Претрага

Упит dcterms_subject_txt:унутрашњи пловни пут

327 items

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... Evropi posle Volge, predstavlja Jedan od najvažnijih vodotokova na kontinentu. Na svom putu dugom 2850 km, Dunav prolazi kroz deset zemalja dok se kroz Srbiju (Slika 1) proteže sa svojih 588 km. Dunav je plovan celim svojim tokom i predstavlja prirodnu vezu sa Nemačkom, Austrijom, Mađarskom, Rumunijom ...
    ... Beograda, Dunav protiče dužinom od oko 60 km, dostižući maksimalnu širinu od 1.000 metara i dubinu od 17 metara. Ova reka Je, zajedno sa Savom, plovna i od međunarodnog značaja. U okviru ovog područja nalazi se ı predušeće Gemax, u okviru koje posluje pogon za proizvodnju i prodaju separisanog ...
    ... graduisane menzure koje se mogu zatvoriti gumenim čepovima (Slika 8). Dimenzije korišćenih menzura su zadate standardom: debljina zidova oko 3 mm, unutrašnji prečnik 32+0,5 mm, visina 430,0+0,25 mm gde je svaka menzura Jasno označena na dve pozicije na 100,0+0,25 mm odosnove i na 380,0+0,25 mm od osnove ...

  • Late Jurassic radiolarites in the sub-ophiolitic mélange of the Fruška Gora (NW Serbia) and their significance for the evolution of the Internal Dinarides

    Uroš Stojadinović, Nevenka Djerić, Dejan Radivojević, Nemanja Krstekanić, Miloš Radonjić, Bojana Džinić (2022)
    radiolarije, melanž, gornja jura, Unutrašnji Dinaridi

