Претрага

Упит dcterms_subject_txt:plitko fundiranje i duboko fundiranje

2984 items

  • Mogućnost provetravanja pod uticajem prirodne konvekcije na dubokim kopovima metala

    Milinko Radosavljević (2001)
    Provetravanje, prirodna konvekcija, kopovi metala

  • Stabilnost podzemnih objekata dubokih metaličnih ležišta na primerui rudnog tela Borska reka

    Dragan Zlatanović (2000)
    Podzemni objekti, metalična ležišta, Bor

  • Doprinos tehnologiji bušenja u krečnjačko-dolomitskim formacijama na primeru duboke bušotine Ulcinj-kopno 1

    Branko Leković (1994)
    Tehnologija bušenja, krečnjak, dolomit, Ulcinj

  • Definisanje osnovnih parametara potrebnih za dimenzionisanje objekata za odvodnjavanje dubokih površinskih kopova bakarne rude SR Srbije

    Zdravko Ljubić (1976)
    Dimenzionisanje, odvodnjavaje, bakar, SR Srbija

  • Optimizacija procesa cementacije eksploatacionih kolona zaštitnih cevi dubokih bušotina u jugoistočnom delu Panonskog basena

    Zvonimir Bošković (2007)
    Cementacija, eksploatacione kolone, zaštitne cevi, Panonski basen

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... širokom rasponu, ukazuju na razliku između plitkih i dubokih voda, gde su duboke vode izotopski lakše (negativnije) od plićih voda. Ovakav dijagram ukazuje, na primer, da su duboke podzemne vode u Alžiru stare i da potiču iz drugih klimatskih režima, što je i dokazano primenom analize 14C, kojom je ...
    ... rasprostranjenja karstnih kanala i na postojanje plitkih kanala, kao i kanala sa veoma dubokom sifonalnom cirkulacijom podzemnih voda. Hidrohemijski podaci svedoče o postojanju veoma složenih geohemijskih procesa koji se odvijaju u podzemlju, postojanju grejnog tela i uticaju prolongiranog kontakta ...
    ... odražavajući drugačije hidrogeohemijske uslove. Pored razvića kanala sa dubokom cirkulacijom, u okviru ovog sistema razvijeni su i kanali koji pliće zaležu i spajaju se sa 0 50 100 150 200 0 20 40 60 H C O 42- Q , C a2 + i S O 42- Zima Proleće ...

  • Doprinos proučavanju mogućnosti primene teorije izentropskog aerodinamičkog potencijala za duboke rudnike na primeru ventilacione šeme jame Stari Trg. – Trepča u sadašnjoj perspektivnoj fazi razvoja

    Vesna Jovičić (1973)
    Potencijal, ventilacija, Stari Trg

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... osnovu dubokih bušotina konstatovane su na različitim dubinama. Prema podacima bušenja na širem području Sombora nalaze se pliće ispod površine terana u zoni Male Crvenke, na dubini 495 m, zatim nešto dublje kod Bajmoka, 678 m (bušotina Ba-1/H) i Moravice 893 m. Na području Kule u dubokim bušotinama ...
    ... predstavljena sa Silikoplacentina majzoni, S. inflata i dr. Na prostoru Kanjiže i Novog Kneževca konkordantno iznad tvorevina donjeg ponta nalaze se sedimenti gornjeg ponta. Najpliće se nalaze u bušotini NK-2, na dubini od 587 m, a najdublje su utvrđeni u bušotini NKs-1, na dubini od 1046 m. Debljina ...
    ... može zaključiti i na osnovu činjenice da se eskploatacija vrši plitkim bunarima Zbog toga bi u nastavku bilo značajno, u skladu sa mogućunostima koje pružaju raspoloživi podaci sagledati uticaj ovih količina na ukupni bilans voda prve izdani, a indirektno i na prihranjivanje dublje izdani odnosno ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... 02.1991. Петрологија трахибазалних стена Рогозне Петролог. маг. и метморф. стена С. Карамата В. Ђорђевић, П. Ђорђевић 2. Латов К. Светлана 26.04.1991. Геотехнички чиниоци и њихов утицај на услове плитког фундирања Геотехника С. Ћорић Ј. Шутић, Д. Божиновић 3. Радић Б. Зоран ...
    ... механику тла са одељењем за динамичка испитивања тла и фундирање, Лабораторија за механику чврстих стенских маса, геотехничке мелиорације, нумеричка и моделска истраживања терена, Лабораторија за геолошке аспекте заштите животне средине и Збирка украс- ног и грађевинског камена. Иако је опремљеност лабораторија ...
    ... GOPIĆ D.: Hazard i procena rizika od sleganja plitko fundiranih objekata u lesu područja Beograda. UIB i Skupština grada Beograda, Stručno savetovanje “Inženjerski rizik i hazard u urbanom sistemu Beograda”, Beograd. 4. СПИСАК ИЗАБРАНИХ НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА НАСТАВНИКА И САРАДНИКА ФАКУЛТЕТА ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... ispitivanjima su obuhvaćene površinske vode reke Ravanice, kao i rudničke vode koje se javljaju kako u plićim delovima jame (područje “Krovne Galerije”, k.439), tako i u dubljim delova jame u uskopu VU-1 (k.331) i na raskršću niskopa N-9 i N-4 (k.222). Površinske vode Ravanice imaju malu mineralizaciju ...
    ... zastupljeni sitnozrni peskovi i prašinaste gline. Tektonske karakteristike basena. Lubničko-zvezdanski ugljonosni basen, predstavlja potolinu složenog tipa sa više plićih i dubljih depresija, koje su odvojene “pragovima”, izgrađenih od gornjokrednih andezita i njihovih piroklastita. U ovim ...
    ... rudarski radovi u plićem delu ležišta (k.226), veličina priliva rudničkih voda je bila zavisna od padavina. Ovo je potvrđeno korelacionom analizom kojom je dobijen koeficijent korelacije R= 0,35 i primenom Studentovog–T testa, utvrđeno da je (|t=1,75|>T5%,22=1,717), slika 46. U dubljim delovima jame ...

