Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Borska reka

233 items

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Јовановић, 2007). У Карпато-балканској металогенетској провинцији значајна је борска металогенетска зона. Рударским активностима на овим просторима формирана су јаловишта Бор (топионичка јаловина), Кривељска река (флотацијска јаловина), Церово (рудничка јаловина), Стари борски коп (рудничка ...
    ... флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 21 Сл.15. Јаловишта Кривељ (горе лево), Борско старо, Шашки поток (доле лево) и Борска река У габро-перидотитском масиву Дели Јована, на Старој планини су јаловишта Мездреја и Габровница везана за експлоатацију урана (Ђокић и Јовановић ...
    ... Рудничко рудно поље, 4. Копаоничка металогенетска област, 5. Лецки вулканогени комплекс, 6. Металогенетски реон Бесне Кобиле, 7. Борска металогенетска зона, 8. Габро-перидотитски масив Дели Јована Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Јовановић, 2007). У Карпато-балканској металогенетској провинцији значајна је борска металогенетска зона. Рударским активностима на овим просторима формирана су јаловишта Бор (топионичка јаловина), Кривељска река (флотацијска јаловина), Церово (рудничка јаловина), Стари борски коп (рудничка ...
    ... флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 21 Сл.15. Јаловишта Кривељ (горе лево), Борско старо, Шашки поток (доле лево) и Борска река У габро-перидотитском масиву Дели Јована, на Старој планини су јаловишта Мездреја и Габровница везана за експлоатацију урана (Ђокић и Јовановић ...
    ... Рудничко рудно поље, 4. Копаоничка металогенетска област, 5. Лецки вулканогени комплекс, 6. Металогенетски реон Бесне Кобиле, 7. Борска металогенетска зона, 8. Габро-перидотитски масив Дели Јована Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот ...

  • Fluid Evolution of the Čukaru Peki Cu-Au Porphyry System (East Serbia) inferred from a fluid inclusion study

    Velojić Miloš, Jelenković Rade, Cvetković Vladica (2020)
    Borska metalogenetska zona, Timočki magmatski kompleks, fluidne inkluzije, porfirska ležišta bakra, masivni sulfidi, slani rastvori, ključanje fluida

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Dunava na severu, preko sela Sladinaca, Vojilova, Maleševa do Bariča i Kudreža na jugu. Tereni Srbije su od terena Bosne i Hercegovine odvojeni rekom Drinom. Na zapadnom delu terena, u severoistočnoj Bosni izdiže se planina Majevica. Pruža se pravcem severozapad - jugoistok između Posavine na ...
    ... sedimenti odgovaraju zajednicama foraminifera Ammonia viennensis (d'Orbigny), Elphidium crispum (Linnh). U području Sviloš – izvorišni deo Koruške reke (severne padine Fruške Gore), na osnovu ovih istraživanja, sedimenti marinskog neogena se mogu pratiti u pojasu Sviloša i Grabova oko kilometar ...
    ... basena kod Golupca, odakle se širi prema jugu i jugozapadu prema selima Sladinci, Vojilovo, Maleševo, Kudrež, kao i u izvorišnom delu Žitkovačke reke. Sam grad Golubac leži na badenskim sedimentima, a više objavljenih radova odnosi se na profile sa spiskovima brojne faune, koji su otkriveni u ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... raščlanjen. Karakterišu ga visoki vrhovi, kao što su Oštro Koplje (1789 m) i Muslinac (1725 m). Na ovom terenu su prisutne reke Toplica, Banjska reka, kao i Mirnička reka, koje pripadaju južnomoravskom slivu. Kao i u slučaju ofiolitskog kompleksa Ždraljice i ovde je teren dosta pokriven obradivim ...
    ... njega se može doći međunarodnom saobraćajnicom E-75. Teren je raščlanjen, a prosečna nadmorska visina terena je oko 620 m. Manje reke i njihove pritoke pripadaju slivu reke Vardar. Područje se odlikuje visokim temperaturama tokom leta. Đevđelija se nalazi na oko 50 km južno od Demir Kapije i do ...
    ... obići kada se isključi sa autoputa kod Batočine, a nakon toga ide putem za Kragujevac, pa lokalnim putem preko Donje i Gornje Sabante, duž doline reke Ždraljice. Drugi način je isključenje sa autoputa kod Malog Požarevca, nakon toga lokalnim putem prema Mladenovcu, preko Topole, do Kragujevca. ...

