Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ShRs 1300

26 items

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... omanje pećine. Izvor Sveta Petka je kaptiran 1962. godine za protrebe vodosnabdevanja Paraćina i Ćuprije, a izdašnost mu varira od 110 1/s do preko 1300 1/s. Kako se režim isticanja ovog vrela osmatra na prelivu a postavljeni preliv može osmotriti proticaj u maksimumu 1297 l/s (slika 6.8.), ovo je ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... > Druga zona: Temperatura se povećava do 1100%C, gde hloridi počinju da isparavaju, a cink-ferit se raspada. > Treća zona: Temperatura dostiže 1300%C, pri čemu dolazi do redukcije cinka i oksida gvožđa. Pare cinka se „usisavaju“ kroz izduvni dimnjak i kasnije oksiduju pri kontaktu sa vazduhom ...

  • Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач

    Никола Аџић (2024)
    У општем делу овог рада ће бити наведени утоварно-транспортни системи, њихова подела и основни елементи. У оквиру тога ће бити детаљније објашњени сви појединачни делови ових система као што су багери, камиони, дробилице и транспортери са траком. Даље ће бити наведени програмски пакети који се користе за прорачун ових система Talpac који се користи за прорачун дисконтинуалног транспорта и Helix који се користи за прорачун транспортера са траком. У специјалном делу су наведени параметри које мора да испуни пројектовани ...
    транспортни систем, камион, багер, транспортер са траком, дробилица
    ... 6,000,965 roHa jaJnoBHHe ajmi he OHa IIOCTeHeHO Ora/laTH TOKOM JlaJbe eKcIIIOaTarnuje. Pyxuo reno „ByBau“ aayaama ripocrop oji 1600 M nyxxuHe H 1300 M imipHHe ca cpe)UbOM J\eOJPHHOM Ppy/iHor TeJma OKoO 20 M. I eHepajHu ripaBatı rpyxxat»a je J3-CH ca aanterabbeM Ka CH nojri yra1oM oko 10 crenenu ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... (2400mm 24 0 0 500 (2400mm 56 4 1 P-L 0 0 11 2 P-2 || 1780 0400mm 18 ~ e < c c . I e 5 1 P-I 1 1300 02400mm 12 2P-I 1 980 (2400mm 19 d e c c s – 6 7 0 1 P-1 0 0 0 0 13 14 0 0 80 0 (0400mm 20 21 0 0 0 0 ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... titonske starosti i slabije vodopropusnih neogenih naslaga. Vrelo je uzlaznog tipa ıi kaptirano je za vodosnabevanje. Izdašnost vrela varira od 110 do 1300 l/s. Svakako ne treba zanemariti mogućnost podzemnog isticanja, s obzirom da usled pojave duboke sifonalne cirkulacije karstnih voda za to postoje ...

  • Снимање подземних инсталација GPR (Ground penetrating Radar) системом

    Невена Ђурђев (2024)
    Циљ овог мастер рада на тему ,,Снимање подземних инстлација GPR (Ground penetrating radar) системом” је био да се прецизно идентификују положаји подземних инсталација и прикључака, због сумње да су поједине инсталације постављене изван пројектованих позиција.Георадарски систем одабран је за детектовање и идентификовање подземних инсталација, због своје способности да обезбеди неинвазивно и детаљно снимање подземних структура.Првобитно је примењена GNSS метода снимања коришћењем GPS-а, потом услед немогућности отварања шахти, одлучено је да се примени георадарска у комбинацији са електромагнетном методом. Након ...
    катастар, катастар водова, подземне инсталације, методе детекције подземних инсталација, георадарска метода, георадар
    ... JBOpHIHIHy, HHJUyCTpHJCKy H ynHuHy KaHajiH3anHjy, OTIIODHe Cy Ha KOpO3HJy, IIpOH3BOJIe CC y JUyOKHHH OJL 3 m Jno 5 m H npeuHHKa y onmcery onm 100 mm no 1300 mm; • mnHacrHuHHx HeBH, KOpMcTe cc 3a H3Boljeme KyhHe KaHanaauHje, 3a OJBODeMC aTMOC(DEpcKHX BOJA, KaO H 34 HHJUyCTpHjcKy KaHajm3alMjy; IIpOH3BOJĆ ...