Претрага

Упит dcterms_creator_txt: Jovana M Janković Pantić

1062 items

  • Analiza obrazovnog sistema i kadrovskog potencijala Republike Srbije u oblasti rudarstva i geologije

    Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Filip Miletić, Jovana Mitrović (2024)
    Adekvatno postavljen i kontinualno unapređivan sistem obrazovanja predstavlja jasan preduslov za razvoj pojedinca, društva i države u celini. Sistem obrazovanja u Republici Srbiji davno je postavljen, a reforme nisu do kraja sprovedene. Posebno je to izraženo u visokom obrazovanju gde reforma po bolonjskom sistemu nije do kraja sprovedena ili je negativno zloupotrebljena. Trenutno je sistem obrazovanja je pod velikim pritiskom usled oštrih zahteva tržišta rada. U ovom radu je izvršena analiza obrazovnog sistema u oblasti rudarstva i geologije u ...
    obrazovanje, rudarstvo, geologija
    ... Miletić, Jovana Mitrović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Analiza obrazovnog sistema i kadrovskog potencijala Republike Srbije u oblasti rudarstva i geologije | Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Filip Miletić, Jovana Mitrović ...
    ... fakultet, Beograd, predrag.jovancic(ergf.bg.ac.rs “ Doc. dr Miletić Filip, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, filip.mileticorgf.bg.ac.rs 5 Mitrović Jovana, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, jovana.mitrovicrgf.rs 100 istoriju se pokazalo da su države koje su jačale sistem obrazovanja kao rezultat ...
    ... profili prilagođeni za realizaciju po modelu dualnog obrazovanja [7]: 1. Rukovalac mašinama i uređajima za eksploataciju nafte i gasa (3 godine). M O . ı BR O O — U okviru srednjeg obrazovanja, rudarstvo i geologija se trenutno izučavaju u: • Tehnička škola Kolubara, Lazarevac; 102 ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... M C ,M ,C l,F K-4 M D M M Q F, D F F, D Q F M ,F M ,D H M ,H M ,D Q ,M Q ,F ,H Q ,M ,F Q ,F ,M Q ,F ,M K-3 M G M Q ,G F, D F, M F A ,F Q F G F, M D ,G M ,D Q ,M A Q ,F Q ,F ,M Q ,F ,M F, M ,Q F, G ,M F, M ,D ,A K-2 C o M G M M Q ,G F F, M F, G H ,F ,C ...
    ... ,C M G M G ,Q D F, M G ,F F, M Q F G M D ,G M G ,M F, M ,Q F, Q Q ,F ,M F, M F, M ,Q M G M Q ,G F F, M F A ,F ,M Q F F F ,A G M Q ,M Q ,F G ,Q ,F ,A Q ,F ,M Q ,F ,G ,M K-2 M G C o C o M Q ,G F, D F F, D Q F, A ,M G F, A ,M G ,D G ,D ,A G ,M ,C o Q ,M ,C o ...
    ... 275-279. Ivanivić, M. (2002) Mineral dust – Methods and results of SiO2 and asbestos, Mining Institute, pp., 118-123. Jacob, D. J. (1999). Introduction of Atmospheric Chemistry, Princetion University Press, Princeton, pp. (146-156), New Jersey. Janković, N. i Janković, T. (1998) Ugalj u sedimentnim ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... M C ,M ,C l,F K-4 M D M M Q F, D F F, D Q F M ,F M ,D H M ,H M ,D Q ,M Q ,F ,H Q ,M ,F Q ,F ,M Q ,F ,M K-3 M G M Q ,G F, D F, M F A ,F Q F G F, M D ,G M ,D Q ,M A Q ,F Q ,F ,M Q ,F ,M F, M ,Q F, G ,M F, M ,D ,A K-2 C o M G M M Q ,G F F, M F, G H ,F ,C ...
    ... ,C M G M G ,Q D F, M G ,F F, M Q F G M D ,G M G ,M F, M ,Q F, Q Q ,F ,M F, M F, M ,Q M G M Q ,G F F, M F A ,F ,M Q F F F ,A G M Q ,M Q ,F G ,Q ,F ,A Q ,F ,M Q ,F ,G ,M K-2 M G C o C o M Q ,G F, D F F, D Q F, A ,M G F, A ,M G ,D G ,D ,A G ,M ,C o Q ,M ,C o ...
    ... 275-279. Ivanivić, M. (2002) Mineral dust – Methods and results of SiO2 and asbestos, Mining Institute, pp., 118-123. Jacob, D. J. (1999). Introduction of Atmospheric Chemistry, Princetion University Press, Princeton, pp. (146-156), New Jersey. Janković, N. i Janković, T. (1998) Ugalj u sedimentnim ...

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК „Тамнава Западно Поље“ РБ Колубара

    Вељко Божић (2024)
    Површинска експлоатација угља захтева управљање целокупним простором експлоатационог поља, како производњом угља, тако и одлагањем откривке. Рекултивација и реструктуирање ових маса нуди бројне могућности у избору и структуирању земљишта за потребе и циљеве човека и његове животне околине. Избор пост-експлоатационог начина коришћења земљишта треба заснивати на функционалним и социокултуралним потребама заједнице и окружења. Рекултивација представља комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних мера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање, биолошке продуктивности и пољопривредне вредности терена нарушеног површинском експлоатацијом. ...
    Површинска експлоатација, Тамнав-Западно поље, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, заштита животне средине
    ... JOpuOX F ~ # _ R e ž Prte a . M 'I . , , šE sšE E š šh 3El i * dB š F WWNNEE | -i E i dE E iž | 1 \ · \%m [7 m n š -- 7 7 ___OVA 8F6"= 9dH O 966 9E = dy ZGb Z6Z= m š \ \ \ M o @ o c u q a \ \ š \ \ m m _ . w a u m M N \ \ \ \ oAel{|peu yd eZ ...
    ... BajbeBy u O0GpeHoBiiy. V HenocpenHoj OmaaaHu cy H6Capcka Marucrpaja H npyra Beorpaji – Bap. AMBMCOUDMIDTMGOMWMW I M JMB MIULIUMMNMN OO P MO O B M 8 M T M M W YWWWWIRF M YN Ž M E I T R E N E = Cnnuka 3.1 - Kony6apcku 6aceh ca JeoiculamuMa 14 3.1.2. IipopauyH Maca u reoMeTpujcKa aHajm3a ...
    ... JIeOJbHHa (yrJba H MeDbycJojHe JaoBHHe) ] m, • aatpeMHHcka Maca yrxba y = l,I8t/m?, • JOPba TOHJIOTHa BpeJiHOcT yrJba 6800 kJ/kg +10%. Ta6ena 3.1 - IIpopauyn Maca y nepuooy oo 2018-2022. zoOune OrkpuBka Yramb M.j. Yramb |YyKymHa j. Ko Ky mž mž mž t mž m?/t m/t 28.728.105 |11.071.405, 8.613.710 ...

  • Influence of paleoenvironmental conditions on distribution and relative abundance of saturated and aromatic hydrocarbons in sediments from the NW part of the Toplica basin, Serbia

    Nikola Burazer, Aleksandra Šajnović, Nebojša Vasić, Milica Kašanin-Grubin, Dragana Životić, João Graciano Mendonça Filho, Predrag Vulić, Branimir Jovančićević (2020)
    Stratigraphy,Economic Geology,Geology,Geophysics,Oceanography

  • Идејно решење заштите површинског копа ,,Дрмно" од вода у периоду од 2030. године до краја експлоатације