  • Tectonic evolution of the Circum-Moesian orocline of the Carpatho-Balkanides: Paleomagnetic constraints

    Emő Márton, Vesna Cvetkov, Miodrag Banješević, Gábor Imre, Aleksandar Pačevski (2024)
    Apuseni-Banat-Timok-Srednogorie belt, danubicum, paleomagnetism, oroclinal bending

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... vrednost sredine se kreće od 3 do 8. Rio Tinto, 100 kilometara duga reka na jugu Španije, je primer kisele životne sredine nastale prirodnim putem, ali na drugačiji način u odnosu na opisana prirodna kisela staništa. Ova reka protiče kroz Iberijski piritski pojas, 250 km dugačak geološki entitet ...
    ... entitet bogat piritom i drugim sulfidnim mineralima. Oksidacijom pirita voda ove reke je postala kisela (pH 1,5-3) i tamnocrvena zbog velike koncentracije Fe3+ jona koja u proseku iznosi oko 2 gL-1. U reci se nalazi između 105 i 107 acidofilnih bakterija po mililitru (Gonzalez-Toril et al., 2003) ...
    ... diverzitet kisele reke Rio Tinto (Španija) i identifikovali su uobičajene acidofilne bakterije: Leptospirillum ferrooxidans, Acidithiobacillus ferroxidans i Acidiphilium cryptum. Međutim, Lopez-Archilla et al. (2004), koji su proučavali dugačke končaste strukture iz reke Rio Tinto, sekvenciranjem ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... se u centru grada, gde postoji veliki promet vozila. Stanica Veliko Gradište je na granici sa Rumunijom (znatna količina saobraćaja i na putu i na reci), odakle istočni vetar Vazduh VII Memorijalni naučni skup iz zaštite životne sredine „Docent dr Milena Dalmacija“, 2019. može dovesti ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... mali značaj sa aspekta gradnje tunela. " Aluvijalni sedimenti su rasprostranjeni u zonama ispred tunela TI u dolini Rečićke reke, kao i pre i posle tunela T2 u dolini reke Đetinje. Predstavljeni su prašinasto glinovitim sedimentima facije povodnja (ap) i peskovito-šljunkovitim sedimentima facije ...
    ... međusobnog položaja jedinica u kompleksu i prostornog položaja kompleksa u terenu. Aluvijalni sedimenti nalaze se u dolinama manjih i većih reka, u zoni reke Đetinje sa pritokama. Ovi sedimenti predstavljaju kolektore imfergaramularnog tipa poroznosti ı zastupljeni su u peskovito-šljunkovitim s ...
    ... izgradnje tunela. Aluvijalni sedimenti (a) Predstavljeni su aluvijalnim sedimentima facije povodnja (ap) i facije korita (ak) Đetinje i Rečićke reke. do 5.0m. Heterogeni kompleks promenljivih i pretežno slabih fizičko-mehaničkih karakteristika, slabo konsolidovani, srednje do jače stišljivi i ...

  • Trace elements in pyrite from the Čukaru Peki porphyry Cu-high-sulfidation deposit, Serbia: implications for ore evolution in a polyphase hydrothermal system

    Miloš Velojić, Viktor Bertrandsson Erlandsson, Frank Melcher, Peter Onuk, Rade Jelenković, Vladica Cvetković (2022)
    Porfirska ležišta bakra, Ležišta visoke sulfidacije, Pirit, Elementi u tragovima, Laserska ablacija, Timočki magmatski kompleks, Borska metalogenetska zona

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... СИ–ЈЗ и И–З. То је депозициони простор слабог интензитета тоњења (MarOvIć et al., 2007). Биљни фосилни остаци су прикупљени са локалитета Каменичке реке у селу Каменица. Лисни отисци су из сивих, табличастих лапораца који леже преко серпентинита. Лисни отисци су добро очувани и указују на то да је ...

