Претрага
6 items
-
Идентификација црвеног Азо пигмента (литол црвене) – кључ за одговоре на сва конзерваторско-рестаураторска питања која је отворила Енформел слика Лазара Возаревића „Без назива”
Вања Јовановић, Александар Кременовић, Филип Коломбан, Џон Милан ван дер Берг, Снежана Вучетић, Вељко Џикић (2022)Галерија „Лазар Возаревић” спровела је велики пројекат конзервације и рестаурације слика Лазара Возаревића из различитих периода уметниковог стварања. Прелиминарна истраживања слике „Без назива” из 1961. године, чији је површински боје нислој значај но деградирао на нетипичан начин, спровела је лабораторија MONARIS са Универзитета Сорбона. Утврђено је да се ова слика по саставу својих слојева разли кује од осталих слика из ове фазе сликаревог рада. Опсежне физичкохемијске анализе су се паралелно одвијале у лабораторијама у Србији. Добијени резултати су ...литол црвена, раманска спектроскопија, ФТИЦ, рендгенска дифракција на праху, превентивна конзервација, виртуелна рестаурацијаВања Јовановић, Александар Кременовић, Филип Коломбан, Џон Милан ван дер Берг, Снежана Вучетић, Вељко Џикић. "Идентификација црвеног Азо пигмента (литол црвене) – кључ за одговоре на сва конзерваторско-рестаураторска питања која је отворила Енформел слика Лазара Возаревића „Без назива”" in Smartart Conference proceedings 2022, Belgrade, Serbia, 23.-25. September 2021 , Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности, Београд (2022). https://doi.org/https://doi.org/10.18485/smartart.2022.2
-
Cyanobacterial Potential for Restoration of Loess Surfaces through Artificially Induced Biocrusts
Tamara Palanački Malešević, Tamara Dulić, Igor Obreht, Zorana Trivunović, Rastko Marković, Bojan Kostić, Tamara Važić, Jussi Meriluoto, Zorica Svirčev (2020)Tamara Palanački Malešević, Tamara Dulić, Igor Obreht, Zorana Trivunović, Rastko Marković, Bojan Kostić, Tamara Važić, Jussi Meriluoto, Zorica Svirčev. "Cyanobacterial Potential for Restoration of Loess Surfaces through Artificially Induced Biocrusts" in Applied Sciences, MDPI AG (2020). https://doi.org/10.3390/app11010066
-
Old or New, We Repair, Adjust and Alter (Texts)
Cvetana Krstev, Ranka Stanković (2020)U ovom radu predstavljamo kako se e-rečnici i kaskade transduktora konačnih stanja implementirani u alatu Unitex mogu koristiti za rešavanje tri problema transformacije teksta: ispravljanje tekstova nakon OCR-a, vraćanje dijakritičkih znakova i prebacivanje između različitih jezičkih varijanti.ispravka teksta, OCR greške, restauracija dijakritika , jezičke varijante, elektronski rečnik, transduktori konačnih stanjaCvetana Krstev, Ranka Stanković. "Old or New, We Repair, Adjust and Alter (Texts)" in Infotheca, Faculty of Philology, University of Belgrade (2020). https://doi.org/10.18485/infotheca.2019.19.2.3
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење у постексплоатационом периоду. Рекултивација, ревитализација и рестаурација нарушеног земљишта насталог развојем динамике рударских радова, нуди бројне могућности. Како би се избегле штетне последице тих активности, ...
... Немачке Демократске Републике) има бивша Чехословачка. Угаљ се у Чешкој Републици користи за производњу 75% електричне енергије. У овој земљи, рестаурација земљишта је обавеза од 1956. године, када је она прописана законом о заштити пољопривредног земљишта. Рекултивација, која је техничка и економска ...
... долини Chomutov у Чешкој Тако у раним 1960.-тим сви копови угља, на којима је била завршена екплоатација, добили су стратешке програме генералне рестаурације подручја, како би се обновило пољопривредно земљиште, шуме и водени системи. Чешка Република има око 14,000 hа рекултивисаних површина. Већина ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...... Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 147 • Upravljanje geoobjektom - ova metoda predstavlja restauraciju geoobjekta - uklanjanje erodiranog materijala i vegetacije, čišćenje profila radi jasnije interpretacije, sanacija kamenoloma, rudnika. Otvoreni ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... eksploatacije uglja leţište „Suvodol“ su preko oplemenjivanje površine i njihovo stavljanje u korisno stanje, očuvanja zdrave ţivotne sredine, restauracija i obogaćenje biodiverziteta koji je uništen tokom eksploatacije uglja kao i lokalni razvoj turizma neposrednog regiona. Ekološki značaj budućeg ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)