Мастер рад

српски

Moncograniti potoka Radovac (Kosmaj)

Maletić Milica

2023

Bojan Kostić

Bojan Kostić, Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić

Usled gravitacione nestabilnosti Dinaridskog orogena smeštanje Kosmajskog granitoida završeno je tokom paleogena i ranog neogena. Stene nastale u ovom periodu pripadaju šumadijskoj metalogenetskoj zoni, a petrografski su svrstane u tercijarne kalijske magmatske stene koje vode poreklo iz kontinentalne kore. Makroskopskom i mikroskopskom analizom je utvrđeno da se radi o moncogranitu zrnaste do porfiroidne strukture izgrađenom od ortoklasa, plagioklasa, kvarca, biotita i amfibola. Pojava sericita, epidota i hlorita ukazuje na izvestan stepen sekundarnih alteracija kojima je moncogranit podlegao u uslovima površinskog raspadanja. Analize feldspata pokazuju da K-feldspat sadrži od 82,5 do 87,4 % ortoklasne (kalijske) komponente, dok plagioklasi sadrže 59,4 do 72,1 % albitske komponente što pokazuje da je plagioklas andezinskog sastava. Hemijske analize biotita ne pokazuju značajne varijacije u sadržaju aluminijuma, gvožđa i magnezijuma. Amfibol se prema sadržaju silicijuma i prema magnezijskom broju svrstava u magneziohornblendu. Na osnovu amfibol-plagioklas geotermobarometrijskog izračunavanja dobijena je temperatura od 728o C i pritisak od 1,4 Kbar-a koji ukazuju na uslove postanka Kosmajskog moncogranita.

Kosmaj, moncogranit, geotermobarometrija

47

Отворени приступ

3. Ауторство – некомерцијално – без прерада (CC BY-NC-ND)

.pdf