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... se širi ı hladi. Sve dotle dok je taj delić topliji od okoline, on je istovremeno i manje gustine od nje. Zbog toga se on podiže odnosno on je plovan. Topao vazduh se podiže ı hladi, dok se hladan vazduh spušta i zagreva. Do koje visine će takav delić vazduha da se podiže odnosno spušta, zavisi ...
    ... transportnim putevima, ukoliko je to pre svega ekološki opravdano, a posebno ako se isti vrši u blizni stambenih objekata, izvršiti: o smanjiti brzinu kretanja vozila, o kvašenje puteva vodom ili mešavinom vode i određenih hemijskih sredstava, o pripremu podloge transportnih puteva upotrebom ...
    ... od 1. prekoračiti više od 24 puta u Januara 2015. godine i svakih 12 500 uag/m? Jjednoj kalendarskoj godini) meseci nakon toga smanjuje na Jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 125 ug/m*(Ne sme se prekoračiti više od tri puta u 125 ug/m3 Jjednoj kalendarskoj ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Kostolac i dr.) sada se, praktično, koristi samo krak prema Kostolcu. Povoljne su mogućnosti za korišćenje plovnih puteva preko pristaništa na Dunavu (Dubravica i Kostolac). Velika Morava Je plovna samo u području od oko 3 km od ušća u Dunav. Transport brodovima i šlepovima, koji spada u jeftinije, ...
    ... ıi mašinama mora biti preko prilaznih puteva, obezbeđen za radnike. Ako prilazni putevi koji su ugrađeni u kosine površinskog kopa imaju nagibe veće od 20*, onda moraju biti obezbeđeni stepenicama i osiguranjem protiv pada niz kosinu na otvorenoj strani puta. Postrojenja, uređaji i mašine moraju ...
    ... otvaranja kopa, predviđeno je na spoljašnjem odlagalištu dok se ne steknu uslovi za odlaganje na unutrašnjem odlagalištu. Prema planiranoj dinamici eksploatacije, uslovi za prelazak na unutrašnje odlagalište stiču se posle pete godine eksploatacije. Za taj period potrebno je otkopati i odložiti ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... se širi ı hladi. Sve dotle dok je taj delić topliji od okoline, on je istovremeno i manje gustine od nje. Zbog toga se on podiže, odnosno on je plovan. /72.} 2.3.2. Temperaturni gradijent Temperaturni gradijent predstavlja promenu temperature vazduha sa visinom. Vrednost promene temperature ...
    ... e toplane, tj. termoelektrane- toplane. /74.} Hemijska energija sadržana u gorivu najčešće se pretvara u unutrašnju toplotnu energiju. Proces pretvaranja hemijske energije u unutrašnju toplotnu energiju naziva se sagorevanje, što je u stvari, izmena materije u kojoj se hemijska energija sadržana ...
    ... 0%) prekoračiti više od 24 puta u januara 2015. godine i svakih 12 500 ug/m? jednoj kalendarskoj godini) meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 125 ug/m*' (Ne sme se prekoračiti više od tri puta u 125 pg/m? jednoj kalendarskoj ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... nasip koristiće se već postojeći transportni putevi na površinskom kopu. Lokacija transportnog puta ı povezivanje sa nasipom prikazano je na crtežu broj 01. Ukupna dužina transportnog puta iznosi 630 m, od etaže 575 površinskog kopa do nivoa pristupnog puta na koti 500 od koje se formira nasip. ...
    ... se već postojeći transportni putevi na površinskom kopu. Lokacija transportnog puta ı povezivanje sa nasipom prikazano je na crtežu broj 01. Ukupna dužina transportnog puta iznosi 630 m, od 90 Nikola Anđelić etaže 575 površinskog kopa do nivoa pristupnog puta na koti 500 od koje se formira ...
    ... = 2.000 Faktor sigurnosti za ugao unutrašnjeg trenja | F,= 2.000 Kohezija - mobilisana = 10.000 kN/m“ Ugao unutrašnjeg trenja - mobilisan m= 19.285% Nosivost tla (prema Pravilniku): Faktor sigurnosti za koheziju F.= 2000 Faktor sigurnosti za ugao unutrašnjeg trenja . F,= 2.000 Kohezija - mobilisana ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... Prikaz puteva Je dat na prilogu 1. Na slici 3.3. je dat poprečni presek servisnog puta. Parametri puta su: • ukupna širina servisnog puta; • dimenzije kanala; • visina nasipnog materijala-laporac. 500 SERVISN? PUT Slika 3.3 - Servisni put Rad mehanizacije na planiranju servisnog puta je dat ...
    ... servisnog puta na platou deponije, i uspostavljanje veze sa mrežom pristupnih puteva ka deponiji.. Mreža puteva van deponije je izraŽena, i kako je u stalnoj upotrebi, održava se redovno, tako da Je put u dobrom stanju. S obzirom na buduće radove na deponiji izradiće se servisni putevi na istojJ ...
    ... servisnog puta; • rad buldozera na ravnjanju kosine deponije; • rad buldozera na ravnjanju slojeva na platou deponije; • postavljanje drenažnih cevi i kanaleta; • povezivanje svih segmenata drenažnog sistema. Servisni put će biti izgrađen na platou deponije. Radovi na izgradnji ovoga puta se sastoje ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... - Zona u kojoj ŽŠIŠEL veći od ugla unutrašnjeg može doći do klizanja Slike 6a I 6b. (Berisavljević, Z., Berisavljević D., Marjanović M., 2021. Stabilnost kosina u stijenskoj masi) 6.3. Kinematska analiza stabinosti na lokalitetu nestabilne kosine na putu Lipci-Ljuta Po dolasku na lokaciju ...
    ... uglavnom suva ili mjestimično malo vlažna. Konstatovana je u užoj zoni postojećeg puta, u podlozi odnosno u trupu puta kao i na proširenjima pored njih, a nastala je primarno pri njegovoj izgradnji. Nasip u trupu puta je pretežno dobro zbijen ı konsolidovan. Debljina nasipa je promjenljiva, od 0 ...
    ... 2024-09-04 11:44:05 Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta Ksenija Gredić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta | Ksenija Gredić | | 2024 | | http://dr ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... - Zona u kojoj ŽŠIŠEL veći od ugla unutrašnjeg može doći do klizanja Slike 6a I 6b. (Berisavljević, Z., Berisavljević D., Marjanović M., 2021. Stabilnost kosina u stijenskoj masi) 6.3. Kinematska analiza stabinosti na lokalitetu nestabilne kosine na putu Lipci-Ljuta Po dolasku na lokaciju ...
    ... uglavnom suva ili mjestimično malo vlažna. Konstatovana je u užoj zoni postojećeg puta, u podlozi odnosno u trupu puta kao i na proširenjima pored njih, a nastala je primarno pri njegovoj izgradnji. Nasip u trupu puta je pretežno dobro zbijen ı konsolidovan. Debljina nasipa je promjenljiva, od 0 ...
    ... 2024-09-04 11:43:33 Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta Ksenija Gredić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta | Ksenija Gredić | | 2024 | | http://dr ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... količina otkrivke koje ı do nekoliko puta premašuju količinu korisne mineralne sirovine. Zbog toga su troškovi najveći u početnoj fazi otvaranja ležišta sve dok se ne dođe do korisne mineralne sirovine. U zavisnosti od položaja i nagiba ležišta, formira se unutrašnje odnosne spoljašnje odlagalište. ...
    ... ama. Pristupni putevi, putevi u usecima otvaranja ıi magistralni putevi uglavnom imaju dve saobraćajne trake dok putevi na dubljim delovima kopa mogu biti Jednosmerni. Prema uslovima eksploatacije ı vremenu koriščenja putevi se dele na stalne i privremene. Privremeni putevi se izrađuju u zavisnosti ...
    ... rad Siniša Bujišić R44/20 2.2.5. Putevi i šeme kretanja kamiona Svi putevi na površinskim kopovima mogu se podeliti na puteve Javnog saobraćaja i rudničke puteve za transport otkrivke i korisne mineralne sirovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta. Putevi na površinskim kopovima se odlikuju: ...

