Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vodonosne naslage

100 items

  • Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema

    Marko M. Stanić (2004)
    Hidrohemija, vodonosne naslage, Srem

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... kojih je pet vodonosnih, koji su formirani do dubine oko 2500 m (slika 64). Prvi vodonosni sloj predstavljaju aluvijalne, terasne i pleistocenske peskovite i peskovito-šljunkovite naslage, drugi vodonosni sloj izdvojen je u okviru plio-kvartanih naslaga, dok su ostala tri vodonosna sloja miocenske ...
    ... regionalno posmatrano, oni predstavljaju jedinstvenu vodonosnu sredinu od Dunava, na zapadu, do Tise na istoku. Zbog značaja koji imaju u vodosnabdevanju na celom području Vojvodine vodonosne pleistocenske naslage poznate su kao osnovni vodonosni kompleks, a izdan koja se u njima formira često ...
    ... terasnim, rečno-barskim naslagama, lesu i eolskim peskovima II izdan (osnovni vodonosni kompleks- ovk) - izdan sa nivoom vode pod pritiskom u rečno-jezerskim starijim pleistocenskim i eopleistocenskim naslagama III izdan - izdan sa nivoom vode pod pritiskom u pliocenskim naslagama (paludinski slojevi) ...

  • Pleistocenske naslage istočnog Srema

    Draženko Nenadić (2003)
    Pleistocenske naslage, Srem

  • Problematika formiranja izvorišta izdanskih voda u kvartarnim naslagama Dakijskog basena u Srbiji

    Dušan Polomčić (1996)
    Formiranje izvorišta, izdanske vode, kvartarne naslage, Dakijski basen

  • Fosilni ostaci fosilnih kičmenjaka u pećinskim naslagama Srbije

    Katarina Bogićević, Dragana Đurić, Draženko Nenadić (2022)

  • Pleistocenske fluvijalne naslage jugoistočnog Srema i dolina Dunava i Morave

    Nenadić Draženko, Bogićević Katarina (2014)

  • Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda

    Dušan Stojadinović (1992)
    Hidrgeologija, aluvijalne naslage, izdanske vode, Velika Morava

