Анализа одрона у стенским косинама: савремени приступи

Објеката

Тип

Рад у часопису

Верзија рада

радна верзија

Језик

српски

Креатор

Милош Марјановић

Извор

Записници Српског геолошког друштва

Издавач

Београд : Српско геолошко друштво

Датум издавања

2023

Сажетак

У Србији и региону познате су бројне појаве одрона које су изазвале велике застоје саобраћаја, материјалне штете или чак имале фаталне исходе, па их је потребно непрестано пратити и изучавати. Mодeловањe одрона скопчано је са ниским нивоом поузданости, али савремене технологије омогућавају да сe такви изгледи донекле побољшају. Једна од технологија која чини искорак утом правцу јe LiDAR-ско скенирање, које обезбеђује детаљне топографске подлоге у виду облака тачака високе резолуције и тачности. Поступак анализе одрона може се свести на: карактеризацију стенске масе, одређивање зона одламања и симулацију могућих трајекторија одрона. При карактеризацији стенске масе се, у односу на конвенционалне поступке, помоћу LiDAR-ског скенирања тј. припадајућих облака тачака, релевантни параметри могу далеко поузданије одредити. Кинематске и анализе стабилности које се ослањају на тако добијене улазне параметре последично поузданије дефинишу нестабилне блокове. Осим наведеним анализама, зоне одламања се могу одредити и поступком систематског осматрања. И овде LiDAR-ско скенирање долази до изражаја јер омогућава упоређивање облака тачака скенираних у различитим периодима, чиме се могу открити чак и ситни одрони или блокови који су пред ломом. Суштина анализе одрона је дефинисање зоне утицаја и расподела енергије или брзине блока дуж његове трајекторије, чиме се добијају драгоцене информације за даље пројектовање заштитних и превентивних мера и планску изградњу инфраструктуре. У овом раду су описани савремени аспекти анализе одрона уз адекватне примере, са освртом на предности коришћења облака тачака.

Numerous examples of rockfalls causing traffic closure, material damage or even fatalities are known in Serbia and throughout the region, which is why there is a constant need to observe and investigate them. Rockfall modeling copes with limited level of confidence, but the state-of-the-art technologies allow for some improvement in that sense. One such technology is LiDAR scanning, which provides detailed topographic surfaces in form of point clouds with high resolution and accuracy. The procedure of rockfall analysis can be separated into: rock mass characterization, delineation of detachment zones, and simulation of eligible rockfall trajectories. In comparison to conventional rock mass characterization, LiDAR scanning, i.e., the resulting point clouds, enables by far more confident parameter extraction. Consequently, kinematic and stability analyses which rely on such input parameters determine unstable blocks with much higher certainty. Apart from using these analyses, it is possible to delineate detachment zones by systematic monitoring. The use of LiDAR scanning stands out once again, as it allows for comparison of point clouds taken at different periods, making small rockfalls detectable or pointing out to pre-failed blocks. Defining the influence zone and distribution of block energy or velocity along rockfall trajectory is at the bottom of rockfall analysis, which forwards valuable information for protective and preventive measures design and infrastructural construction planning. Тhese state-of-the-art aspects of rockfall analysis are described in this article, followed by practical examples, with special emphasis on advantages of utilization of point clouds.

том

2022

Број

2022

почетак странице

84

крај странице

97

issn

0372–9966

Subject

одрони, осматрање, LiDAR, облак тачака, моделовање

rockfalls, monitoring, LiDAR, point clouds, modelling

Шира категорија рада

M50

Ужа категорија рада

М51

Права

Затворени приступ

Лиценца

All rights reserved

Формат

.pdf

Скупови објеката

Милош Марјановић

Radovi istraživača

Милош Марјановић. "Анализа одрона у стенским косинама: савремени приступи" in Записници Српског геолошког друштва, Београд : Српско геолошко друштво (2023)

This item was submitted on 28. децембар 2023. by [anonymous user] using the form “Рад у часопису” on the site “Радови”: http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo