Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Schaltegger U.

4181 items

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... koje su u stalnom procesu fisije i fuzije. Sunce, osim emitovanja EH zračenja izbacuje u kosmos milione tona materijala u vidu čestica. Dakle, solarni vetar u obliku EH zračenja i brzih čestica plazme (protoni, elektroni, joni pojedinih elemenata, visokoenergetski nukleoni) koji se prostiru u me ...
    ... rada. Solarna aktivnost (SA) Sunce spada u zvezde sa stabilnim režimom zračenja ali čak i relativno male promene u zračenju naše zvezde, utiču na meteorološke procese. U njegovom jezgru neprestano se odvijaju nuklearne reakcije u kojima se oslobađa velika količina energije. Bitan pokazatelj ...
    ... IC-C (više od 3000 nm). Prodiru u kožu dublje od UV, pa i dalje. Za razliku od UV zraka koji oštećuju ćelijsku membranu, IC-A zraci prolaze u samu ćeliju, u mitohondrijama dovode do oksidativnog stresa i oslobađanja slobodnih radikala, dolazi do strukturnih promena u kolagenu, što dodatno značajno ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... gubitaka u kapacitetu (Kg) zbog usecanja bagera u novi blok, pošto je kapacitet bagera pri usecanju u novi blok osetno manji nego pri radu u regularnom bloku. Prema tome, broj usecanja u blok je u direktnoj zavisnosti od dužine etaže. Koeficijent gubitaka u kapacitetu zbog usecanja u novi blok ...
    ... za dužine strele bagera Ls=35 m, Ls=36 m i Ls=37 m d u ž i n a s t r e l e b a g e r a (m) 35 36 37 Red. br. O p i s Prosečno godišnje U k u p n o Prosečno godišnje U k u p n o Prosečno godišnje U k u p n o I TROŠKOVI POSLOVANJA (€) 3.841438 76.828.762 3.880 ...
    ... za dužine strele bagera Ls=38 m, Ls=39 m i Ls=40 m d u ž i n a s t r e l e b a g e r a (m) 38 39 40 Red. br. O p i s Prosečno godišnje U k u p n o Prosečno godišnje U k u p n o Prosečno godišnje U k u p n o I TROŠKOVI POSLOVANJA (€) 3.999.490 79.989.808 4.083 ...

  • Prognoza operativne efikasnosti aktivnog podzemnog rudnika zasnovana na teoriji sivih sistema

    Svetlana M. Štrbac-Savić (2016-06-10)
    Efikasnost predstavlja preduslov za opstanak svake rudarske kompanije, posebno u uslovima izuzetno konkurentnog trţišnog okruţenja kao što je to rudarska industrija. Efikasnost oznaĉava sposobnost kompanije da ispuni svoje kratkoroĉne ili dugoroĉne ciljeve. Operativna efikasnost se definiše kao odnos izmeĊu ulaznih parametara potrebnih za odvijanje proizvodnje i pokazatelja dobijenih proizvodnjom. U kontekstu rudarskog poslovanja, operativna efikasnost se odnosi na vreme potrebno da se mineralno dobro transformiše u novĉana sredstva. Visoka operativna efikasnost se postiţe kada se ostvari prava kombinacija karakteristika ...
    podzemni rudnik, operativna efikasnost, prognoza, teorija sivih sistema, stohastiĉke diferencijalne jednaĉine, simulacija
    ... digitalne biblioteke, u elektronskom katalogu i u publikacijama Univerziteta u Beogradu. U Beogradu Potpis doktoranda 7.3.2016. Izjava o korišćenju Ovlašćujem Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković― da u Digitalni repozitorijum Univerziteta u Beogradu unese moju ...
    ... simulacijama promena DOL–a u okviru vremenskog intervala prognoze i uzima u obzir promenljivost ulaznih parametara. Simulacijom sistema prognoze, imitirane su akcije sistema u cilju merenja izlaza u odnosu na razliĉite ulaze. Prednost simulacije sistema ogleda se u mogućnosti da se ponovi njegov ...
    ... znaĉajno menja od drugog nivoa u prošlosti do šestog u krajnjem poredku u budućnosti. Kapacitet proizvodnje rude povećava svoj znaĉaj, tako da sa ĉetvrtog mesta dolazi u krajnjem poretku na drugo mesto, dok ostale promenljive ne menjaju znaĉajno svoj nivo znaĉaja u odnosu na poĉetna razmatranja ...