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... navedenih vrsta stena, nalaze Još i crni peščari. Naslage kasnog ordovicijuma imaju malu debljinu i obuhvataju uglavnom peščare sa brojnim ostacima brahiopoda ı bodljokožaca. Na celoj platformi, osim na njenoj jugozapadnoj granici, se mogu naći naslage srednjeg i kasnog silura. Litologija ovog perioda ...
    ... Izdanci sarmatske starosti prisutni su na području Moldavske platforme, i njih čine naslage akumulirane u uslovima brakične vode, što predstavlja prelaz ka slatkovodnom režimu meota (kasni miocen). Sarmatske naslage su podeljene u četiri podetape (buglovske, volinske, besarbske, hersonske) i pojavljuju ...
    ... Na istočnom delu platforme, sarmatske naslage predstavljene su prvenstveno šejlovima ı muljem, sa interkalacijama peska, peščara i krečnjaka. Završetak litostratigrafskog . stuba Moldavske platforme predstavljen je meotskim glinovito-peskovitim naslagama, koje se uglavnom razvijaju prema jugu ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... Sedimentne naslage na ovom području su rezultat rečnih procesa gde Dunav transportuje velike količine detritusa iz viših delova svog sliva i taloži ih. Geološka struktura terena oko separacije Gemax Je slojevita, sa dominantnim aluvijalnim naslagama u površinskim slojevima. Ove naslage su bogate ...
    ... Ove naslage predstavljene su većim brojem genetskih tipova među kojima se ističu: eolski (les), aluvijalni, deluvijalni, proluvijalni i recentne bare. Njihovo deponovanje uglavnom Je vezano za doline Dunava i Save. Glavne litološke Jedinice okoline Zemuna obuhvataju aluvijalne naslage, koje ...
    ... docent, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... Измењено: 2024-03-12 09:54:23 Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun Anja Dević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun | Anja Dević | | 2024 | | ...
    ... formiranja sezonskih izdani. 21 • Lesne naslage u izdanskoj zoni do pojave aluvijalno-barskih sedimenata intenzivno su fizičko-hemijski izmenjene (degradirane) tako da po svojim strukturnim karakteristikama ne predstavljaju tipične lesne naslage već se nazivaju lesoidima. Njihov koeficijent ...
    ... u Beogradu Rudarsko – geološki fakultet Departman za geotehniku Završni rad Osnovne akademske studije Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama — objekat Poreska uprava Zemun Kandidat: Mentor: Anja Dević G68/18 Prof.dr Gordana Hadži - Niković Beograd, februar 2024. Komisija: 1 ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... aluvijalnim naslagama severnih delova Srbije. Tokom srednjeg pleistocena korbikule su se povukle iz Panonskog basena naseljavajući oblasti Kaspijskog basena, Indije i nekih delova američkog kontinenta. Na osnovu analogije sa savremenim korbikulama, može se zaključiti da su naslage sa prisustvom ...
    ... pojedinih vrsta tokom perioda zahlađivanja i otopljavanja. 48 III KONGRES GE0LOGR BOSNE I HERCEGOVMINE SR MEBUNRRODNIM UČEŠĆEM U pećinskim naslagama Srbije gornjopleistocenske starosti u herpetološkim asocijacijama preovlađuju vrste koje se prema Bohmeovom modelu Javljaju u toplijim stadijumima ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... “Visočica“ Karbonate naslage formacije Visočica, koje slijede iznad kampanskih krečnjaka, su najmlađe gornjokredne naslage izdvojene u okviru rudnog reona Bjelopavlića, i imaju veoma malo rasprostranjenje. Međutim, odlikuju se brojnim specifičnostima u odnosu na gornjokredne naslage na ovom području ...
    ... Kvartar Kvartarne naslage u okviru rudnog reona Bjelopavlića imaju značajno rasprostranjenje. Prema podacima Mirković i Pavlović, (2002) u jasno definisanom tektonskom rovu koji obuhvata donji dio doline Zete, odnosno područje Bjelopavlića, razvijene su kvartarne naslage, čija se širina i debljina ...
    ... tamnosivu boju. 5.1.2. Formacioni tip bioklastični bituminozni krečnjaci tipa “Velje Brdo“ Karbonatne naslage formacionog tipa Velje brdo nastavljaju se u kontinuitetu na starije naslage prethodnog formacionog tipa Tološi. Kao ni prethodni formacioni tip nema veliko rasprostranjenje, osim u ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... терцијарних и квартарних седимената и других граничних водоносних средина. Слика 21. Шематски хидрогеолошки профил у области угљокиселих вода Бујановачке бање (С.Тасић, 2006, допуњено) Легенда: 1. водопропусне невезане квартарне наслаге; 2. слабо водопропусне преквартарне стене; 3. добро в ...
    ... представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним стенама. Хидрогеолошки басен представља свеукупност водоносних, водонепропусних и релативно ...
