Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Доњи–средњи миоцен

257 items

  • Study of the Synergetic Effect of Co-Pyrolysis of Lignite and High-Density Polyethylene Aiming to Improve Utilization of Low-Rank Coal

    Ivan Kojić, Achim Bechtel, Nikoleta Aleksić, Dragana Životić, Snežana Trifunović, Gordana Gajica, Ksenija Stojanović (2021)
    Polimeri i plastika, opšta hemija
    ... energy in Serbia is based on coal (50%), particularly lignite (92% of total coal resources) [1]. The main lignite deposits in Serbia are of Upper Miocene age. They are located in Kolubara and Kostolac basins, and in the Kovin deposit [2–4]. Although being a small country (about 7 million people in 2018) ...
    ... energy in Serbia is based on coal (50%), particularly lignite (92% of total coal resources) [1]. The main lignite deposits in Serbia are of Upper Miocene age. They are located in Kolubara and Kostolac basins, and in the Kovin deposit [2-4]. Although being a small country (about 7 million people in 2018) ...
    ... Serb. Chem. Soc. 2018, 83, 923–940. [CrossRef] 43. Stojanović, K.; Životić, D.; Šajnović, A.; Cvetković, O.; Nytoft, H.P.; Scheeder, G. The upper Miocene Drmno lignite field (Kostolac Basin, Serbia): Origin and palaeoenvironmental implications from petrological and organic geochemical studies. J. Serb ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... ISI-ZJZ. U neogenu se mopgu razlikovati tri strukturna podsprata-nešto više poremećeni slojevi slatkovodnog donjeg miocena Ćićevca i Dragova; poremećeni slojevi slatkovodnog.srednjeg miocena i manje poremećeni morsko-brakični slojevi Paratetisa. Ovi podspratovi su međusobno razdvojeni i diskordancijama ...
    ... geotehniku Slika 4. Geološka građa šireg istražnog područja (izvor: https://geoliss.mre.gov.rs, 2023.) 4.2.1. Istorija stvaranja terena U srednjem miocenu su tokom helveta, diskordantno na starijim miocenskim a često i pretercijarnim formacijama kao posledica starije štajerske faze nataloženi ...
    ... klastični sedimenti u području Senja i Sibnice, a zatim i sedimenti jezerskih facija („kongerijski i kosovijski slojevi"). Krajem srednjeg miocena, kao posledica jačih radijalnih pokreta i epirogenih spuštanja mlađe štajerske faze, u prostoru nekadašnjih slatkovodnih basena Šumadije i Velike ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Kongresa geologa Srbije, Abstrakt, 234 pp., SGD, Donji Milanovac. PERUNOVIĆ T., STOJANOVIĆ K., SIMIĆ V., KAŠANIN-GRUBIN M., ŠAJNOVIĆ A., ERIĆ V., SCHWARZBAUER J., VASIĆ N., JOVANČIĆEVIĆ B. I BRČESKI I. 2014: Organic geochemical study of the Lower Miocene Kremna Basin, Serbia. Annales Societatis Geologorum ...
    ... NENADIĆ D., 2013: Early Miocene flora from the Valjevo-Mionica Basin (Western Serbia). Neues Jahrbuch Fur Geologie Und Palaontologie-Abhandlungen, 267 (3), 297–307; MILIVOJEVIĆ J., ŽIVOTIĆ D., LAZAREVIĆ Z., 2014: Organske facije ležišta uglja Kovin. XVI Kongres geologa Srbije, Donji Milanovac, 22-25 maj ...
    ... LAZAREVIĆ Z., MILIVOJEVIĆ J., 2014: Prvi nalazak fosilnih insekata u Srbiji. XVI Kongres geologa Srbije, Donji Milanovac, 22-25 maj 2014, str. 174. (apstrakt) LAZAREVIĆ Z., MILIVOJEVIĆ J., 2014: Early Miocene floras from Serbia. 9th EPPC, Padua, Italy – 26-31 August 2014, str. 132. (apstrakt) MILIVOJEVIĆ ...

