Претрага

Упит dcterms_subject_txt:izrazi sa više reči

1111 items

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... ventralne ivice. Na površini ljušture jako izražena niska, više ili manje koncentrična rebra, između kojih se umeću tanke koncentrične naraštajne linije. Diskusija: Vrste roda Trachia imaju visok stepen varijabilnosti oblika ljušture. Primerak najviše liči na Thracia ventricosa Philippi (1844) ...
    ... ljušture. Bravni aparat nije vidljiv. Površina ljušture ukrašena sa oko 60 finih i gustih radijalnih rebara koja su presečena naraštajnim linijama. Uočena su tri jako izražena koncentrična nabora na kojima se nalaze manje ili više izražene grbice (tuberkule), koje su povijene dorzalno. Diskusija: iako ...
    ... izdvaja dva varijeteta, varijetet sa više čvorova i varijetet koji skoro nema čvorove. Primerak iz Ugljevika je juvenilna forma. Primerak iz Prnjavora (Bosna) koji opisuje Eremija (1971) ima na glavnim rebrima, kao i na međurebarnim brazdama izuzetno izražena sekundarna rebra. Koncentrične linije ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... pozitivnoj korelaciji sa niklom su Bi, Co i Be, dok je u negativnoj, umerenoj korelaciji sa Cu. Bizmut je u korelaciji pored nikla i sa manganom. Negativna korelacija sa Mn je prilično izražena. Sa elementima sa kojima je u korelaciji na godišnjem nivou, berilijum je u visokom stepenu korelacije ...
    ... Kolubarskog basena i uticaj... 288 perioda. U zimskom periodu pored viših koncentracija Ba na svim lokalitetima, zavisnost sa oksidima nije izražena. To se tumači koncentrisanjem Ba u staklastoj fazi pepela. Zbog visokih koncentracija Ba u zimskom periodu postale su dominantne za ceo period ...
    ... pritoka : sa leve strane Tamnava sa Ubom i Kladnica, a sa desne Ljig, Peštan i Turija sa Beljanicom. Kod ovih vodotoka veoma jako su izražene amplitude niskih i visokih voda. Kolubarski ugljonosni basen nalazi se na oko 50 km jugozapadno od Beograda i ubraja se u najveće basene uglja u Srbiji sa površinom ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... pozitivnoj korelaciji sa niklom su Bi, Co i Be, dok je u negativnoj, umerenoj korelaciji sa Cu. Bizmut je u korelaciji pored nikla i sa manganom. Negativna korelacija sa Mn je prilično izražena. Sa elementima sa kojima je u korelaciji na godišnjem nivou, berilijum je u visokom stepenu korelacije ...
    ... Kolubarskog basena i uticaj... 288 perioda. U zimskom periodu pored viših koncentracija Ba na svim lokalitetima, zavisnost sa oksidima nije izražena. To se tumači koncentrisanjem Ba u staklastoj fazi pepela. Zbog visokih koncentracija Ba u zimskom periodu postale su dominantne za ceo period ...