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... seizmičkog talasa. - postupak refleksije impulsa, n-test u kojem su merenje brzine i sile u šipu (sila opciono) proračunati u funkcija vremena. - postupak prenosne funkcije dinamičkog odgovora, n-test u kojem je odnos brzine transformisan u silu i izračunat kao funkcija frekvencije Test integriteta ...
    ... Pravilno sprovođenje ovog testa zahteva prethodnu pripremu cevi u koje se spuštaju sonde. Ove cevi se ugrađuju u telo šipa i ispunjavaju vodom, a nakon obavljenog testiranje moguće ih je injektirati. U jednu cev se spušta sonda sa predajnikom, a u drugu sonda sa prijemnikom, tako da se njihovim spuštanjem ...
    ... odrediti i sila na glavi šipa, što u kombinaciji sa brzinom daje preciznije informacije o integritetu šipa u blizini njegove povtišine. Postupak prenosne funkcije dinamičkog odgovora zahteva merenje ı brzine i sile, a podaci se posmatraju i u vremenskom i u frekvencionom domenu. Osnovu za utvrđivanje ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... naći u gorivu u tri različita oblika: • Organski oblik (So): U ovom obliku, sumpor je vezan sa ugljenikom, vodonikom, kiseonikom i azotom, formirajući složena organska jedinjenja. • Piritni oblik (Sp): Sumpor Je vezan za gvožđe u ovom obliku. • Sulfatni oblik (Ss): Sumpor je prisutan u obliku ...
    ... pretvara u otpadnu vodu. Ovo se radi kako bi se sprečilo preterano nakupljanje 40 korozivnih soli hlorida i čestica u samoj suspenziji koja se koristi u procesu odsumporavanja. Priprema suspenzije krečnjaka se obavlja u postrojenju za mlevenje, gde se vrši mokro mlevenje krečnjaka u mlinovima ...
    ... sorbenta za absorber. Ulazi u objekat su smešteni sa bočnih strana, sa ukupno dva ulaza u fasadnom zidu – jedan u osi 1 ı drugi u osi 5, sa segmentnim vratima dimenzija 290/500cm, uz pešačka vrata dimenzija 100/200cm. Za blok B2 je planiran jedan absorber koji je u ovom radu označen: 2TD21B010 ...

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... pneumatski klinovi, elevatori, stremenovi, sve u zavisnosti od primenjenog načina bušenja. (1) 10 _ . ' . • . . ( . ~ - > _ , , x ~ a e uay==enuII_L_AALAALJAAL_ALALJAN– ~ | _ S o m a v v v v v u k k z u n I N n u u u ž N NNNNNNNA / s „ , : Š Slika ...
    ... (4) U prošlosti, kod starijih tipova održavanja tehničkih sistema, tipične veličine grupa za održavanje u proizvodnji kretale su se između 5 ı 10% od ukupnog operativnog osoblja. Međutim, u savremenim uslovima, s obzirom na proporcionalnu veličinu održavanja u odnosu na operativne grupe u procesu ...
    ... njihovih brtvi i konusa zrna matice inserata, uzimajući u obzir eroziju, potrebno je dopuniti rezervoare maziva i ponovo ugraditi dleto u bušotinu. Preporučuje se da se ova dleta ne čuvaju u nafti ili ulju dok se ne primenjuju; mnogo je bolje čuvati ih u čistoj vodi. (2) 17 4. UPRAVLJANJE I KONTROLA ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... cigle. U jami J-4 zastupljen je u intervalu od 0.0-1.30m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.10m, temelj je izveden u vidu slaganog ili nabacanog kamena - SUVO ZIDANJE sa čvrstim vezivom, osim u gornjem delu gde je primećena veća količina uklopaka cigle. Generano, zidani kameni temelj u jami J-4 je u odlčnom ...
    ... dosta građevinskog šuta, uglavnom cigle. U jami J-2 zastupljen je u intervalu od 0.0-0.8m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.20m, temelj je izveden u vidu slaganog zidanog kamena - SUVO ZIDANJE. U jami J-2, zidani kameni temelj ima primetno bolje vezivo nego u prethodnoj jami J-1. Prilikom otkopavanja ...
    ... heterogenog sastava. Zastupljen je cigle. U jami J-3 zastupljen je u intervalu od 0.0-1.30m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.30m, temelj je izveden u vidu slaganog zidanog kamena - SUVO ZIDANJE. U jami J-3, zidani kameni temelj ima primetno bolje vezivo nego u jami J-1. Prilikom otkopavanja istražne jame ...