  • Analiza sleganja krutih plitkih temelja na peskovitom tlu

    Slava Ćorić (1990)
    Kruti, plitki temelji, analiza sleganja, peskovito tlo

  • Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)
    Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...
    rudnička hidrogeologija, rudničke vode, metalična ležišta, podzemne vode, Srbija

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... koherentnih klada rasprostranjenih od jugoistočnog Balkana do Kaspijskog mora. Nastanjuje mešovite šume kao i šumske kserofite proplanke i livade. Sreće se u blizini dubljih jezera i stalnih bara i u odnosu na ostale tritone nastanjuje suvlja staništa. Šareni daždevnjak (S. sa/amandra)svojim jarko žutim ...
    ... Dužina mu je približno 5mm; opistocelan je; izdužen; neuralni luci su dorzoventralno spljošteni, sa duboko konkavnom prednjom ivicom i medijalnim zarezom na zadnjoj ivici; neuralni grebeben nizak i Jasno razvijen samo u srednjem delu neuralnih lukova. Pršljen iz Mirosave je manjih dimenzija, dužina ...
    ... dorzo-ventralno spljošteni i blago se uzdižu ka zadnjem kraju pršljena. Prednja ivica neuralnih lukova je ravna dok na zadnjoj postoji široki zarez. Neuralni greben Je oštećen i čini se da se pojavljuje u nivou zadnje ivice prezigapofiza i da nije visok. Ventralna strana pršljena i delimično bočne su prilično ...

  • Geotehnička istraživanja terena za potrebe izgradnje mosta preko Aleksandrovačkog potoka na autoputu E-80, deonica Niš-Merošina

    Danijela Sušić (2023)
    Geotehnička istraživanja terena, odnosno određene lokacije, izvode se za potrebe projektovanja, odnosno definisanja uslova izgradnje objekata. Njihova osnovna namjena jeste upoznavanje i prikupljanje informacija o sastavu i svojstvima geološke sredine koje bi mogle da nam omoguće planiranje, projektovanje, izgradnju, kao i racionalno korišćenje samog objekta. U ovom radu, detaljno je prikazan način svih izvršenih istraživanja, za potrebe izgradnje mosta na osnovu kojih je urađen grafički dio, proračun nosivosti plitko fundiranog mosta i proračun analize slijeganja terena. Za proračun dozvoljenog opterećenja ...
    geotehnička istraživanja, terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnički model terena, plitki temelji

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... padine  i  turbiditnih jezerskih tokova koji su definisani u severozapadnim delovima Panonskog basena (Juhasz et  al., 2007, Sztano et al., 2016,  Ivanišević & Radivojević, 2018). Treća  sekvenca  (P3) prisutna  je  samo u  najdubljim centralnim delovima  regionalnog profila,  između 63  i 76 km,  i 90  ...
    ... sekvence  (S1) nalazi  se  sistemski pojas početka  riftogeneze  (S2), koji  je  čest u  dubljim delovima (polu)grabena. Sekvence generalno imaju klinoliku geometriju, s tanjim delom klina na  podinskom bloku raseda  i većom debljinom sedimenata na samom rasedu. Seizmički zapis unutar sek‐ vence obično  ...
    ... tne riftogeneze. Sedimenti rane  maksimalne riftogeneze obično su prisutni samo u dubljim delovima grabena. Razlozi njihovog odsustva  jesu to što graben još nije dostigao svoju konačnu veličinu u trenutku depozicije i što je brzina tonjenja  znatno  veća  od  agradacije.  Od  tri  sistemska  pojasa  ...

  • Depth geological relations of the wider area of Belgrade - based on the wells and geophysical data

    Đorđe Marinović, Ljupko Rundić (2020)
    Предметна референца обухвата простор шире околине Београда укупне површине око 2.000 km2. Аутори су објединили капиталне геолошке и геофизичке податке обезбеђене површинским истраживањима и мултидисциплинарним елементима из 52 бушотинe са дубинама између 33 и 2.733 m. Конкретни палеонтолошки налази специјализованих аналитичара са детерминацијом макро и микрофауне и флоре, презентовани су како из неогених формација тако и из басенске подине. Осим конвенционалних петролошких описа стена цитиране су и микроскопске детерминације интрузивних и екструзивних магматита. Из затвореног басенског простора корелативно су ...
    неоген, дубинска разграничења, геофизички показатељи, структурно-палеогеографска интерпретација

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... prostoru severnog Banata Panonski sedimenti najdublje zaležu u lokalnim depresijama Banatskog Aranđelova i Srpske Crnje (na više od 3 km), dok su najplići u zonama isklinjenja na oko 2 km (slika 5.13). Takođe, panon je potvrđen i na velebitskom strukturnom uzdignuću i u jugoistočnom delu istražnog prostora ...
    ... severnog Banata imaju generalno pružanje zapad–istok i nalaze se u plićim delovima basena (velebitska struktura), dok u dubljim nisu konstatovani (slika 5.1). U donjotrijaskim sedimentima, fosilni sadržaj gotovo u potpunosti izostaje, tako da je njegova stratigrafska pripadnost ...
    ... Poglavlje 7 Tektonostratigrafija i sekvenciona stratigrafija 82 (Juhasz et al., 2007). Treća sekvenca (P3) prisutna je samo u najdubljim centralnim delovima regionalnog profila, između 63 i 76 km, i 90 i 165 km u zrenjaninskoj depresiji (slike 7.2. (prilog 1) i 7.3). Reflektori koji progradiraju ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... životinja i mikroorganizama. U plitke izdani dospevaju pod uticajem spoljnih (prirodnih i antropogenih) faktora, dok su, u dubokim izdanima, genetski vezane za samu geološku, odnosno, vodonosnu sredinu. PV u zoni (dubokih) naftnih ležišta bogate su organskim materijama i njihov sadržaj može dostići i stotine ...
    ... voda • slobodna ili gravitaciona voda i • led Voda u nadkritičnom stanju se nalazi u dubokim delovima litosfere, koje karakterišu ekstremno visoke temperature i pritisci. Ima je i u plićim delovima - u magmatskim rastopima, gde, pri sniženju temperature i pritiska, prelazi u paru ili tečno stanje ...
    ... Podzemne vode u zonama mladih vulkana i dubokih raseda mogu da imaju temperaturu iznad 100 oC (gejziri Islanda, Japana, SAD i dr.). Dubokim (3-4 km) bušenjima otkrivene su pregrejane PV sa temperaturama od 150 oC i višim. Najveća kolebanja temperature PV su kod plićih izdani, koje su najizloženije uticaju ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... mikritski/alohemomikritski varijeteti koji predstavljaju autohtone stene vezane za dublje delove padine. Kalkarenitski/alohemosparitski varijeteti čine drugi tip i oni su iz plitke sredine doneseni turbiditnim tokovima u dublje delove basena. Svi litotipovi se karakterišu bogatim prisustvom alohema biogenog ...
    ... intertajdal. Prelazak iz dublje (subtajdal) u pliću (intertajdal) sredinu, može se objasniti ili regresivnom fazom u razvoju sredine ili progradacijom (Johnson & Baldwin 1996 i Einsele 2000). Paleogeografske prilike na području istraživanja, bile su približne za vreme alb- cenomana i cenomana. Moguće ...
    ... Sedimentaciju u cenomanu karakteriše pretežno rastresito dno plitkog do umereno dubokog mora sa čestim oscilacijama u dubini vode. Sem promene dubine, ostali faktori sredine su bili stalni kroz ceo ciklus („visoka temperatura i normalan salinitet“, Mitrović-Petrović & Anđelković 1989). ...