  • Sitne čestice u kamenom agregatu za puteve: metodologija i značaj

    Matović Vesna, Rosić Aleksandra, Erić Suzana, Matović Nenad (2015)

  • Ситне честице у каменом агрегату за путеве: методологија и значај

    Матовић Весна, Росић Александра, Ерић Сузана, Матовић Ненад (2015)

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... dužina puta (L): ovo je parametar mreže koji ukazuje koliko je mreža integrisana i koliko lako se može kretati unutar mreže. Dužina puta ili rastojanje (geodetski put) dij između dva čvora i i j jeste put sa najmanjom dužinom koji povezuje predmetne čvorove. Karakteristična dužina puta mreže je ...
    ... Neki s,t put p u mreži )~,,( ~ cAVG  je n-torka n n Aeeep  ),...,,( 21 tako da je kraj(ei)= početak(ei+1) za i=1,...,n-1 a početak(e1)=s i kraj(en)=t. P(s,t) je skup svih s,t puteva. Neki s,t put p naziva se cikličnim ako je s=t. Specijalan put označen sa Ø naziva se prazan put, odnosno on ...
    ... uporedna analiza puteva na osnovu njihovih vrednosti. Tada kažemo da )( ~ )( ~ qfpf  znači da je put p „kraći“ nego put q. Takođe kažemo da put p dominira na putem q. Na slici br. 25 prikazana je jedna fuzzy težinska mreža, gde su težine izražene fuzzy trouglastim brojevima. 4,7,8 2,4,5 ...

  • Analiza i rešavanje problema pogona rotora rotornog bagera SRs2000 – put ka modernizaciji

    Dragan Novaković, Predrag Jovančić (2017)
    Ovaj rad ima primarni cilj da definiše modernizaciju i revitalizaciju pogonske grupe rotora bagera SRs 2000 kako bi se obezbedilo povećanje pouzdanosti bagera, a time i povećanje vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja i smanje troškovi održavanja. Sekundarni cilj, i ne manje važan, je unifikacija elemenata kako pogonske grupe tako i ostalih sklopova predviđenih za buduću modernizaciju i revitalizaciju na svim bagerima SRs 2000 koji rade na površinskim kopovima Elektroprivrede Srbije.
    Rotorni bager SRs 2000, modernizacija, pogon rotora

  • Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region

    Slavko Dimovic, Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Radoje Bankovic (2021)
    Циљ студије је био да се процени потенцијални ризик од зрачења у близини напуштених рудника уранијума, јаловишта или лежишта уранијума на Старој планини у Србији. За процену ризика одређено је неколико параметара: активност еквивалента радијума, Raeq, екстерни индекс опасности, Hex, брзина апсорбоване дозе гама зрачења, D, годишња ефективна доза на позадинској експозицији гама гама на отвореном, AEDoutdoor и ризик од рака током живота, ELCR. Добијени резултати су показали да сви узорци, осим једног, имају Raeq вредност и до два ...
    природна радиоактивност, животна средина, здравље, опасност, процена ризика

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... na kratkom putu filtracije podzemnih voda, od kontakta drena sa sedimentima izdani (čiji granulometrijski sastav nije poremećen utiskivanjem drena niti kasnijim radom bunara) do unutrašnjosti filterske konstrukcije drena. Dužina razmatranog puta, tj. rastojanje od spoljašnje do unutrašnje konture, ...
    ... numeričkim modelima, zajedno sa pitanjem unutrašnjeg graničnog uslova. Prva hidrodinamička istraživanja bunara sa horizontalnim drenovima su započeta krajem ’40. godina 20. veka. Ona su bila zasnovana na empirijskim izrazima za procenu početnog kapaciteta bunara, putem kojih su istraživači pokušali utvrditi ...
    ... filter postavljen iznad (Ps–239–11, Put–5m/1, Put–5m/3 i Put–5m/5) i ispod međusloja (RB–5m/P–1) potvrđuju ovakav stav. U periodima kada bunar nije u funkciji (npr. prilikom izvođenja regeneracije), u svim pijezometrima u užoj zoni bunara (izuzev pijezometra Put–5m/3 koji se nalazi na rastojanju od ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... N' težinu y=20;, i ugao unutrašnjeg trenja p=38". Zbijanje zamjenskog materijala će se vršiti svaki put nakon nasipanja 30 cm agregata, te će na taj način biti postignut modul stišljivosti M,=80 MPa sloja zamjene, pri čemu sloj koji se zbija mora da bude barem tri puta deblji od najvećeg zrna u ...
    ... neophodnih za obezbjeđivanje njegove stabilnosti u toku izgradnje i eksploatacije objekta. U okviru Projekta puta brze saobraćajnice Požarevac-Golubac, podionice 3, predviđeno Je da trasa puta pređe Jednim dijelom preko barskog tresetnog zemljišta. Sa obzirom na veliku debljinu tresetnog tla i njegove ...
    ... dreniranje i u radijalnom pravcu, te se na taj način skraćuje 12 put dreniranju. Prednost im jJe Još to što se Jako brzo ugrađuju, ı mogu da se ugrađuju do dubine od 60m,a glavna mana im Je što značajno povećavaju cijenu izgradnje puta. Na slici 4 je prikazan način ugradnje PVD drenova. Prefabrikovani ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... infrastruktura: Do zaseoka Varvarin, do mesta nastanka vodenog toka Veljušnice se može doći regionalnim putem Sjenica - Nova Varoš, lokalnim asfaltnim putem 2,5 km. Od asfaltnog puta vodi makadamski put u dužini od 350 m. Klisura Veljušnice se može videti plovidbom Sjeničkim jezerom. Blizina ugostiteljskih ...
    ... i/ili geomorfološkim tvorevinama, koji su nastali prirodnim procesima (jaružanjem, kliženjem, erozijom) ili veštačkim putem - čovekovim neposrednim delovanjem (izgradnjom puteva, eksploatacijom) u okviru ograničenog otvorenog područja, koji imaju barem lokalni značaj kroz posedovanje naučnih, ...
    ... (kojim administrativno pripada planinski venac Golija), Nova Varoš (povezanost asfaltnim putem preko Sjenice) kao i crnogorske opštine Bijelo Polje i Tutin sa kojima je Pešter povezan makadamskim putevima. Istorija putne povezanost datira iz srednjeg veka kada su kroz ovaj prostor prolazili ...