    ... источној страни блока Јухора (геолошка подлога по Д. Долић и други, 1981) Легенда: 1. водопропусне невезане квартарне наслаге; 2. водопропусне невезане преквартарне наслаге; 3. претежно водонепропусне високометаморфне стене; 4. појава угљокиселе воде; 5. област прихрањивања угљокиселих вода, п ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... formacije, magmatske i metamorfnih stena, >išne naslage jure i krede, kao i dublji i debeli sedimentni kompleksi), ali i naslage veoma bogate podzemnim vodama (mezozojske karbonatne stene, kvartarne aluvijalne i terasne naslage, i neogeni vodonosni sedimenti. Moguće je izdvojiti nekoliko hidrogeoloških ...
    ... nave značajni vodonosni slojevi formirani su za vreme pliocena i kvartara od rečnih (Drine i Save) i rečno-jezerskih sedimenata. Najdeblji vodonosni sedimenti nalaze se u Mačvi, kao i uz levu obalu Save gde su deponovani sedimenti reke Drine. Uzvodno od Beograda, aluvijalne naslage Save dostižu debljinu ...
    ... Posavo-Tamnave znacajni vodonosni slojevi formirani su za vreme pliocena i kvartara od re¢nih (Drine i Save) i reéno-jezerskih sedimenata. Najdeblji vodonosni sedimenti nalaze se u Ma¢vi, kao i uz levu obalu Save gde su deponovani sedimenti reke Drine. Uzvodno od Beograda, aluvijalne naslage Save dostizu debljinu ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... Smanjena efikasnost protoka: Naslage mogu sužavati unutrašnji prečnik cevovoda i bušotina, dovodeći do smanjenih brzina protoka i povećanih razlika u pritiscima. Ovo direktno utiče na kapacitet proizvodnje i potrošnju energije operacije. 2. Oštećenje opreme: Naslage se mogu nagomilavati na površinama ...
    ... se najčešće dešava zbog promena pritiska i temperature, što uzrokuje da rastvoreni minerali izađu iz fluida i formiraju čvrste naslage unutar cevi i pumpi. Ove naslage povećavaju trenje, smanjuju protok, i na kraju mogu dovesti do povećanih troškova održavanja ı prekida u radu, što negativno utiče ...
    ... talože na unutrašnjim površinama sistema. Taloženje karbonatnih naslaga može izazvati ozbiljne probleme u radu električnih centrifugalnih pumpi. Naslage smanjuju prečnik cevi, povećavaju otpor protoka fluida ı smanjuju ukupnu efikasnost pumpe. Kao posledica, dolazi do smanjenja protoka, povećanja ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... (Tabela 1). Tabela 1. Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat 1,45 3,57 0,43 ...
    ... voda (Tabela 1). Tabela 1. IzdaSnosti izvori8ta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m°/s) Osnovni Hidrogeoloska ee vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Lo Aluvijalni . . Ukupno jedinica . kompleks naslage sredina sredina nanosi er (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem ...
    ... REZIME Sli no ve ini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najve e rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pija om vodom za ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... Vrednost zapreminske težine za ovu sredinu je određena na osnovu stručnog iskustva. – _ Zapreminska težina y= 18.0 kN/m? DELUVIJALNO-PROLUVIJALNE NASLAGE (dpr) — glina prašinasto peskovita, smeđe boje. Mestimično zastupljeni oksidi mangana (Mn) i gvožđa (Fe) sa karakterističnom bojom rđe, nastalih ...
    ... zavise od morfologije, geološkog sklopa i litološkog sastava, odnosno zastupljenog tipa poroznosti. Nasip je predstavljen pretaloženim prirodnim naslagama, peskovito- prašinastom . glinom sa uklopcima građevinskog materijala. Odlikuje ih intergranularna poroznost i seckundarno prslinsko pukotinska ...
    ... predstavlja hidrogeološki kolektor — sprovodnik, odnosno čini osnovni regulator poniranja voda u dublje delove terena. Deluvijalno-proluvjalne naslage – (dpr) u sklopu terena takođe imaju ulogu hidrogeološkog kolektora, a na većim dubinama i rezervoara, u zavisnosti od položaja nivoa podzemne ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... dijela terena, do mladih kvartarnih naslaga. Starije paleozojske i jurske naslage nisu zastupljene u rejonu. – MEZOZOIK (Mz): Mezozoik na istražnom području, u poređenju sa susjednim rejonima, je u kontaktu sa naslagama iz lista Tuzle i Šabac. Na teritoriji Tuzle se viđaju i izdanci pomenutih ...
    ... a, jer su, tokom pliocena i kvartara vladali isti tektonski uslovi i približno slični fizičko-geografski uslovi. Pliopleistocenske naslage obično leže na naslagama gornjeg ponta. Litološki su predstavljeni sivosmeđim do sivožućkastim glinama, veoma bogatim krečnjačkim konkrecijama, dok su Fe ı ...
    ... izvedenih hidrogeoloških istraživanja Na istražnom području svi istražni radovi se dijele u 2 grupe: istraživanje za potrebe pitkih voda (plitki vodonosni slojevi, kvartarne i prekvartarne starosti) i istraživanja za naftu i gas i geotermalnu energiju. Prva sistematska istraživanja su izvedena u ...