  • Geotechnical conditions of “Debelo brdo” tunnel construction on the highway E-80: Nis-Merdare-Pristina (“Peace Highway”)

    Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Radojica Lapčević, Dragan Lukić (2024)
    The construction of the highway E-80 has begun in Serbia, which will represent the traffic hub of the Western Balkans and will be part of the main regional transport network of Southeast Europe. Its total length through Serbia is 77 km, and one part of the route is designed through a typical plain terrain, while a larger part of the route passes through hilly terrain. The construction of the tunnel “Debelo brdo” is planned partly in an open cut ...
    „Debelo brdo“ tunnel, temporary slopes, open cut excavation, tunnel excavation, piles

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... peskovitim naslagama, koje se uglavnom razvijaju prema jugu. Ugljovodonici su na Moldavskoj platformi otkriveni uglavnom u naslagama srednjeg, ı kasnog miocena (baden i sarmat), pri čemu su glavna polja smeštena u zapadnom delu platforme. Na ovom području prepoznata su dva sistema ugljovodonika: ...
    ... dijagrama promene poroznosti sa dubinom u bušotini i krosplot dijagrama neutronska poroznost — srednja gustina. Dijagrami promene poroznosti, kao i krosplot dijagrami neutronska poroznost — srednja gustina, izrađeni su u cilju procene poroznosti i litologije uz pomoć podataka dobijenih geofizičkim ...
    ... karotaža gustine - neutronska poroznost, obezbedilo mu jJe široku primenu. 2.3.2. Primer primene krosplot postupka srednja gustina — neutronska poroznost Primer krosplot postupka srednja gustina – neutronska poroznost, koji će biti prikazan u ovom delu rada, deo je geofizičkih istraživanja u Kriš ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... prostire iz Rumunije, preko Dunava kroz istočnu Srbiju, opisane kao tercijarni daciti i andenziti ridanjsko-krepoljinske zone. NEOGEN Donji i srednji miocen (Mi) otkriveni su na malom prostranstvu, duž kontakta beljaničkog autohtona i navlake crvenih peščara. Njihova serija predstavljena je ...
    ... mekušaca. Najniži delovi su izgrađeni od terigenih sedimenata iz kojih se razvijaju krečnjaci. Donji i srednji trijas (Tı») dolomiti ı dolomitični krečnjaci zajedno su obuhvaćeni. JURA 27 Srednja jura-doger (Jx)) se odlikuje neritskim plitkovodnim sedimentima. Otkrivena je u klisuri Grze ı ...
    ... predstavljena Je konglomeratima vezanim crvenim peščarskim cementom, crvenim i zelenim glinama i glinovitim peščarima, koji se bočno smenjuju. Srednji miocen (2M») njihov sastav karakteriše pojava laporaca, laporovite gline i krečnjaka a u višim delovima peskova ı male pojave konglomerata. Njihova ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • A hydrogeological model of the open-cast mine Tamnava - West Field (Kolubara Coal Basin, Serbia)

    Jelena Ratković, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin (2016)
    ... of hydraulic conductivity is (1.3 to 2.5) x 10-5 m/s and transmissivity T = (2.5 to 6.0) x 10-3 m2/s. The aquifer floor comprises coal beds, fine Miocene sands, silt and clay. 3. METHODOLOGY A hydrogeologic model is an interpretation of the dynamic and physical properties of a hydrogeologic ...

  • New data on the age of an Upper Cretaceous clastic-carbonate succession in Brežđe (Western Serbia)

