · I0“ g/l) se pojavila nakon 6. Zbog niskih proticaja na ponoru i vrelima, opit je ponovljen 15. 05. 1985 ...
    ... 1985. godine sa osmatranjem na vrelu Grze. Na ponoru Jje poniralo 150 l/s, a izdašnost vrela Grze je iznosila 500 I/s. Boja se na vrelu pojavila nakon 71 uz kretanje virfulenom brzinom od v = 162 m/h. Maksimalna koncentracija obeleživača od c = 12.7 mg/m? je registrovana nakon 6.5" isticanja.”! ...
    ... 768 | 0.780 Slika 6.2. Prelo Grze (slikao D. Milanović) (preuzeto Slika 6.3. Peći preliv na vrelu Grze (slikao D. iz Ristić, 2007) Milanović) (preuzeto iz Ristić, 2007) Slika 6.4. Izvorišni deo vrela Grze (slikao D. Milanović) (preuzeto iz Ristić, 2007) 37 pro tic aj Q (m3 /s) | \ ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... nivoa tečnosti u manometru. Delovi: prstenasta cev je do pola ispunjena tečnošću, dok je u gornjem delu pregrađena. Cev je gornjim levim krakom, preko cevčice 1 povezana sa prostorom višeg pritiska p:, a gornjim desnim krajem, preko cevčice 2 sa prostorom nižeg pritiska p:•. Na donjoj strani prstena ...
    ... sa tečnostima 3.1.1. Stakleni barometar Stakleni barometar sluzi za merenje atmosferskog pritiska. Sastoji se od staklene cevi zatvorene sa gornje strane, koja se ispuni tčnošću, potopi u sud sa istom tečnošću i pažljivo podigne u vertikalni polozaj. Ako je cev dovoljno dugačka, u zatvorenom ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... i B. Maksimovića (1963). Proučavanjem miocenskih naslaga na širem prostoru Požarevca najviše se bavio O. Miletić-Spajić, prikazom srednjeg i gornjeg miocena. Takođe miocenskim naslagama su proučavali M. Novković, D. Jovanović, D. Dolić i C. Lončarević. Na području Pomoravlja i Podunavlja su ...
    ... amfibolskih škriljaca, proslojaka mermera, gvožđevitih kvarcita ı liskunskih škriljaca sa organskom materijom. KVARCITI (Qm) U okolini Botunja, Gornje i Donje Komarice, iznad mikašista sa staurolitom leže kvarciti debljine do oko 20 metara. Skoro su monomineralne stene u kojima su srednje i sitnozrni ...
    ... bližnjenih agregata kalcijum-karbonata. SITNOZRNI AMFIBOLSKI I LISKUNSKI ŠKRILJCI (Sam) Forimirani ispod i iznad kalkšista u atarima Botunja, Gornje i Donje Komarice. Otkriveni su kao asocijacija kvarcita, liskunskih kvarcita i dvoliskunskih škriljaca u kojima se kao retka manja tela nalaze ...

  • Sanacija i stabilizacija kosina na površinskom kopu Momin Kamen u cilju izrade deonice autoputa E75, Koridor 10

    Kričak Lazar, Abolmasov Biljana, Čebašek Vladimir, Negovanović Milanka, Marjanović Miloš, Pejić Marko, Marković Jovan, Milanović Stefan, Simić Nikola (2017)

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza

  • Дефинисање механичких својстава алтерисаног стенског материјала лабораторијским методама

    Вељко М. Рупар (2022)
    Основни циљ овог рада је да представи методологију одређивања механичких својстава хетерогеног стенског масива који изграђују дацит (Д) и алтерисани дацит (АД), где је уочена је зона постепеног преласка од алтерисаног дацита до дацита. Механичка својства стенског масива у тој зони утврђена су на основу лабораторијских испитивања једноосне и троосне чврстоће на притисак стенског материјала композитних узорака. Композитни узорци су се састојали од дискова стенског материјала, при чему је висина дискова h дефинисала различити процентуални удео појединог стенског материјала, ...
    дацит, алтерисани дацит, једноосна чврстоћа на притисак, троосна чврстоћа на притисак, композитни узорци, механика стена, стабилност косина