Претрага

Упит dcterms_subject_txt:језерске фације

75 items

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Stariji paleoziok istočne Srbije. – facije i paralele

    MIroslav Veselinović (1964)
    Paleozoik, Srbija

  • Organske facije ležišta uglja Kovin - Organic facies of the Kovin deposit (Serbia)

    Milivojević Jelena, Životić Dragana, Lazarević Zorica (2014)

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... te Srbije podelili u dva ciklusa sedimentacije, gornji i  donji. Prema njihovom shvatanju, facije tašmajdanskih krečnjaka i rakovičkih klastita, koji su u fokusu ovog  rada, pripadaju gornjem ciklusu, a facije višnjičkih glina i konjarničkog šlira pripadaju donjem ciklusu.  Tašmajdanski krečnjaci s ...
    ... e ili dve facije.   234 Facija koja je dugo izdvajana kao facija rakovičkih peskova bi mogla biti preimenovana u „faciju  rakovičkih  klastita“,  budući  da  ne  obuhvata  samo  peskove  (po  uzoru  na  terminologiju  prikazanu  u  Anđelković M. & Anđelković J. (1997)).  Ove bi facije u nekoj d ...
    ... 2) Univerzitet u Beogradu, Rudarsko‐geološki fakultet, Departman za regionalnu geologiju, Kamenička 6, 11000 Beograd     Klјučne reči: baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti    UVOD     Beograd sa okolinom predstavlja prostor na kojem su tokom badenskog kata u uslovima trans‐ gresij ...

  • Senjsko-Resavski basen jezerski sedimenti i njihove karakteristike

    Nenad Grubin (1996)
    Jezerski sedimenti, Senjsko-Resavski basen

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... stene iz ove facije otkrivene su u svim ispitivanim bušotinama. Mineralni sastav ove facije čine: kvarc, kalijski feldspat, plagioklas, epidot, coisit, hlorit, kalcit, aktinolit i hornblenda. U plićim delovima ispitivanih bušotina stene ove facije se prožimaju sa stenama albit-epidotske facije, dok u dubljim ...
    ... granat-vezuvijanski i granat-piroksenski, dok su hornfelsi bliže definisani po facijama na one iz albit-epidotske hornfels facije, hornblenda hornfels facije i piroksenske hornfels facije. Merenjem temperatura fluidnih inkluzija, utvrđeno je da su u vreme formiranja granata temperature hidrotermalnih fluida ...
    ... 186/18, 219/18 i 294/18. Uslovima kontaktno metamorfnih promena ove facije podlegli su i metaklastiti koji se nalaze bliže površini i koji su delom nastali od materijala ultramafitskog 93 porekla. Minerali albit-epidotske facije su: kvarc, muskovit, hlorit, albit, epidot, coisit, kalcit, akt ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... najvećim delom nastale metamorfizmom peskovito-glinovitih sedimenata u uslovima amfibolitske facije (Rakić et al., 1976) do granat-amfibolitske facije (staurolit almandinske podfacije), mestimično i eklogitske facije, često sa jako naglašenom kalijskom metasomatozom (Krstić et al., 1980). Stene ovog ...
    ... krečnjacima koji se dalje nastavljaju u anizijske plitkovodne karbonate. Takođe, navode da promene facija iz plitkovodnih karbonata u hemipelaške facije i facije distalnih turbidita, reprezentovane rožnačko-krečnjačkim tvorevinama Kopaoničke formacije, svedoče o subsidenciji plitkovodne karbonatne platforme ...
    ... biotit i granat potpuno sericitisani i hloritisani, što upućuje da su stene obrazovane pod uslovima primarne almandin-amfibolitske facije prilagođene uslovima facije D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 23 zelenih škriljaca, dok su ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Rakić 1977). Panonski kat je obeležilo zapunjavanje basena, materijalom koji je donet rekama u relativno dubok jezerski sistem, zbog čega Je prisutno više različitih facija. Ove facije su vezane za deltni sistem i njegovu progradaciju i karakterišu se sledećom sukcesijom: basenska ravnica-turb ...
    ... ovoga može se pretpostaviti da je Zađva formacija deponovana u fluvijalnim uslovima, gde finozrni sedimenti označavaju facije povodnja a šljunkovito – peskoviti sedimenti facije meandrirajućih ili upletenih reka. 32 6. ZAKLJUČAK Istraživani prostor Fruške gore, prošao Je kroz složenu geološku ...
    ... čine podlogu neogenim sedimnetima Panonskog basena (slika 3). Najstarije stene izgrađene su od metamorfnih stena, niskog stepena metamorfizma, iz facije zelenih škriljaca. Najzastupljeniji su hloritski i hloritsko- sericitski škriljci koji sadrže sočiva izgrađena od kvarcita, mermera i drugih tipova ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... sedimenti  predstavljeni  su  progradirajućim  deltnim  sistemom.  Na  slici  1,  označene  su  facije donjeg  (bottomsets,  S4), prednjeg  (foresets,  F1)  i  gornjeg dela delte  (topsets,  F2).  Facije S4 i F1 razdvojene su donjim delom padine (base of slope), a F1 i F2 prekidom šelfa (shelf break) ...
    ... Pored toga u  jezeru Panon (Magyar et al., 1999) nisu razvijene sve klasične sekvence. U njemu  nedostaju elementi koji bi ukazali na veliki pad jezerskog nivoa kao i depozicioni oblici karakteristični za  nizak nivo jezera. Relativni nivo jezera Panon koji se nalazi u konstantnom izdizanju ili miro ...
    ... između 65  i 160 km na  regionalnom  profilu  (slika  1).  Progradaciona  sekvenca može  biti  korelisana  sa  formacijama  padine  i  turbiditnih jezerskih tokova koji su definisani u severozapadnim delovima Panonskog basena (Juhasz et  al., 2007, Sztano et al., 2016,  Ivanišević & Radivojević, 2018) ...

