Претрага

Упит dcterms_subject_txt:hidrogeološka rejonizacija

24 items

  • Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda

    Ana Vranješ (2012-12-12)
    Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...
    geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad Beograd

  • Metalogenetska rejonizacija metaličnih mineralnih resursa Srbije

    Jelenković Rade (2010)

  • Metode hidrogeoloških istraživanja

    Zoran Stevanović, Saša Milanović (2017)
    hidrogeološka istraživanja

  • Uloga geološko-hidrogeoloških i drugih uslova sredine na stanje erozionih procesa u Grdeličkoj klisuri

    Slađana Marković (1996)
    Hidrogeološka sredina, erozioni procesi, Grdelička klisura

  • Hidrogeološka uloga i značaj geofizičkog karotaža pri hidrogeološkim istraživanjima na primeru Panonskog basena

    Zoran Rakić (1996)
    Hidrogeološka istraživanja, geofizički karotaž, Panonski basen

  • Hidrodinamički aspekti hidrogeoloških istraživanja otvaranja i korišćenja izvorišta podzemnih voda u intergranularnoj sredini

    Dušan Polomčić (1999)
    Hidrogeološka istraživanja, podzemne vode, intergranularna sredina

  • Metodologija hidrogeoloških istraživanja u prostornom planiranju i upravljanju podzemnim vodama

    (2003)
    Hidrogeološka istraživanja, prostorno planiranje, podzemne vode

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... ča [__lAMmski, Apeninski, Dinaridski i Helenidski forcland —— Navlakc — Oravitacioni rasedi <= Transkurcntni rascdi Slika 3.1 — Tektonska rejonizacija područja Dinarida, sa prikazanim širim područjem koje obuhvata jedinice adrijskog i evropskog afiniteta (modifikovano prema Schmid et al., 2020; ...
    ... područja. Čitav dinaridski orogen prošao je kroz višefaznu tektonsku evoluciju, koju su različiti autori tumačili na različite načine. Tektonska rejonizacija ı tumačenja koja se koriste u ovom radu, zasnovana su na publikacıjama Schmid et al. (2008, 2020) i Stefanović & Krstekanić (2024). Tektonska ...
    ... objedinjene sve jedinice iste tektonske pripadnosti, izdvojene prema podeli Schmid et al. (2008, 2020) i Stefanović & Krstekanić (2024). Tektonska rejonizacija obuhvata podelu na 3 tektonske jedinice. 5.2.2 Statistička analiza podataka Statistička analiza podataka zasnovana je na izradi konturnih dijagrama ...

  • Litijum u mineralnim vodama Srbije – potencijalna lekovita svojstva

    Jana Štrbački (2022)
    Litijum je biološki aktivan mikroelement u ljudskom organizmu: u malim koncentracijama doprinosi pravilnom funkcionisanju pojedinih enzima, hormona i vitamina, dok se u većim, terapeutskim dozama, koristi za lečenje i prevenciju nekoliko psihijatrijskih poremećaja. Eksperimentalno je dokazano da su litijumske mineralne vode bioraspoloživi izvor ovog mikroelementa, u smislu obezbeđivanja njegovog preporučenog dnevnog unosa. Proučavanjem zakonomernosti raspodele litijuma u mineralnim vodama Srbije konstatovano je da barem 50 pojava sadrži koncentracije litijuma potrebne za unapređenje opšteg zdravstvenog stanja ljudi.
    lekovite mineralne vode, hidrogeološka sredina, mikrodoze litijuma, dijetetski suplementi, Srbija

  • Novi koncept izrade Osnovne hidrogeološke karte Srbije

    Igor Jemcov, Zoran Stevanović, Vladimir Živanović, Saša Milanović, Dušan Polomčić, Veselin Dragišić (2022)
    Osnovna hidrogeološka karta (OHGK) predstavlja bazični dokument u hidrogeologiji, a ima za cilj sagledavanje osnovnih tipova izdani što da omogućava sagledavanje podzemnih vodnih resursa na području obuhvaćenom kartom. Primena postojećeg Uputstva za izradu Osnovne hidrogeološke karte SFRJ 1:100.000 (iz 1984, odnosno 1988. godine), vezana je za brojne poteškoće, što je uslovilo da je u proteklom periodu od 30 godina bilo je više inicijativa za formiranjem novog Uputstva. Sagledavajući postojeću situaciju uz činjenice o savremenim trendovima razvoja hidrogeoloških karata u ...
    Osnovna Hidrogeološka Karta, koncept izrade OHGK, harmonizovana legenda OHGK