  • Osnaživanje energetske tranzicije u sektoru domaćinstva u Srbiji: integrativni pristup

    Boban Pavlović (2023)
    Glavni cilj istraživanja bio je da se razvije metodološki pristup koji bi podržao proces energetskog planiranja tranzicije u grejanju domaćinstava, uzimajući u obzir specifičnosti ovog sektora. Kako bi se procenili mogući tokovi energetske tranzicije u grejanju domaćinstava i analizirali politički instrumenti za ubrzanje ovog procesa, razvijen je simulacioni model zasnovan na agentima (Agent Based Model – ABM). Simulacioni model je primenjen na slučaju energetske tranzicije u sektoru domaćinstva u Srbiji. Prethodno su kroz istraživanje prikupljeni podaci o grejanju domaćinstava ...
    energetska tranzicija, energetsko planiranje, energetsko modeliranje, obnovljivi izvori energije, domaćinstva, ponašanje potrošača

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... доба“ одржаној 2014. године у оквиру Народног Му- зеја Аранђеловац у Аранђеловцу, као и у манифестацији "Дани музеја" (мај 2015.) у организацији Народног музеја у Аранђеловцу. Др ИВАНА ВАСИЉЕВИЋ, рођена је 1970. године у Београду. Дипло- мирала је на Универзитету у Бео- граду, Рударско-геолошки ...
    ... одржаној 2014. године у оквиру На- родног Музеја Аранђеловац у Аран- ђеловцу, као и у манифестацији „Да- ни музеја“ (мај 2015.) у организацији Народног музеја у Аранђеловцу. Др ДЕЈАН ПРЕЛЕВИЋ, рођен је 1965. године у Подгорици, Црна Гора. Дипломирао је 1991. године на Универзитету у Београду, Рударско- ...
    ... изабран и у звање научног истраживача на Факултету за науку и технологију Универзитета у Дебрецену. У звање сарадника у настави, изабран је 2010. године на Државном Универзитету у Новом Пазару. У звање истраживача сарадника изабран је 2012. године на Природно-математичком факултету у Крагујевцу ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... zemljište, naročito u kišnom periodu, kad se povećava koncentracija nikla [116] i olova [117]. Bor prodire u dublje slojeve zemljišta i javlja se u drenažnim vodama [112]. Teški metali akumulirani u biljkama [118] dospevaju direktno ili indirektno u lanac ishrane čoveka. Sumpor-dioksid u atmosferskim ...
    ... dobija preko 40 % električne energije u svetu i koristi se u proizvodnji preko 70 % čelika u svetu [141]. Ukupna svetska proizvodnja uglja dostigla je rekordni nivo od 7822.8 Mt u 2013. god. ili 0,4 % više nego u 2012. godini [141]. Ukupna proizvodnja uglja u svetu (uključujući mrki ugalj i lignit) ...
    ... uticaja ora procene u ora procene u eričkog  p o­energets ocesom sag ke višekriter nisanje utic katora utic eštaja o sta dine i ener udela eksp citeta i emis stolac”, u o k dine u rudarsk transporta u uticaja sagore uticaja depono proračuna  skog komp gorevanja u rijumskom caja rudarsk ...

  • Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata

    Sabina Z. Kovač (2015-09-28)
    Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...
    hidrotermalna sinteza, mikroporozna jedinjenja, arsenati, fosfati,rendgenska strukturna analiza
    ... uporedljiva su sa onima u Sr2Cu i kreću se u opsezima od 2,89 ‒ 3,05 u Sr2Cu, 3,02 ‒ 3,10 u Sr2[Zn(OH)6] i 3,11 ‒ 3,15 Å u Ba2[Zn(OH)6]. Povećanje O‒O rastojanja može se pripisati prisustvu većih katjona u strukturi. Shodno tome, najjače vodonične veze očekuju se u Sr2Cu. Sinteza i strukturna ...
    ... su statistički raspoređeni Zn i Co u prvoj, a Zn i Fe u drugoj strukturi. U obe strukture katjoni su u istom odnosu, tj. u mešovitom položaju nalazi se 90 % Zn i 10 % Co ili Fe. U ovom radu, prvi put su izračunati i utačnjeni položaji atoma vodonika u strukturi ZnAs. Strukturna analiza pokazala ...
    ... pojavljuju u prirodi. Prosečna zastupljenost arsena u zemljinoj kori iznosi 1,5 mg/kg (1,5 ppm). Najveće koncentracije javljaju se u glincima i škriljcima, a visoke koncentracije mogu da se jave i u nekim ugljevima. Koncentracije u prirodnim vodama su mnogo niže, naravno, sa višim vrednostima u rekama ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... 1, 2 3 4 1 Univerzitet u Beogradu Rudarsko- a 7, Beograd, dragoslav.rakic@rgf.bg.ac.rs 2 Univerzitet u Beogradu Rudarsko- a 7, Beograd, radojica.lapcevic@rgf.bg.ac.rs 3 Univerzitet u Beogradu Rudarsko-g a 7, Beograd, irena.basaric@rgf.bg.ac.rs 4 Univerzitet u Novom Sadu , , drlukic.lukic@gmail ...
    ... Osnovnu g -Plioceni . Izgradnja tunela je predvi m m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani izgradnje tunela u otvorenom iskopu ( je projektno : Tunel Debelo ...
    ... Mio-Plioceni . laporovite gline zone raspadanja (u zoni Debelog brda preko 10 m) dok se povremeno [3,4]. U zoni ulaznog portala tunela, na severnim padinama Debelog Brda, e su pojave aktivnog klizanja kao i 2). delu raspadanja, tako da u tunela. lokacije tunela prekriven je kog porekla: ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... kapacitet mašine u t/h 50 - vreme rada mašine u Jednom satu u minutima (50 min) Kui – dozvoljena težina u kašici (9 t) t - usvojeno vreme utovara, istovara i manevrisanja u jednom ciklusu, (2 min) L_ - srednja dužina transporta rude u m (150 m) 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, Vv ...
    ... – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). Vku – zapremina zasipa u kašici (m?), t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), Lsr - srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) Ukupno vreme ...
    ... aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). KKjk – težina rude u korpi kamiona (18 t), 44 Lsr - srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), t=tu+ ...

