Претрага
189 items
-
Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva
Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode... Gaura Mare i ponora Demizloka i Mikulja sa Zlotskim vrelom izvršio je R. Lazarević u periodu 1976-1980. godine. Veza Dubašnice sa vrelima Gaura Mika i Gaura Mare utvrđena je 1976. godine kada je u ponor uviralo 20 l/s. Utvrđena je veza sa brzinom cirkulacije od 0.062 m/s sa vrelom Gaura Mare i brzinom ...
... vrelo i vrelo Grze, Mala reka – Fundonj, Bogovniska pećina – Fundonj i Mrljiš, Dubašnica – Gaura Mika i Gaura Mare, Demizlok i Mikulj – Zlotsko vrelo, ponor Vojal - Gaura Mika i Gaura Mare (Stevanović, 1991). Na vrelu Mlave su 1954. godine sprovedena tri opita bojenja od strane J. Petrovića. ...
... brzinom od 0.068 m/s sa vrelom Gaura Mika. Obeležavanje ponora Vojal izvedeno je 1979. godine, a utvrđena brzina cirkulacije prema vrelu Gaura Mare je 0.1 m/s, dok prema Gaura Miki iznosi 0.08 m/s. Obeležavanje ponora Demizlok izvršeno je sa količinom od 4.5 kg obeleživača pri proticaju od ...Ljiljana M. Vasić. "Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-07-14)
-
Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije
Ivana N. Jelić (2023)Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...... u asocijaciji) može ukazati na temperaturni raspon nastanka arsenopirita. Slična proučavanjana arsenopiritima, koje je inicirao Prof. Radovan Dimitrijević (1947-2010), sprovedena su ranijim istraživanjima i na našem prostoru (Janežić, 1995; Janežić et al., 2003). Navedeni autori su proučavali ar ...
... 163-164. Janežić, Ž. V. (1995): Rendgenska ispitivanja arsenopirita iz rudnih ležišta Srbije. Diplomski rad. Beograd. Janežić, V., Tančić, P., Dimitrijević, R. (2003): X-ray investigations of arsenopyrites from some ore deposits of Serbia. Bulletin of Geoinstitute, 38, Belgrade. Janković, S. (1997): ...Ivana N. Jelić. Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije, Beograd : [I. Jelić], 2023
-
Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)
Невенка Новаковић (2024)Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрадаНевенка Новаковић. Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава), Београд : [Н. Новаковић], 2024
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...... thermal evolution of the Cupsuptic aureole, Maine. American Journal of Science, 290 (6), p. 644–665 Brković, T., Radovanović, Z., Pavlović, Z., Dimitrijević, M. 1978: Tumač za list Kragujevac (OGK SFRJ 1:100000). Savezni Geološki Zavod SFRJ, Beograd, pp. 82 Clark, L. A. 1960: The Fe-As-S system: ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije
Branko M. Petrović (2016-07-12)Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija... Konferencija UGALJ 2013, Zlatibor, 2013. [39.] Pavlović V., Kolonja B., Ignjatović D., Životić D., Jovančić P., Šubaranović T., Stepanović S., Dimitrijević B. ; STRATEGIJA UPRAVLJANJA MINERALNIM RESURSIMA UGLJA U KOLUBARSKOM I KOSTOLAČKOM BASENU ZA PERIOD DO KRAJA 2017. GODINE, Beograd, 2012. ...Branko M. Petrović. "Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-07-12)
-
Развој хибридног модела за оптиматизацију завршне контуре одлагалишта у површинској експлоатацији лежишта минералних сировина
Aлександар Додеровић (2024)Површинска експлоатација минералних сировина захтијева претходно откопавање значајних( милионских) количина јаловине, које је неопходно транспортовати до локације на којој ће сеона трајно одложити. Традиционални приступ избора локације и дизајна одлагалишта се карактерише парцијалним приступом, заснованом на анализи неколико водећих критеријума као и на личном искуству инжењера, често занемарујући синергетски ефекат осталих утицајних фактора Технолошке операције које се односе на манипулацију јаловином, међу којима предњачи транспорт, генеришу највећи дио трошкова у површинској експлоатацији. Такође, цјелокупан процес експлоатације додатно је ограничен ...оптимизације завршне контуре одлагалишта, хибридни модел, површинска експлоатација, генетски алгоритамAлександар Додеровић. Развој хибридног модела за оптиматизацију завршне контуре одлагалишта у површинској експлоатацији лежишта минералних сировина, Београд : [А. Додеровић], 2024
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza... Applied geoscientific practice and research in Australia, pp. 1-26, 2002, http://www.aig.asn.au/aigjournal/pdf/2002/corbett%202002-01.pdf. Dimitrijević M. i dr. (karta), Vukanović M. i dr., Osnovna geološka karta SFR Jugoslavije sa tumačem, list Leskovac, K 34-44, Savezni geološki zavod, Beograd ...Zoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... Trnjane near Negotin (Eastern Serbia). - 15th Congres of the Geologists of Serbia, Proceedings, pp. 83-86, 2010, (ISBN 978-86- 86053-08-4). 15. Димитријевић, В., Трипковић, Б., Јовановић, Г.: Перле од денталијума - љуштура фосилних морских мекушаца на налазишту Винча – Бело брдо. Старинар, вол. 60 ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)