Одређивање параметара конструкције бушотине представља најважнији корак ка сигурном и ефикасном опремању сваке бушотине. У овом раду биће предложен поступак за одређивање оптималних параметара експлоатационог поља Мајдан. Пример експлоатационог поља Мајдан ће бити коришћен за илустрацију предложеног поступка. Ово поље има специфичне геолошке и хидрогеолошке карактеристике које ће бити детаљно анализиране у раду. На основу ових анализа, биће предложени оптимални параметри бушотине који ће осигурати сигурно и ефикасно опремање бушотина на овом подручју.
Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
Zvonimir Bošković. Model procesa cementacije zaštitnih cevi u gasnim bušotinama sa ekstremnim termobarskim uslovima, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
Božidar Kojičić. Prilog proučavanju optimalnih tehno-ekonomskih parametara pri izradi bušotina za vodu u ispucalim i karstifikovanim krečnjačkim stenskim masama, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1977
Vukoman Krgović. Problemi u izradi dubokih bušotina za naftu i gas u Kostolačkoj subdepresiji i doprinos njihovoj sanaciji, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989
Zoran Konstantinović. Zakonomernost skretanja dubokih bušotina sa odrazom na kritični tačku i režim bušenja, sa posebnim osvrtom na jugoistočni deo Panonskog basen, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1978
Ljubinko Savić. Uticaj najvažnijih parametara dleta kod udarnog bušenja na brzinu izrade minske bušotine za uslove rudnika Žuta prlina, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989
Гаслифт представља механичку методу производње при коме се производна бушотина снабдева гасом под високим притиском, а његова притисна енергија се користи како би се подржао еруптивни рад бушотине или након еруптивног рада, у циљу истискивања заосталог флуида. Два основна типа гаслифта су повремени и континуални гаслифт. У овом раду је детаљније описана метода повременог гаслифт система. Одређивање оптималне количине гаса који се утискује и расподела ограничене количине гаса на групу бушотина представља битан део пројектовања сваког гаслифт система. Главни ...