  • Poreklo asocijacije Ni, Ag i Sn minerala u polimetaličnom ležištu Rudnik

    Stefan Petrović, Aleksandar Pačevski, Viktor Bertrandson Erlandson, Rade Jelenković (2022)
    Rudnomikroskopska, SEM-EDS i LA-ICP-MS ispitivanja rudne mineralizacije iz Pb-Zn-Cu-(Ag) ležišta Rudnik, ukazala su na lokalno prisustvo specifične asocijacije minerala nikla, srebra i kalaja, deponovane u tektonskoj breči, arsenopiritsko-pirotinskim, piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim i kvarcno-sulfidnim žicama u harcburgitima. U tektonskoj breči deponovan je polimineralni sulfidni agregat kojeg čine pirotin (50), galenit, sfalerit i halkopirit. Arsenopiritsko-pirotinske žice odlikuje dezintegrisani agregat arsenopirita cementovan sa pirotinom. U piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim žicama masivni pirit (50%) prorasta sa arsenopiritom i cementovan je polimineralnim agregatom pirotina, galenita i sfalerita. Minerali nikla, srebra ...
    Rudnik, ferokesterit, argentopentlandit, harcburgit, rudne žice

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine na lokaciji ...
    ... mora u blizini obale. Na širem prostoru duž puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom ...
    ... neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine na lokaciji ...
    ... mora u blizini obale. Na širem prostoru duž puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom ...
    ... neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... ti u ok tu že nj u (D R) Tu ris tič ka in fra str uk tu ra (T I) E ko no m sk i p ot en ci ja l (E P ) U V = P R + V D + D R + T I + ( 2 × E P ) St ep en u gr ož en os ti (S U ) St ep en z aš tit e (S Z) R = S U + S ...
    ... MENTOR: dr Dragoman Rabrenović, redovni profesor u penziji Univerzitet u Beogradu, Rudarsko geološki fakultet Uža naučna oblast: Istorijska geologija ČLANOVI KOMISIJE: 1. dr Dragoman Rabrenović, redovni profesor u penziji Univerzitet u Beogradu, Rudarsko geološki fakultet Uža naučna oblast: ...
    ... I PEŠTERA 8 U Republici Srbiji, na naučnom skupu o geonasleđu, održanom 1995. god. u Novom Sadu, usvojena je Deklaracija u kojoj je jasno definisan termin geonasleđe: „Geonasleđe Srbije čine sve geološke, geomorfološke, pedološke i posebne arheološke vrednosti nastale u toku formiranja litosfere ...

  • Sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja

    Anđela Jovanović (2024)
    Predmet i cilj pisanja ovog rada su sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja. Prilikom ovih istraživanja, ispitivan je sistem REE2O3–V2O5–KF, gde REE predstavlja trovalentni katjon izabranih elemenata retkih zemalja (Y, Sm, Eu, Gd, Er, Yb). Ovo istraživanje bazirano je na sintezi kristala, nakon čega su dobijeni kristali posmatrani pod binokularnom lupom, analizirani metodom rendgenske difrakcije na polikristalnom materijalu (XRPD) i metodom skenirajuće elektronske mikroskopije sa energetsko-disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS), kako bi se utvrdile karakteristike dobijenih kristala. ...
    elementi retkih zemalja, sinteza kristala metodom fluksa, vanadati alkalnih metala, rendgenska difrakcija, SEM-EDS metoda