    Јован Киселчић (2024)
    Системи одводњавања на површинским коповима као и други технички системи морају успешно извршавати своју функцију и са свим својим елементима издржавати сва предвиђена напрезања,а при томе бити једноставни и економични.Функција система одводњавања је да спречи доток, пре свега, подземних вода у површински коп и да у одређеном времену испумпа задате количине воде.У овом раду приказани системи одводњавања на површинском копу ,,Дрмно" у периоу од 2023.године до краја експлоатације и то систем одводњавања подземних вода и систем одводњавања површинских вода.На ...
    одводњавање, површински коп, угаљ
    ... Mpe>Ke JJHcCKpeTH3anuje 3aJlABaFPbeM T3B. y,Me7n e JMpe2/ce. 33 CeBep i. smar_o a m m e e m -m Mo. a - m -e _ — . » _ i :: Sanman | Ž Hcrok »| H .H “ + w wa| H +| BR H “ Targat |1 ws MeMa, M FlowBamer Z ”“ IHHE NoFlow i 1000 Meters ž || tttv Jyr Cnuka 3.1.1. /{uc ...
    ... Ta6ena 3.2.3. Vnasnu nojnanu 3a ripopauyH BOnOcaOHpHHKa HE-HXOBe JIHMCH3Hje y 2035. Haxunn F KoeQ. tp Qd Qst m Vp Qpps Jluuenauje Vst (km?) oTHmMaja (h) (m“*/s) (m*/s) (m*) (/s) a*b*h (m) (m*) GVS 7.09 0.28 0.5 0.05 29.83 0.22 70943 1320 145*70*%5 46182 CVS 3,06 0,36 0, 0,02 16,54 0,22 42409 940 ...
    ... TaKO a yKyrHa JeOJbHHa jamoBHMHe Ha OymorTHHHM K15:138 waHocH 17,9 m mok je meOJbHHa yrJba 12,9 m. Ha OymoruHnu J26:180 neOJbHHa JanmoBHHe Je 14,90 m, a yrxba 13,5 m. Ha Oymorunu K31:161 neOJbHHa JaJmtoBHHe je 13,50, a yrxba 14,7 m. InuHa Kao janoBHHa, y III yrJbeHOM CNOJy JaBJba CC y Jy?;KHOM H ...

  • Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода

    Дарко Станић (2024)
    Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...
    одводњавање, водонепропусни екран, површински коп Дрмно
    ... oyl 3.068,4 m Mmao OM mpuHy O,L 1,2 m, Xeo eKpaHa y MNyxxuHuH OJL 1.715,4 m aao OH mmpuny o,r 1,0 m, a ocTaji neo eKpaHa y JUykHHu o,JI 1.998,6 m BMao Ou mmipuHy eKpaHa oJ 0,8 m. OO3HpoM Ha nyOHHy H mupuHy eKpaHa panune O 3 amme. JenHa MammHa Og HapaljuBana Jeo ekpaHa nyOHHe no 40 m, unja OB mpupuna ...
    ... MyxxuHu o 850,0 m Mao OH mmpuHy O,L 1,2 m, neo eKpaHa y MNyxxuHu oJI 1.650,0 m aao OuH mmpHny oJr 1,0 m, a ocTaji JeO eKpaHa y JUy?xHHH oOJI 1.458,0 m BMao Ou mmipuHy eKpaHa oJ 0,8 m. OO3HpoM Ha nyOHHy H mupuHy eKpaHa panune O 3 amme. JenHa MammHa Og HapaljuBana Jeo ekpaHa nyOHHe no 40 m, unja OB mpupuna ...
    ... 200-400 KN/m?) Mv (100) = 4.807,30 KN/m? Mv (100-200) = 6.521,77 KN/m? Mv (200-400) = 7976,14 KN/m? HHynekc nnaruHocrH Vrao yHyrpamiber rpeba Koxeauja I,= 19,50% q= 25,77 C = 29,56 KN/m? IILeynak — IUbynkKoBu ce rpocrupy y neny neumrra /[pMHo Kkoju ce rpaHduu ca anyBHJOHHMa pekKa /lyHaB M MiaaBa ...

  • Green House Gases Inventory from Direct Energy Related Emissions in Serbia

    Popović Jovana, Živković Marija (2017)

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... istočne Srbije, daje brojne rezultate ı poglede na strkurnu građu Istočne Srbije u radu „Geologija Istočne Srbije“ (1935). M. Luković (1950) D.Pejović (1951) ı N. Pantić (1956-1957) proučavali su Jezerske slojeve Cićevca i Popovca. R. Jovanovic (1951. 1954. 1958) raščlanjivanje mezozojskih krečnjaka ...
    ... proticajem koji je iznosio 30,20 m“/s. Na dijagramu unutar godišnje raspodele (slika 3.4.) najveće vrednosti proticaja javljaju se u u aprilu (7.62m*/s) i martu (7.43 m?/s). U proseku, najsušniji meseci su septembar (1.23 m?/s), oktobar (1.25 m”/s) i avgust (1.49 m?*/s). 17 Slika 3.2. Podomerna ...
    ... (m m) Jan. Feb. Mar. Apr. May. Jun. Jul. Aug. Sep. Oct. Nov. Dec. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. m — s Padavine - Ćuprija v.s. Paraćin Slika 7.14. Hidrogram proticaja sa padavinama, 2010. godina Pr ot ic aj Q (m ?/ s) Pa da vi ne (m m) ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... in a ( m m /s ) 0.1 0.2 0.5 1 2 3 45 7 10 2030 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.5 0.7 1 2 3 5 7 10 20 30 50 70 100 10 m m 5 m m 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5E -5 ...
    ... in a ( m m /s ) 0.1 0.20.3 0.5 1 2 3 4 5 7 10 20 30 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 1 m m 0 .5 m m 0 .1 m m 0 .0 5 m m 0 .0 1 m m 0 .0 0 1 m m 0 .0 0 0 5 m m 0 .0 0 0 1 m m 1 E -5 m m 0 .5 g ...
    ... e u d o b rz in a ( m m /s ) 1 2 3 4 5 678 10 20 30 50 70 100 200 300 500 1000 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 20 30 40 50 70 100 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5 g 1 g 0.5 g 0.1 g 0 ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... in a ( m m /s ) 0.1 0.2 0.5 1 2 3 45 7 10 2030 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.5 0.7 1 2 3 5 7 10 20 30 50 70 100 10 m m 5 m m 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5E -5 ...
    ... in a ( m m /s ) 0.1 0.20.3 0.5 1 2 3 4 5 7 10 20 30 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 1 m m 0 .5 m m 0 .1 m m 0 .0 5 m m 0 .0 1 m m 0 .0 0 1 m m 0 .0 0 0 5 m m 0 .0 0 0 1 m m 1 E -5 m m 0 .5 g ...
    ... e u d o b rz in a ( m m /s ) 1 2 3 4 5 678 10 20 30 50 70 100 200 300 500 1000 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 20 30 40 50 70 100 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5 g 1 g 0.5 g 0.1 g 0 ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... LITERATURA Aleksić, V., Pantić, N., Kalenić, M., 1971. The observations of some tectonic processes in Serbia in connection with the plate tectonic or with the new global tectonics. Glasnik Prirod. Muz. Beogradu (A), Beograd (in Serbian, English summary), 26, 83-102. Anđelković, M., 1956. Geološki sastav ...
    ... području Jastrepca 149 Pamic, J.J., 1984. Triassic Magmatism of the Dinarides in Yugoslavia. Tectonophysics 109, 273-307. Pantić, V., Rakić et al., M., Hadži-Vuković, M., 1969. Paleogene sediments and younger granodiorites on the northern slope of Veliki Jastrebac. Zapisnici Srpskog geološkog ...
    ... pp. Rakić, M., Dimitrijević, M., Terzin, V., Cvetković, D., Petrović, V., 1973. Tumač za Osnovnu geološku kartu SFRJ, List Niš 1:100000, Savezni geološki zavod, Beograd (in Serbian, English and Russian summaries), 52 pp. Rakić, M., Hadži-Vuković, M., Dimitrijević, M., Kalenić, M. Marković, V ...

