Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Solarna energija

256 items

  • Solarna energija. Mogućnost primjene na području crnogorskog primorja

    Ognjen Šćepanović (1982)
    Solarna energija, Crna Gora

  • The application of ArcGIS for assessing the potential of solar energy in urban area: The case of Vranje

    Boban Pavlović, Milica Pešić-Georgiadis (2019)
    In order to determine the solar energy potential for a specified location, it is crucial to consider the latitude, altitude, slope, terrain morphology, atmospheric conditions, etc. Such a complex calculation and mapping of solar energy can be done using the ArcGIS geoprocessing tool, named Area Solar Radiation (ASR). By using the ASR tool, supported with the adequate input data, it is possible to calculate the maximum solar radiation energy (irradiation) for a defined area and for a specified time ...
    Obnovljivi izvori energije, potencijal solarne energije, GIS, mapiranje solarnog potencijala

  • Identification of the Best Available Renewable Energy Source for Electricity Production in Serbia

    Boban Pavlović, Dejan Ivezić, Marija Živković (2020)
    Around 2/3 of electricity production in Serbia originates from coal-fired thermal power plants. The most significant domestic coal deposits are lignite deposits, a type of low -quality coal that causes negative health, climate and environmental impacts during the combustion. To reduce those negative impacts on domestic electricity production and to promote environmental awareness, the Serbian Energy Sector Development Strategy and the National Action Plan for Use of Renewable Energy Sources indicate the plan for increasing the share of ...
    Strategija obnovljive energije, Održiva energija, Proizvodnja električne energije, Solarna energija, Biomasa, Hidroenergije, Energija vetra

  • Promene u atmosferi i jonosferi izazvane solarno-geomagnetskom aktivnošću za područje Beograda

    Maja Mitić (2001)
    Atmosfera, jonosfera, solarna-geomagnetska aktivnost, Beograd

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... 10.21% Геотермална енергија 0.91% Соларна енергија 0.15% Биомаса 5.66% Потрошња финалне енергије Електрична енергија Природни гас Угаљ Течна горива Даљинско грејање Геотермална енергија Соларна енергија Биомаса 117 Табела 24. Структура потрошње финалне енергије по секторима у 2030 ...
    ... 9.91% Геотермална енергија 1.39% Соларна енергија 0.28% Биомаса 7.35% Потрошња финалне енергије Електрична енергија Природан гас Угаљ Течна горива Даљинско грејање Геотермална енергија Соларна енергија Биомаса 119 Табела 25. Структура потрошње финалне енергије по секторима у 2030 ...
    ... грејање 10.64% Геотермална енергија 0.45% Соларна енергија 0.05% Биомаса 4.38% Потрошња финалне енергије Електрична енергија Природан гас Угаљ Течна горива Даљинско грејање Геотермална енергија Соларна енергија Биомаса 121 Табела 26. Укупна потрошња енергије у Београду 2030.г. по секторима ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... пумпи је што користе отпадну топлотну енергију или енергију околине и пребацују је на виши температурни ниво (подижу квалитет енергије), који ту енергију чини употребљивом. Недостатак је тај што је потребна додатна енергија за погон процеса (електрична енергија или топлота из извора високе температуре) ...
    ... Смањење уложене примарне енергије за производњу топлотне енергије у топланама износи 12,5 %, а смањење укупне потрошње енергије, укључујући и енергију за производњу електричне енергије износи око 4%. Увођењем топлотних пумпи постигло би се и смањење директне емисије угљендиоксида од 13%, док би ...
    ... Просечна потрошња топлотне енергије из система даљинског грејања у Србији износи 139,1 kWh/m2 грејне површине. Просечна потрошња примарне енергије у системима даљинског грејања у Србији износи 182,2 kWh/m2 грејне површине. Просечни однос уложене примарне енергије и енергије испоручене потрошачу Угаљ ...