    ... pritoka : sa leve strane Tamnava sa Ubom i Kladnica, a sa desne Ljig, Peštan i Turija sa Beljanicom. Kod ovih vodotoka veoma jako su izražene amplitude niskih i visokih voda. Kolubarski ugljonosni basen nalazi se na oko 50 km jugozapadno od Beograda i ubraja se u najveće basene uglja u Srbiji sa površinom ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... uzoraka. Najmanji prinos bakra je dobijen luženjem uzorka sa dubine od 20 m, koji je sadržao najviše sulfidnih minerala (Stevanović et al., 2013). Valorizacija bakra iz starog flotacijskog jalovišta primenom hidrometalurških metoda je rađena više puta tokom proteklih nekoliko decenija (Antonijević ...
    ... um 98 % identičnosti sa Acidobacterium sp. 1,55 172 Sulfobacillus termotolerans 99,6 % identičnosti sa Sulfobacillus termotolerans 2,25 77 197 Hloroplast 16S rRNK hloroplasta 2,22 A lu I 208 Acidocella sp. Više izolata sa 99 % identičnosti sa Acidocella sp. 2,66 ...
    ... opada sa dubinom flotacijskog jalovišta. Sadržaj langita u uzorku uzetom sa dubine od 10 m je značajno smajen nakon bioluženja, sa približno 22 % na 12 %. Lako rastvaranje bakar(II)sulfata i langita u kiselom rastvoru je verovatno uzrok veoma visokog prinosa bakra tokom bioluženja uzoraka sa dubine ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... (2493 – 3411 ppm), V (3276 –  3955 ppm) i Mg (6226 –7178 ppm) javljaju se u nešto višim sadržajima i pokazuju negativnu korelaciju sa relativno visokim i neujednačenim sadržajima mangana (2000–13000 ppm). Elementi u tragovi sa povišenim sadržajem u opsegu od 50 do 1000 ppm) su: Si (435 –774 ppm), Zn (120 ...
    ... teksturne karakteristike uzorka nisu više vidljive, mora se upotrebom EDS-a konstantno pratiti hemijski sastav gde se komparativno sa prethodno utvrđenim hеmizmоm detektuje zrno pogodno za dalji rad (slika 13a,b), što je u našem slučaj hemijski sastav predstavljen visokim Ti sadržajem. Ovim ispitivanjem ...
    ... prorastanja sa formiranjem Cu-porfirskih ležišta. Kao što je poznato za formiranje porfirskih ležišta potrebna je magma sa visokim ƒO2 tj. „formiranje porfira je inicirano injektovanjem oksidovane magme zasićene S- i metalnim jonima“ (Sillitoe, 2010). Kao što vidimo sa slika 4 i 5, sa porastom p ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... 38 jasno su izražena sva četiri godišnja doba. Ovo je najhladnija oblast u Srbiji sa temperaturama koje se spuštaju i do - 40 0C. Zbog toga se ovo područje naziva i “Balkanskim Sibirom”. Broj dana sa jako niskom temperaturom (ispod nule) je138, broj dana pod snegom je 104 (najviše 123) (Šabić i ...
    ... oslanjaju se na visoku površ Peštera (Slika 3). Slika 3. Panoramski snimak Peštera sa Golije, foto J. Kovačević Bitnu odrednicu položaja Golije i Peštera čini neposredan kontakt, na istoku, sa Ibarskom magistralom koja povezuje Beograd sa Kosmetom, Crnom Gorom i Makedonijom, sa magistralnom ...
    ... (biciklom)=0.5 visoka (automobilom) = 0.75 izuzetno visoka( autobusom) = 1 2. Prirodne vrednosti, dodatne nijedna = 0 jedna = 0,25 od 2 do 3 = 0,5 od 4 d0 6 = 0,75 više od 6 = 1 3. Dodatne antropogene vrednosti nijedna = 0 jedna = 0,25 od 2 do 3 = 0,5 od 4 do 6 = 0,75 više od 6 = 1 ...