    Nevenka Đerić, Nataša Gerzina (2014)
    Gornja kreda, radiolarije, Jadar blok, zapadni pojas Vardarske zone, zapadna Srbija
    ... after SCHMID et al. part ofthe Vardar Zone (DIMITRIJEVIČ 1997) or an exotic (2008). j 44'20- 44'10 Neogene sediments - ggr“gngg mćlange and Miocene dacite Cretaceous sediments - gg:)%()szigc and Triassic Paleozoic granite <= snnistal strike-slip fault == Dextal strike-slip fault —— Pre-Senonian ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... kompleksi na dubinama od 1.180 do 1.600 metara, sa piroklastičnim materijalima i dacitskim stenama, koji su rezultat vulkanske aktivnosti tokom srednjeg miocena (rilipović i dr. 1967). Marinski torton je takođe otkriven na dubinama od 1.248,50 do 1.360,70 metara, kao i donjosarmatski sedimenti, čija ...
    ... podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila različite stene na dubinama od 120 do 2.037 m ...
    ... sugeriše dug transport (Rajčević, 1978). 8. PLIOCEN Kaspibrakični gornji panon leži transgresivno preko dolomitičnih krečnjaka i krečnjaka donjeg i srednjeg trijasa. Ovi mezohalinski sedimenti, koji se sastoje od sivozelenkastih laporovitih i alevritskih peskova, alevritskih glina sa karbonatnim ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... silicijske naslage oko termalnih izvora i gejzera formirane su posle završetka glavnih faza vulkanske aktivnosti, – ajvećim delom u periodu srednji – gornji miocen. Svoju aktivnost su sve manjim intenzitetom nastavili do pliocena (Ilić, 2004). Ostaci pomenute aktivnosti prisutni su i danas u vidu termalnih ...
    ... Na prostoru leckog vulkanskog kompleksa potiču iz srednjeg veka i antičkog perioda. Najvećim delom su rađeni za potrebe istraživanja i eksploatacije ležišta plemenitih metala (Au, Ag), ležišta polimetala (Pb, Zn, Cu) (najverovatnije u srednjem veku), ali, moguće, i na žicama ametista i ahata na ...
    ... poljima i najznačajnijim perspektivnim površinama. Svaki kriterijum je procenjivan sa visokim, srednjim i nižim stepenom perspektivnosti, pri čemu je svaki stepen dobio odgovarajući indeks – visok 30, srednji 20 i niži 10. Pored kriterijuma potencijalnosti, na isti način, vršena je i procena prisutnosti ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... седимената, а изграђене су од (Глишић и др., 1990): 1. Језерских седимената горњег олигоцена-доњег миоцена, подина угљеног слоја, 2. Доњeмиоценска лапоровито - глиновита серија са угљем, 3. Доњe-средње миоценских кровинских седимената, 4. Плоценских седимената и 5. Квартарних седимената. ...
    ... око 500 m. Лежиште угља и басен Ђурђевик формиран је у плитким језерима, делтним равницама и флувијалним срединама током горњег олигоцена и доњег миоцена. 2.3.3.1. Подина угљеног слоја (Ol3, M1) Подинске слатководне стене, изграђене су од грубог кластичног материјала, конгломерата са танким ...
    ... Тријас (Т) На ширем подручју басена развијен је комплетан тријас. Доњи тријас представљен је белим, пешчарима, кварцитима и кварцним конгломератима, дебљине до 200 m. Ови седименти изграђују југозападни обод басена. Творевине средњег и горњег тријаса развијене су у јужном ободном делу басена, а изграђене ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... resursima podzemnih voda severne Bačke 36 raščlanjivanje miocena na donji, srednji gornji miocen. Kod različitih autora naslage donjeg miocena često se svrstavaju kao pretortonske tvorevine. Donji miocen (M1) Tvorevine donjeg miocena konstatovane su u dubokim bušotinama na više lokacija ...
    ... nabušene kod Subotice. Tvorevine donjeg miocena konstatovane su u dubokim bušotinama na severu kod Bačke, predstavljene kopnenim i morskim tvorevinama. Kopnene naslage zastupljene su brečama, kongolomeratima, peščarima i glincima., dok su nalasci morskog donjeg Upravljanje resursima podzemnih ...
    ... Iznad njih se nalaze naslage srednjeg trijasa ili donjeg ponta. U pravljanje resursim a podzem nih voda severne B ačke 32 Slika 13. Regionalni geološki profili severne Bačke Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 33 Naslage donjeg trijasa predstavljene su peskovitim ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... оливина (форстерит средњег састава Fo90,42Fa9,58) и ромбичних пироксена који су потпуно замењени талком. Моноклинични пироксен, аугит-диопсид, средњег састава En71,4Wo26,3Fs2,3 је присутан у ниским садржајима у форми ексолуционих ламела у ромбичним пироксенима. Редак серпентин, средњег састава [(Mg9.46Fe2+ ...
    ... Huge masses of serpentinites and serpentinized peridotites occur on both sides of the river Despotovica, being transgressively overlying by Middle Miocene sedimentary- volcanogenic series. The studied rocks are parts of the Maljen and Suvobor massifs, which are dominantly built by harzburgites. Lherzolite ...
    ... веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко 80 % вол. стене) је високомагнезијски серпентин, средњег састава [(Mg10,66Fe2+ 1,04)11,70(Fe3+ 0,06Al0,03Si7,94)8,03O5(OH)4]. Присуство реликата оливина и ортопироксена указује да се серпентинизација ...