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... или регулативних препрека како би се пружила најбоља понуда енергије за потрошаче; - Енергетска ефикасност: смањење потрошње енергије из необновљивих извора енергије с циљем да се смањи емисија штетних гасова и да се очувају извори енергије који већ постоје у EУ; - Климатска политика: декарбонизација ...
    ... 56,1% 57,5% 58,2% Када је тренд коришћења обновљивих извора енергије у питању, као показатељ се може користи удео обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи. Бруто финална потрошња енергије представља укупну финалну енергију потрошену за енергетске сврхе у индустрији, транспорту, домаћинствима ...
    ... рибарству, укључујући сопствену потрошњу електричне и топлотне енергије у сектору производње електричне и топлотне енергије, као и губитке у преносу и дистрибуцији електричне и топлотне енергије. Табела 3 приказује удео обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи од 2015. до 2019. године. У наведеном ...

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... Slika 2. Shema sistema daljinskog grejanja/hlađenja Planirano je da Stambeni kompleks bude opremljen PV solarnim panelima kako bi se u radu toplotne pumpe povećao udeo obnovljivih izvora energije. III SISTEM DALJINSKOG GREJANJA U ŠAPCU JKP "Toplana-Šabac" zagreva više od 7.500 domaćinstava i više ...
    ... povratne vode. Potpuna procena efekta korišćenja energije otpadnih voda putem toplotnih pumpi, mora da obuhvati i raspoloživost električne energije za rad pumpi i strukturu proizvodnje električne energije. Veliki udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji čini da se najbolji efekti postižu ...
    ... proizvodnja toplotne energije korišćenjem uglja ili mazuta, dok zamena prirodnog gasa kao energenta za proizvodnju toplotne energije toplotnim pumpama nema značajniji pozitivan efekat na smanjenje emisije ugljendioksida. Očekivano veće korišćenje OIE za proizvonju električne energije će predstavljati ...

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Uporedni prikaz proizvodnje električne energije iz uglja zemalja Evrope sa najvećim udelom: politika i projekcija proizvodnje

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić (2022)
    Energetski razvoj zemalja Evrope decenijama je bio baziran na uglju. Instalisana snaga svih energetskih kapaciteta koji su zasnovani na uglju je preko 2000 GW. Ugalj je i dalje od bitnog značaja za dobijanje električne energije u Evropi. I pored toga što postoji veliki potencijal uglja, trend je smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja do 2050. godine. Imajući u vidu Zelenu agendu i politiku EU, zemlje Evrope se okreću obnovljivim izvorima energije. Srbija u okviru obnovljvih izvora ima potencijala prevashodno ...
    ugalj, električna energija, 2050. godina, projekcija proizvodnje

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Doprinos proučavanja geofizičkih polja istraživanju geotermalne energije

    Aleksandar Đorđević (1992)
    Geofizička polja, geotermalna energija

  • Uticaj specifičnih površina kolektor stena na definisanje proizvodnje geotermalne energije

    Vladimir Mitrović (1991)
    Kolektor stene, geotermalna energija

  • Doprinos uštedi energije u diskontinualnim procesima površinske eksploatacije

    Miodrag Gomilanović (1996)
    Površinska eksploatacija, ušteda energije, diskontinualni procesi

  • Istraživanje racionalizacije potrošnje toplotne energije u centralizovanom sistemu snabdevanja

    Miodrag Grujić (2007)
    Toplotna energija, racionalizacija potrošnje, centralizovani sistem snabdevanja.

  • Енергетска транзиција система даљинског грејања - могућности и изазови

    Марија Живковић, Дејан Ивезић (2023)
    Највише енергије у зградама у Србији троши се на загревање простора. Због тога ће системи даљинског грејања имати важну улогу у процесу транзиције целокупног енергетског сектора. Мере и активности морају да буду усмерене и на потрошњу и производњу енергије. У раду је дат преглед потенцијала различитих обновљивих и алтернативних извора енергије, који се могу користити за производњу топлотне енергије. Приказани резултати су приказани са различитим нивоом детаљности, у зависности од расположивих података, а који могу да служе као ...
    системи даљинског грејања, транзиција, обновљиви извори енергије, потенцијали

  • Tehničko-ekonomska iskoristivost podzemnih voda područja Bačke i Banata kao izvora toplotne energije

    Ljubiša Parađanin (1965)
    Podzemne vode, toplotna energija, Bačka, Banat