  • Multiword Expressions between the Corpus and the Lexicon: Universality, Idiosyncrasy and the Lexicon-Corpus Interface

    Verginica Barbu Mititelu, Voula Giouli, Kilian Evang, Daniel Zeman, Petya Osenova, Carole Tiberius, Simon Krek, Stella Markantonatou, Ivelina Stoyanova, Ranka Stankovic, Christian Chiarcos (2024)
    Predstavljamo trenutne aktivnosti na definisanju interfejsa leksikona i korpusa koji će služiti kao referenca u prikazu polileksemskih jedinica - višečlanih izraza - (različitih tipova - imenskih, glagolskih, itd.) u specijalizovanim leksikonima i povezivanju ovih unosa sa njihovim pojavljivanjima u korpusima. Konačni cilj je korišćenje ovakvih resursa za automatsko identifikovanje višečlanih izraza u tekstu. Uključivanje nekoliko prirodnih jezika ima za cilj univerzalnost rešenja koje nije usredsređeno na određeni jezik, kao i prilagođavanje idiosinkrazijama. Raspravljaju se izazovi u leksikografskom opisu višerečnih ...
    multiword expression lexicon, corpus, proof-of-concept lexicon encoding

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... rotornih bagera Kapacitet kontinualnih sistema sa rotornim bagerima najviše zavisi od prvog i osnovnog elementa sistema - rotornog bagera [25, 27, 28, 35, 36, 37, 38, 44, 45, 51, 64, 65]. Kapacitet rotornog bagera predstavlja efekat rada izražen u (m3) ili (t) otkopane mase u jedinici vremena ...
    ... pogonskim motorom; - sa više motora. Po tipu sigurnosnih spojnica - sa frikcionom spojnicom; - sa hidrodinamičkom spojnicom; - sa elektromagnetnom spojnicom. 43 Transporter na streli bagera ima ulogu da otkopani materijal iz presipa u rotoru transportuje ...
    ... se na osnovu više kriterijuma. Po pravilu visina miniblokova usaglašena je sa visinom etaže. Kod definisanja širine i dužine miniblokova postoji više uslova i to: • ugao nagiba završne kosine etaže; • dimenzije eksploatacionog bloka bagera; • saglasnost površine miniblokova sa površinom poligona ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... jugozapadu pod uglom koji se kreće od 20-50*, a ponegde i više. Prosečna debljina rudnog tela je oko 28 metara. Na osnovu izvedenih istražnih radova i njihove interpretacije, može se konstatovati da je ležište nepravilno-slojevitog oblika sa pravcem pružanja sever- jug. Rudno telo zaleže iz zapadnog ...
    ... vertikalno spušteno. Skok raseda koji je sa zapadne strane ležišta bio je nešto veći od onog koji je prouzrokovao rased na istočnoj strani ležišta, te je time ležište dovedeno u nagnuti položaj, nakon čega dolazi do spiranja i pretaložavanja boksita iz viših delova ležišta u niže delove. Ovo po ...
    ... inicirajućih sredstava Kao što je rečeno, u jednoj smeni se u jami istovremeno radi na više radilišta, za šta je potrebna sledeća količina inicirajućih sredstava — milisekundnih i drugih električnih detonatora sa različitim intervalom usporenja i to: 1. Jedno radilište prostorija razrade (GIP, IN ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... OPIS: Svi ostaci ilijuma imaju građu tipičnu za rod Pelophylax, sa umereno bočno istaknutim i visoko postavljenim tuber superior, od koga se nastavlja dobro razvijena crista dorsalis (vexilum). Fosa supracetabularis je jasno izražena (sl.44). Pars ascendens je uglavnom slomljen, te on nije razmatran ...
    ... deo ispod margo orbitalis sa okrnjenim processus pterygoideus (sl. 40b). Sa spoljašnje strane ovog fragmenta jasno je izražena reljefna šara u vidu grebena i brazdi. Ova skulpturiranost je sekundarnog karaktera s obzirom da kod mlađih jedinki reljef može biti slabije izražen ili potpuno odsutan (Roček ...
    ... je pet slojeva diferenciranih u više horizonata (sl. 20b). Slojevi Velike Balanice se mogu grupisati u dva stratigrafska kompleksa. Gornji kompleks čine slojevi sa crvenkastim (2а), sivim (2b) i žućkastim naslagama sa drobinom (2c). Donjem kompleksu pripadaju slojevi sa tamnim sedimentom i nešto ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... specifične mase korišćena Je metoda piknometra. Rezultati su izraženi u vidu srednje vrednosti šest opitnih tela originalno ugrađenih krečnjaka (uzorci sa oznakama: 1S, 2S, 3S, 4S, 5S, 6S) i šest opitnih tela krečnjaka za restauraciju (uzorci sa oznakama: 1N, 2N, 3N, 4N, 5N, 6N) (7abela 3.1). Tabela ...
    ... masama koje su u kontaktu sa starijim formacijama, tercijarom i kvartarom, ove mase su na više mesta probijene dijabazima i andezit- dacitima. Najveće mase su uglavnom hidrotermalno promenjene. Gornja kreda (K-»*) se regionalno može podeliti na dve strukturno-formacione zone sa različitom tektogenezom ...
    ... krečnjacima. U višim delovima serije preovlađuju glinci, alevroliti i sitnozrni glinoviti peščari. Oni postepeno prelaze u laporce i laporovite krečnjake sa kojima se završava litostratigrafski stub gornje krede. 2.3.3. Neogen Latitski piroklasiti (ro) najčešće leže na kontaktu sa flišnim slojevima ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... 1.2. Претежно непропусни Ptz или Pz комплекси високо метаморфних стена са откривеним или претпостављеним постојањем Тс интрузива. – Без учешћа или са мањим учешћем карбонатних или /и вулканских стена.  Разломна зона Студенице Студенички и више других извора 10-15,0  Међублоковске ...
    ... 14 оС) са малим амплитудама колебања могу да указују на то да воде долазе са дубине мање од 100 m (Чудаева и Чудаев, 2005). Произилази да се за више од 40 % појава на територији Србије, са температуром вода испод 14 оС, може очекивати да доспевају са дубине мање од 100 m. Код више појава са хладном ...
    ... Црниљево избушено је више бушотина дубине између 200 – 447 m. Најдубља бушотина набушила је делувијалне и неогене седименте (у интервалу 0,0 – 6,5 m) ниско метаморфне шкриљце са прослојцима пешчара (6,5 – 340 m) и пешчаре са прослојцима шкриљаца (340 – 447 m). Бушотине киселе воде су са самоизливом од ...

  • Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković (2020)
    Revitalizacija je proces ili skup tehničkih zahvata na mašini kojim se vrši zamena svih dotrajalih ili oštećenih delova metalne konstrukcije. Sastavni deo procesa revitalizacije je i modernizacija zastarele elektro-mašinske opreme. Principi revitalizacije sasvim sigurno nisu sadržani u okviru redovnog godišnjeg ili dnevnog održavanja. Oni predstavljaju održavanje onih veličina koje su značajne za mašinu kao celinu (u ovom slučaju rotorni bager). U ovom radu su analizirani rotorni bageri oznake SRs 1200. Na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara takvih bagera ima ...
    Rotorni bageri, revitalizacija, SRs1200

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... šljunkovitih i glinovitih naslaga koja se odvijala tokom više sedimentacionih ciklusa. Osnovnu komponentu u građi pleistocenih naslaga čine peskovi sa alevrit-peskovima. Najniži delovi, pretežno su izgrađeni od grubo dendritičnih sedimenata. Najviši delovi ovog kompleksa izgrađeni su od peskovito-glinovitih ...
    ... oblasti vodosnabdevanja dostigne znatno viši nivo organizovanosti i kvaliteta težeći Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 86 usaglašavanju sa evropskim standardima. Ove aktivnosti državne institucije sporovode i kao članovi su više stručnih međunarodnih organizacija i udruženja ...
    ... Subotici Najveći grad severne Bačke vodu za piće obezbeđuje sa više izvorišta i iz individualnih bunara na području grada. Najznačajinije je izvorište je "Vodozahvat I" sa 31 bunarom, zatim "Vodozahvat II" sa 5 bunara, «Integral» sa 2 bunara, zatim dva bunara na lokaciji gradske bolnice i jedan ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... π-pojas, koji ukazuje na više generacija nabora sa različitim geometrijskim i strukturnim karakteristikama. Na dijagramu su najbolje izražene naborne strukture koje po strukturnim karakteristikama odgovaraju opserviranim asimetričnim naborima sa zapadnim vergencama. Jasno izražen maksimum u D. Erak: ...
    ... Krstić et al., 1980). U područjima većih rasednih struktura fenomeni kataklaze jače su izraženi i praćeni su pojavama kataklazita i milonita sa intenzivnim retrogradnim promenama. (Rakić et al., 1976). Stene višeg stepena metamorfizma na prostoru malog Jastrepca nastale su progresivnim metamorfizmom ...
    ... dijagramu polovi ravni folijacije formiraju jedan široki rasplinuti π-pojas, koji ukazuje na više generacija nabora sa različitim geometrijskim i strukturnim karakteristikama. Na dijagramu su najbolje izražene naborne strukture koje po strukturnim karakteristikama D. Erak: Tektono-termalna evolucija ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... ima tokom godine izražene oscilacije u proticaju. Periodi visokih vodostaja, vezani su za prolećne mesece, tokom perioda topljenja snega ili obimnih prolećnih kića. Trajanje vrha talasa visokih vodostaja, prosečno se kreće dan ili dva, dok sam talas visokih voda može da traje i više od deset dana ...
    ... je utvrđeno više drugih raseda u ležištu sa većim ili manjim obimom kretanja. Osnovno tektonsko obeležje ležištu uglja “Štavalj”- centralno polje, daje struktura antiforme. Ova struktura je deformisana rasedima sa skokovima koji su veći u perifernim delovima ležišta, gde je izraženo generalno tonjenje ...
    ... pukotinski tip izdani. U višim nivoima ovog horizonta, javlja se stalna smena uslojenih laporaca i mekih krečnjaka sa brojnim sočivima tufova, a u najvišim nivoima su zastupljeni samo beli „meki“ krečnjaci. U ovim krečnjacima je formiran karstni tip izdani. U višem povlatnom horizontu ili tzv ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... rezultati su upoređeni sa vrednostima koje je usvojio Meyerhof (1993,1995) na osnovu dostupnih podataka iz prethodnih istraživanja. Poređenje dobijenih rezultata pokazalo je da rezultati sa niskim koeficijentom varijacije daju znatno konzervativnije rezultate, nego kada Je visok koeficijent varijacije ...
    ... ulaznog portala je strm, nagiba 15-30%, lokalno u zoni jaruga ı vododerina ı do 45?. Dalje trasa ulazi u planinski masiv sa najvišom kotom od 468m.n.v., prolazi Iriški Venac i izlazi sa druge strane prevoja, na kraju nacionalnog parka. Teren na ovom delu Je blažeg nagiba, oko 5–15", a u zoni izlaznog ...
    ... formirale su zajedno sa intenzivnim erozionim procesima, asimetričan horst okružen kvartarnim sedimentima Bačke ı Sremske ravnice. Naslage lesa se fragmentarno nalaze i iznad kota 400 m.n.v, tako da je Fruška Gora na mnogim mestima pokrivena tanjim ili debljim slojevima lesa, što Još više ublažava osnovne ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina