Дипломски рад

српски

Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

Ljubo Popović

2022

Jana Štrbački

Jana Štrbački, Vladimir Živanović, Dragoljub Bajić

Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se neretko javlja i u koncentracijama većim od 0.5 mg/l kolika je granična vrednost u vodi za piće propisana zakonom. Značajno visoke koncentracije amonijum jona u podzemnoj vodi ukazuju na antropogene kontaminacije iz izvora kao što su đubrivo, stajnjaci, septičke jame i kanalizacija. Povišene vrednosti amonijum jon mogu prouzrokovati promenu organoleptičkih osobina vode, zdravstvene probleme i smanjiti efikasnosti postrojenja za tretman
voda za piće. Visoka koncentracija amonijum jona često je i u korelaciji sa mnogo opasnijim zagađujućim supstanacama poput gvožđa, mangana ili arsena. U cilju očuvanja kvaliteta vode za piće, amonijum jon je često potrebno ukloniti u postrojenjima za pripremu vode za piće. Za uklanjanje ovog zagađivača koriste se
fizičko-hemijski postupci - jonska izmena i hemijska oksidacija, a razvojem savremene tehnologije sve više su u upotrebi biološki postupci poput biofiltracije.

azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija

67

Затворени приступ

0. All rights reserved

.pdf