  • XRD dertermination od hydrothermal phases related to epithermal mineralization in the Čukaru Peki deposit

    Dragana Bosić, Vladica Cvetković, Miodrag Banješević, Kristina Šarić (2024)
    Čukaru Peki, epithermal mineralization, hydrothermal alterations

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... nalaze se u gornjem sloju, dok su peskoviti tufovi u bazalnom delu (Križak et al., 2014). U ovom završnom radu korišćen je beli masivni tuf. U slivu reke Rasine tokom srednjeg miocena deponovan je vulkanski pepeo, uglavnom sastavljen od staklene mase. Sedimentni zeolit nastaje dijagenetskim promenama ...
    ... e pojedinih toksičnih elemenata, kao i pojedine organske zagađivače. S obzirom da se ove vode posle klasičnog prečišćavanja ispuštaju u lokalnu reku neophodna je njihova dodatna remedijacija. U ovu svrhu korišćen Je 25 zeolitski tuf sa zapadnih padina planine Jastrebac. Nakon veoma kratkog tretmana ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... geotehničkim propisima, projekat Je realizovan uz angažovanje muhltidisciplinarne ekipe inženjera projektanata. Za izgradnju pešačkog mosta preko reke Đetinje, koji povezuje magistralni put M-—19/1 ı Stari grad u Užicu, sprovedeni su temeljni geomehanički i geotehnički istražni radovi. U svrhu ...
    ... skele za izvođenje dve subhorizontalne bušotine u području obalnog stuba duž Starog grada. Paralelno, na suprotnoj strani (desna dolinska strana reke Đetinje), korišćenjem hidrauličkog čekića, otvoren Je pristupni put kako bi se omogućilo bušenje Još dve bušotine u području drugog obalnog stuba ...
    ... Slika 3: Isečak lista Titovo Užice (OGK, 1:100 000, K 34-4), nije u razmeri 12 Slika 4: Izgled krečnjaka T? u bušotini B2 Desna obalna strana reke Đetine karakteriše se padinom blažeg nagiba koja je prekrivena deluvijalno-eluvijalnim prekrivačem debljine nekoliko metara. Osnovna stenska masa ...

  • Razvoj ARCGIS geobaze površinskog kopa korišćenjem UML CASE alata

    Aleksandra Tomašević, Ljiljana Kolonja, Ivan Obradović, Ranka Stanković, Olivera Kitanović (2012)
    ... values: initial, final, three-monthly, half-yearly, yearly, etc. This enables monitoring of the state of works in a specific period of interest. Reke {GeometryType = EsriGeometryPolyline} Jezera {GeometryType = EsriGeometryPolygon} Kanali {GeometryType = EsriGeometryPolyline} -Namena : esri ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... komunalne otpadne vode sa oko 30%, a 25% čini otpadna industrijska toplota i toplota dimnih gasova, dok oko 25% toplotnih izvora čine energija mora, reke ili jezerske vode [3]. Prema raspoloživim podacima, u sisteme daljinskog grejanja integrisano je 112 toplotnih pumpi u 13 evropskih država (Tabela ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... postavljenim sistemom za drenažu odvode vodu do odvodnih kanala, koji su povezani sa glavnim odvodnim kanalima, koji ove sakupljene vode odvode u reku Gračanicu ili u glavne vodosabirnike. 1. laporac- prvi sloj 2. drenažni materijal — đrugi sloj 3. hurms — treći sloj 4. drenažna cev – 2160 mm ...
    ... drenaže će biti izgrađen sa direktnim izlivom drenažne cevi u otvoreni kanal. Ovaj kanal je povezan sa glavnim odvodnim kanalom koji je spojen sa rekom Gračanicom. 26 Prednost ovakvog „otvorenog” sistema je u mogućnosti kontrole rada i utvrđivanju efikasnosti svake drenažne cevi. Primer otvorenog ...

  • Improvement of education through the cooperation between CEEPUS EURO Geo-Sci network and scientific projects: examples from UB-FMG

    Kristina Šarić, Dejan Prelević, Miloš Marjanović, Uroš Stojadinović, Vladimir Simić (2024)
    CIII-RS-0038, Recon Tethys, DEMONITOR, TMCmod, REASONING