Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Stara planina

147 items

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... iz semena crne slačice. Apsolutni etanol (99,5 %) je obezbeđen od Sani-Hem-a (Novi Bečej, Srbija). CaO (p.a. 95,0 %) je nabavljen od Centrohem-a (Stara Pazova, Srbija). Takođe, korišćeni su sledeći rastvarači: n-heksan i 2- propanol (HPLC čistoće, JT Baker, Center Valley, Pensilvanija, SAD) i metanol ...
    ... tehnologiju i metalurgiju, Njegoševa 12,11000 Beograd, Srbija. Izvod Purpurin je organska boja dobijena kao ekstrakt iz biljke Maddre ubrane na planini Kopaonik. U ovom radu, purpurin je korišćen kao potencijalna zamena za katodni materijal koji se koristi u komercijalnim Li-jonskim baterijama, baziran ...
    ... Srbiji. Eksperimentalni deo Materijal purpurin je dobijen prema referenci [4]. Sakupljanje purpurina je vršeno iz biljke Maddre ubrane na planini Kopaonik u Južnoj Srbiji. Karakterizacija materijala je vršena pomoću IC-a i ciklične voltametrije. Infra crveni spektar purpurina je snimljen ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... (1): 89 – 111. 85. Kovačević J, Nikić Z, Papić P. 2009. Genetic model of uranium mineralization in the Permo-Triassic sedimentary rocks of the Stara Planina eastern Serbia. Sedimentary Geology 219: 252 – 261. 86. Kovačević J, Todorović M, Ćuk M, Papić P. 2016. Geochemical study of U. Th and REE ...

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... Bogovina West field (39), Aliksar (40), Rtanj (41), Grdelica-Pčinja (42), Vlaško polje (43), Podvis (44), Dobra Sreća (45), Dobra (46), Jerma (47), Stara planina (49), Miroč-Veliki greben (50), Obradove Stolice (51), Mlava-Peč (52) Dull brown coals (lignite, Low-Rank B), are characterized with the hu ...
    ... Mlađenovac, 3 26. m·lmma 32. Rakova Bai Bituminous coal: 43. Vlaško polje, 44. Podvis, 45. Dobra sreća, 46. Dobra, 47. Jerma, 48. Vrška Čuka, 49. Stara planina, 50. Miroč-Veliki greben, 51. Obradove Stolice, 52. Mlava-Peč. Figure 3. Coal basins and deposits in Serbia. The bituminous coal of Serbia ...
    ... Jelenković and Dragana Životić The Danubicum is composed of Neoproterozoic to Paleozoic metamorphic rocks and Palaeozoic ophiolites in the Poreč-Stara Planina zone, unconformably overlain by Middle Carboniferous to Middle Jurassic continental clastics with subordinate carbonate rocks, Late Jurassic ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... obnavljanja PV. Pored namene za piće i vodosnabdevanje, stare civilizacije su veliku pažnju poklanjale mineralnim izvorima, kaptirali ih i koristili u rekreativne i balneo-terapeutske svrhe. O tadašnjem korišćenju mineralnih voda danas svedoče ostaci starih kaptaža i rimskih kupatila („termi“) na velikom broju ...
    ... ja 8- nivo slobodnih PV; 9- smer kretanja (filtracije) PV; 10- izvor; 11-difuzno isticanje PV („pištevina“) U polarnim oblastima i na visokim planinama, značajan deo podzemne hidrosfere (i do 1000m dubine) može da čini zona zamrzavanja PV. U područjima sa umerenom klimom, ova zona ima (samo) sezonski ...
    ... 7/ Ukratko objasniti mehanizme formiranja fizički vezanih PV. 8/ Pod uticajem kojih faktora se odvija kretanje slobodnih PV ? 9/ Koje PV su starije – juvenilne ili konatne ? ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... sa površinom od oko 600 km2, dok je njegova produktivna površina svedena na oko 170 km2. Obuhvata oblast ograničenu sa zapada planinama Cera, sa juga ograncima planina Bukulja – Venčac, sa istoka serpentinsko – mezozojskom šumadijskom gredom, dok je u pravcu severa otvoren prema panonskom basenu ...
    ... ograničen starijim obodnim stenama, sa severa i istoka rekama Savom odnosno Kolubarom, dok je na zapadu granica dosta nejasna, po Stevanoviću (1951) to je linija Provo-Debro-Tulari. U južnom i jugoistočnom delu basena razvijeni su ugljonosni pontiski sedimenti. Sjuga su ograničeni starijim, paleozojskim ...
    ... basena Teren Kolubarskog basena izgrađen je od mezozojskih, tercijarnih i kvartarnih tvorevina (slika - 2). MEZOZOIK (Mz) Najstarije tvorevine mezozoika su dva trijaska kompleksa, ispod aluvijona Kolubare, međusobno povezana. Izdvojeni su donji i srednji trijas. Donji Trijas ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... sa površinom od oko 600 km2, dok je njegova produktivna površina svedena na oko 170 km2. Obuhvata oblast ograničenu sa zapada planinama Cera, sa juga ograncima planina Bukulja – Venčac, sa istoka serpentinsko – mezozojskom šumadijskom gredom, dok je u pravcu severa otvoren prema panonskom basenu ...
    ... ograničen starijim obodnim stenama, sa severa i istoka rekama Savom odnosno Kolubarom, dok je na zapadu granica dosta nejasna, po Stevanoviću (1951) to je linija Provo-Debro-Tulari. U južnom i jugoistočnom delu basena razvijeni su ugljonosni pontiski sedimenti. Sjuga su ograničeni starijim, paleozojskim ...
    ... basena Teren Kolubarskog basena izgrađen je od mezozojskih, tercijarnih i kvartarnih tvorevina (slika - 2). MEZOZOIK (Mz) Najstarije tvorevine mezozoika su dva trijaska kompleksa, ispod aluvijona Kolubare, međusobno povezana. Izdvojeni su donji i srednji trijas. Donji Trijas ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... ефеката експлоатације на брзину којом водозахватни објекти старе. На основу досадашњег праћења експлоатације у алувијалним срединама примећено је да бунари старе различитом брзином. Полазна хипотеза је да бунари различитом брзином старе у оксичним, мешано оксично-аноксичним (срединама редокс фронта) ...
    ... m, представљена дебљим шљунковитим слојем, који се тумачи постојањем старог речног корита на тој локацији. Према новијим истраживањима ГИС-a, постоји могућност да овај бунар каптира издан која је у директној вези са старим током Језаве. Подински слој чине лапоровите глине неогене старости ...
    ... 8: Меандрирање Велике Мораве на потезу Трновче-Милошевац- Лозовик (преузето са www.googlemaps) Меандри су са хидрогеолошког аспекта веома битни. Стара речна корита, зоне плављења и забаривања, имају велике садржаје органске материје у седиментима. Током поводња река таложи глиновите честице у којима ...