  • Karst wastewater as a high quality, renewable and within the circular economy water resource

    Jovana Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2021)
    High quality drinking water in it’s natural state is becoming less and less available to the human population. Based on the expected climate changes, it is considered that this resource will be less in the world but also in our region. Also, the accompanying polluting components that exceed the maximum allowable concentration are increasingly present in the waters. Even after the water treatment, it happens that some components are still in the drinking water, which adversely affects human health. ...
    water resource, groundwater, karst aquifer, water supply, irrigation

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Actual contamination of the Danube and Sava rivers at Belgrade (2013)

    Milan Antonijević, Marija Arsović, Josef Cáslavský, Vesna Cvetković, Predrag Dabić, Mladen Franko, Gordana Ilić, Milena Ivanovic, Nevena Ivanović, Milica Kosovac, Dragana Medić, Slobodan Najdanović, Milica Nikolić, Jovana Novaković, Tatjana Radovanović, Djurdjina Ranić, Bojan Šajatović, Gorica Špijunović, Ivana Stankov, Jelena Tošović, Polonca Trebse, Olivera Vasiljević, Jan Schwarzbauer (2014)
    rečni sistemi, stanje zagađenja, organski zagađivači, teški metali, skrining analize, non-target screening
    ... were taken by means of a Van Veen grab from a depth of 1.20 m and at the third location (Kapetanija), from a depth of 3.50 m. Sediment samples from the two locations on the Danube River were taken from depths of 0.90 m (Batajnica) and 1.20 m (Vinča). The samples were kept in pre-cleaned vessels and ...
    ... J. Chromatogr. Sci. 11 (1973) 570 2. J. Rivera, F. Ventura, J. Caixach, M. De Torres, A. Figueras, J. Guardiola, Int. J. Environ. Anal. Chem. 29 (1987) 15 3. A. Puig, N. Cebrifin, J. Sarasa, M. C. Martinez, M. P. Ormad, M. S. Mutuberria, J. L. Ovelleiro, Water Res. 27 (1993) 1167 4. L. Guzzella ...
    ... 7. M. Chem, L. Q. Ma, Soil. Sci. Soc. Am. J. 65 (2001) 491 8. C. Ianni, N. Ruggieri, P. Rivaro, R. Frache, Anal. Sci. 17 (2001) 1273 9. S. J. Hill, T. A. Arowolo, O. T. Butler, S. R. N. Chenery, J. M. Cook, M. S. Cresser, D. L. Miles, J. Anal. At. Spectrom. 17 (2002) 284 10. V. Sandroni, M. M. ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... nastavljaju započeta istraživanja ove oblasti, kada i objavljuju svoje najznačajnije radove. Pantić (1956-1960) u svojim radovima bavio se biostratigrafskim ispitivanjima fosilnih ostataka flore. M. Anđelković u nizu svojih radova (1959) razmatra litostratigrafske i tektonske karakteristike ...
    ... sa pećinskim ulazom širine 8 m i visine 1.2 m, iza koga se nalazi prostrana dvorana dužine 40 m i širine 15 m. Iza kanala nastavlja se prostrana dvorana dužine 40 m i širine 15 m. Iza dvorane se nastavlja kanal dužine 57 m. Ukupna dužina Alovske pećine iznosi 143 m. 34 5. Pećina na vrelu Grze ...
    ... se na visini od 200 m iznad toka Crnice (621 mnm). Ulaz u pećinu ima oblik kalote širine 4 m i visine 3 m. Pećinu čini kanal čija visina postepeno opada, da bi nakon 14 m iznosila manje od 0.4 m. Kanal je jednostavnog oblika orjentacije Z-I. Ukupna dužina kanala iznosi 14 m. Pećina nema aktivnu ...