  • History of the Belanovica (Serbia) Neogene lake basin inferred from petrological and geochemical data

    Dragana Marić, Danica Srećković-Batoćanin, Nebojša Vasić, Marija Radisavljević, Tatjana Đekić (2019)
    Neogen, Belanovica, jezerski basen, litofacije, matične stene

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... od peskova i aleverita facije korita, dok u gornjem delu uključuje alevrit i gline facije povodnja i starača. U završnom ciklusu sedimentacije preovlađuju lesoidni peskoviti aleveriti sa karbonatnim konkrecijama. Ovakav tip sedimenata formira se u uslovima povodanjske facije i barskih regiona u dolini ...
    ... prekriveni su kvartarnim tvorevinama. Razlikuju se različiti tipovi sedimenata kao što su jezerski pretorton, marinski, brakični i kaspibrakični sedimenti iz tortona, sarmata, panona i ponta, a uključeni su i jezerski paludinski slojevi. Debljina i dubina ovih neogenih tvorevina su veoma varijabilne; ...
    ... gline, les, leposidne sedimente sa „Varoške terase“, su ekvivalentni facijama povodnja koje su se formirale tokom donjeg risa i virma. Sedimenti facije korita karakterišu se policikličnom smenom, odnosno ritmičkom smenom aleveritskih peskova, srednjezrnih peskova i peskova, ređe sa alevritsko-glinovitim ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... tipičnim za limsku subjedinicu predstavljenu silikatnim tankoslojevitim karbonatima. Ovakve facije podsećaju veoma na takozvane Potschenkalk facije Istočnih Alpa ili pak dubokovodne Adami krečnjake u Grčkoj. Ove facije se takođe sreću i u internijim jedinicama Dinarida — Drina-Ivanjica i Jadar-Kopaonik ...
    ... dosta nerešenih i otvorenih pitanja, koja mogu da nadahnu nova istraživanja i budu smernica za istraživače. 30 LITERATURA Anđelković M., 1963: Facije jure u prostoru između Lima, Tare i Drine i njihov značaj za tektoniku Dinarida. Geološki anali balkanskog poluostrva knj. XXX, Beograd. Anđelković ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... asocijacije sedimentnih ı magmatskih stena obavljen Je u uslovima facije zelenih škriljaca. Mermeri (M) su izgrađeni od kalcita koji čini 70-90%, zatim albita, kvarca, sericita ı karbonificirane biljne materije. U okviru facije zelenih škriljaca (S), filiti su izgrađeni od sericita, hlorita i ...
    ... h i priobalskih konglomerata, aglomerata, peščara, peskovitih laporaca, krečnjaka, tufopeščara, glina, peskova i peskovitih laporaca i poznate facije „šlira” koja Je u istovetnom razviću poznata u čitavom panonskom basenu. Gornji torton (2M-»?) je predstavljen različitim 13 krečnjacima, od ...
    ... je kaspibrakičnog razvića sa Jakim oslađivanjima, dok donji deo donjeg pliocena nije razvijen. Litologiju predstavaljaju plitkovodne, prioblaske facije, predstavljene peskovima, peskovitim glinama, ređe šljunkovima sa pojavom lignita. Ova facija je poznatija kao „sremska facija” gornjeg ponta. ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ...   Јухор  се  налази  у  централној  Србији  и  представља  усамљену  планину  коју  граде  протерозојски  до  палеозојски  метаморфити  амфиболске  фације.  На  падинама  и  у  непосредном  окружењу  Јухора  се  налазе  миоценски  до  квартарни  седименти  јужног  обода  Панонског  басена.  Јухор,  заједно  ...

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... и  пешчара  у  горњем  кампану‐мастрихту.  То‐ ком овог периода вулканска активност произвела је различите калко‐алкалне вулканске и интру‐ зивне фације.  У овом раду представљени су палеомагнетски резултати са 8 локалитета где су избушене  магматске стене и 5 локалитета где су избушени седименти (Сл ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... padnog ugla. Stil ekstenzije direktno utiče na sedimentološke facije i biostratigrafsku evoluciju. Početak starijemiocenske asimetrične ekstenzije rezultira široko rasprostranjenim kontinentalnim, aluvijalnim do jezerskim facijama početka riftogeneze. Veliki broj plitkih izolovanih ...
    ... proučene. U sastav sedimenata kvartara ulaze rečno‐jezerske, slatkovodno‐jezerske i kopneno‐barske tvorevine. Slatkovodno‐jezerski sedimenti predstavljeni su glinama, pescima i šljunkom sa čestim karbonatnim konkrecijama. Rečno‐jezerski sedimenti predstavljeni su šljunkovito‐peskovitim i ...
    ... reke koja povezuje ova dva basena. Usecanje reke bi dovelo do postepenog smanjenja jezerskog nivoa u Panonskom basenu. Intenzitet pada jezerskog nivoa ograničen je dubinom usecanja. Osim pada jezerskog nivoa, na zapreminu prostora za zapunjavanje (accommodation space) utiču i litosferski ...