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... STRATIGRAFIJA, PALEOGEOGRAFIJA, MAGMATIZAM I TEKTONIKA. Goeol. Anali Balk. Pol., knj. XXXIII, 1-17, Beograd. A4nđelković M., (1976): TEKTONSKA REJONIZACIJA UNUTRAŠNJIH I SREDIŠNJIH DINARIDA JUGOSLA VIJE. Geol. Anali Balk. Pol. knj. XL, Beograd. Anđelković M., Marković S5. (1960): STRATIGRAFIJA I TEKTONIKA ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... jedinica koje izgrađuju planinu Jastrebac, zatim korelacija metamorfisanih stena iz ovog područja sa njihovim nemetamorfisanim ekvivalentima, rejonizacija glavnih regionalnih tektonskih jedinica, dešifrovanje mogućih mehanizama tektonskog transporta, izdvajanje glavnih deformacionih faza i jasno ...
    ... karakterišu složenom geološkom građom i dugom višefaznom tektonskom evolucijom, zbog čega ne postoji jedinstvena i opšte prihvačena tektonska rejonizacija ovih prostora. Generalno, tereni Srbije su smešteni u jugoistočnoj Evropi u okviru Alpskog pojasa (Alpidi), najmlađeg ubranog pojasa Evrope ...
    ... https://www.shutterstock.com/image- illustration/highly-detailed-planet-earth-exaggerated-precise-136767626). Jedna od novijih geotektonskih rejonizacija srpskih autora Dimitrijević i Krstić (1999) daje prikaz jedinica na prostoru Srbije u okviru krupnijih geotektonskih jedinica jugoistočne Evrope ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... ...................................... 20 4 ХИДРОГЕОЛОШКА РЕЈОНИЗАЦИЈА УГЉОКИСЕЛИХ ВОДА ЛИТОСФЕРЕ СРБИЈЕ............................................................................................ 23 4.1. Хидрогеолошка рејонизација.................................................... ...
    ... интрузивног магматизма. 23 4. ХИДРОГЕОЛОШКА РЕЈОНИЗАЦИЈА УГЉОКИСЕЛИХ ВОДА ЛИТОСФЕРЕ СРБИЈЕ 24 4.1. Хидрогеолошка рејонизација Хидрогеолошко рејонирање6 је важан метод упознавања закономерности формирања ...
    ... о.“, Београд Ђаловић П. и Керановић М., 1986: Извештај основна хидрогеолошка истраживања термалне воде у Слатини код Новог Пазара. Републички фонд за геолошка истраживања, Београд. Ђаловић П. и Керановић М., 1986: Хидрогеолошка истраживања угљокиселе воде Вранова код Дежеве (Нови Пазар). Републички ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... imbficated thrust sheels [Z TazaMoga-Unt Slika 12. Regionalni tektonski položaj istraživanog područja (de Leeuw et al., 2012). 28 Tektonska rejonizacija Dinarida različito je interpretirana od strane različitih autora. Prvi geotektonski pregled Dinarida u cjelini dao je Kober (1914). On je izdvojio ...
    ... u Dinaridima, koji su variscijskim pokretima transformisani u složene naborne sisteme. U period od 1976. do kraja 1988. godine vršena su hidrogeološka istraživanja. Osposobljeno Je 19 pijezometara na kojima Je vršeno osmatranje nivoa podzemnih voda i testiranje filtracionih svojstava stijenskih ...
    ... prostoru ležišta uglja „Ugljevik Istok“. Tada su izvedene 44 istražne bušotinne i urađena laboratorijska ı geomehanička ispitivanja. Takođe, hidrogeološka istraživanja su vršena i u periodu od 2011. do 2014. godine. Istraživanjima tektonske evolucije ovog prostora bavili su se Schmid et al. (2008 ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... istraţivanja. III Savetovanje o istraţivanju bakrove mineralizacije na teritoriji SFRJ, Bor, st. 16. AnĎelković, M., Nikolić, P., 1974. Tektonska rejonizacija Karpato-Balkanida istočne Srbije. Zbornik radova Rud. metal. fak. i Inst. za bakar u Boru, XVI, Bor, 57-71. AnĎelković, M., Nikolić, P., 1976 ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... des sciences mathématiques et natturalles - Sciences natturalles 2004. 128. iss. 42. pp. 327 - 339 Komatina, M., Mijović, D. (1998): Hidrogeološka rejonizacija teritorije Srbije kao osnova za izdvajanje objekata - zona hidrogeološkog naselja. Zaštita prirode. Zavod za zaštitu prirode Srbije. ...
    ... tip izdani (Lješević i dr., 2004). Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 35 Detaljna hidrogeološka istraživanja pešterske visoravni sproveo je Geološki institut Srbije 2010. godine. Registrovano je 11 značajnih hidrogeoloških pojava i to ...
    ... GEOOBJEKTA OSNOVI OBJEKTA ZA OCENJIVANJE O C E N A O B J E K T A NAUČNA VREDNOST (NV) 1.GEOLOŠKO OBELEŽJE (geomorfološka, hidrogeološka, paleontološka, petrološka, mineraloška, stratigrafski, sedimentološka, strukturna) sa jednim geološkim obeležjem - 6 sa 2 geološka ...