  • Mineral and Thermal Waters of Serbia: Multivariate Statistical Approach to Hydrochemical Characterization

    Maja Todorović, Jana Štrbački, Marina Ćuk, Jakov Andrijašević, Jovana Šišović, Petar Papić (2016)

  • Mineralogical analysis of a clay body from Zlakusa, Serbia, used in the manufacture of traditional pottery

    Maja Milošević, Biljana Đorđević, Mihovil Logar (2020)
    калцит, сирова глина, традиционална керамика, Злакуса
    ... ~14 km away from the city of Užice (Serbia). The raw clay deposit is located in the village of Vranjani (Dobrodo deposit). It consists mostly of Miocene sediments, mainly sand, clay, marl and dolomite, which were deposited in freshwater basins (Fig. 1, top right) (Mojsilović et al, 1971). The ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... “Jasenovac”- centralno polje (Bokčić 1982) T1 – sajski slojevi; T2 – bituminozni krečnjaci srednjeg trijasa; M12a – podinski odeljak ugljenog sloja donjeg miocena; M12b – povlatni odeljak ugljenog sloja donjeg miocena 1. površ navlake; 2. rased; 3. rasedna zona Miocenska ugljonosna serija (M3) je ...
    ... Geološke karakteristike basena. Sokobanjski basen u geološkom pogledu izgrađuju tercijarne naslage, koje su rasčlanjene na: donji paleogen (Pg1), ugljonosni srednji miocen (M2) i pliocen (Pl), slika 24. Tvorevine paleogena (Pg1) su zastupljene duž severoistočnog oboda sokobanjskog basena i to ...
    ... litološkog sastava, bazalnu seriju donjeg paleogena izgrađuju konglomerati i peščari, srednji deo serije izrađuju bituminozni krečnjaci, a završni deo je predstavljen peščarima sa vulkanoklastitima i bituminoznim glincima. Debljina im se kreće 250-500 m. Miocen (M2) je predstavljen ugljonosnom serijom ...

  • A comparative study of the molecular and isotopic composition of biomarkers in immature oil shale (Aleksinac deposit, Serbia) and its liquid pyrolysis products (open and closed systems)

    Gordana Gajica, Aleksandra Šajnović, Ksenija Stojanović, Jan Schwarzbauer, Aleksandar Kostić, Branimir Jovančićević (2021)
    The molecular and isotopic composition of biomarkers in initial bitumen isolated from immature (0.41% Rr) oil shale samples (Aleksinac deposit) and liquid products obtained by pyrolysis in open (OS) and closed (CS) systems are studied. The influence of pyrolysis type and variations of kerogen type on biomarkers composition and their isotopic signatures in liquid products is determined. The applicability of pyrolysis type, numerous biomarkers and carbon isotopic compositions (δ13C) of n-alkanes in liquid pyrolysates is established. Pyrolysis experiments were ...
    Uljni šejl, Aleksinac, organska supstanca, otvoreni i zatvoreni sistem pirolize, biomarkeri, izotopski sastav ugljjenika