Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Podzemna morfologija

251 items

  • Pleistocene rhinoceros from Bogovina Cave: the first report of Stephanorhinus hundsheimensis Toula, 1902 (Mammalia, Rhinocerotidae) from Serbia

    Predrag Radović, Miloš Radonjić, Emmanuel Billia (2020)
    Finds of Pleistocene rhinoceros are rare in Serbia, and only one species (the woolly rhinoceros Coelodonta antiquitatis Blumenbach, 1799) has been reported so far. The current paper presents the dental material of an extinct so-called Hundsheim rhinoceros, Stephanorhinus hundsheimensis Toula, 1902 from Bogovina Cave (East ern Serbia). Both the morphological and metric characteristics of the teeth are consis tent with the attribution to S. hundsheimensis. Unfortunately, the rhinoceros material originated from an uncertain geological context, so there is no ...
    rhinoceros, Stephanorhinus hundsheimensis, Serbia
    ... three other skulls from the Po Valley. Quaternary Science Reviews, 109:28-37. https://doi.org/10.1016/j.quascirev.2014.11.022 Petrović, D. 1977. Morfologija i geneza Bogovinske pećine. Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ Beograd, 29:81-103. Pušić, M. and Stevanović, Z. 1994. Hydrodynamic ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... Suština postupka modifikacije reoloških osobina parafinskih nafti se sastoji u dodavanju određenih aditiva kojima se omogućuje modifikacija morfologije kristala parafina. Pri tome, najbolji efekti se postižu dodavanjem ovih aditiva u naftu koja se nalazi na takvim uslovima pritiska ı temperature ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... карактеристике 50 4.1.3.1 Хидрографска мрежа 50 4.1.3.2 Хидролошке карактеристике 51 4.1.3.3 Утицај промене морфологије корита Велике Мораве на режим алувијалних подземних вода у зони изворишта Трновче 53 4.1.4 Геоморфолошке карактеристике и целине 57 4.1.5 Опште геолошке карактеристике ...
    ... карактеристике 83 4.2.3.1 Хидрографска мрежа 83 4.2.3.2 Хидролошке карактеристике 84 4.2.3.3 Утицај промене морфологије корита Велике Мораве на режим алувијалних подземних вода у зони изворишта Кључ 84 4.2.4 Геоморфолошке карактеристике и целине 85 4.2.5 Опште геолошке карактеристике ...
    ... Велике Мораве у профилу х.с. Љубичевски мост 1931.-2011. година (на основу података РХМЗ) 4.1.3.3 Утицај промене морфологије корита Велике Мораве на режим алувијалних подземних вода у зони изворишта Трновче Алувијални седименти формирају се у дуготрајном процесу ерозије тла на сливу, при транспорту ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... izraslo najviše belih i bledoružičastih kolonija, zatim sitnih obloženih gvožđem, a najmanje je uočeno krupnijih kolonija obloženih gvožđem. Morfologija bakterijskih kolonija može u nekim slučajevima biti dovoljno pouzdan metod za identifikaciju roda ili vrste acidofilnih bakterija (Johnson et ...
    ... mikroorganizama. Na slici 25 se uočavaju sitne kolonije obložene gvožđem koje su izrasle na podlozi sa gvožđe- sulfatom iFeo. Kolonije sa ovakvom morfologijom su karakteristične za acidofilne gvožđe-oksidujuće bakterije Leptospirillum ferrooxidans. Na podlozi sa gvožđe(II)sulfatom i ekstraktom kvasca ...
    ... Acidocella aromatica, Ferrimicrobium acidiphilum, i možda neki predstavnici rodova Sulfobacillus i 93 Alyciclobacillus. Poređenjem morfologije kolonija gvožđe-oksidujućih bakterija koje su izrasle na Petri šoljama i podataka dobijenih analizom dužine T-RF, sa velikom pouzdanošću se može ...

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija

  • Потреба за израдом биланса и оценом расположивих резерви подземних вода Републике Србије

    Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Бранислав Петровић (2021)
    Природне карактеристике Србије, просторна дистрибуција ресурса водe и њихових корисника, као и међусобна интеракција коришћења, заштите вода, као и заштите од вода, условиле су да се подземне воде на читавој територији морају посматрати интегрално, јединствено, комплексно и рационално. Међутим, тренутно је у Републици Србији могуће дефинисати само одлике појединих издани и/или изворишта услед непостојања довољних података за свеобухватну анализу стања ресурса. За оцену притиска на квантитет ресурса подземних вода, што је обавеза према Оквирној директиви о водама ЕУ (ОДВ) ...
    подземни водни ресурси, биланс, расположиве резерве, одрживо управљање, Република Србија

  • Hidrogeologija ležišta bakra i zlata Čukaru Peki – od istraživanja do eksploatacije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Jelena Davidović (2022)
    Podzemne vode, Mineralne sirovine, Rudnička hidrogeologija, Odvodnjavanje rudnika, Timočki magmatski kompleks

  • Hidrohemijske karakteristike termomineralnih voda Mataruške Banje

    Snežana Kretić, Jana Štrbački (2022)
    Mataruška Banja je naseljeno mesto u Centralnoj Srbiji, koje teritorijalno pripada opštini Kraljevo. Banja je poznata po prirodnim lekovitim vodama visokih temperatura. Formiranje termomineralnih voda vezuje se za rasprostranjenje magmatskih stena. Cilj rada je definisanje hidrohemijskog sastava ovih voda i razmatran je kroz rezultate osam kompletnih hemijskih analiza i jedne skraćene hemijske analize, uzete sa bunara MB-2/81. Hidrogeološka istraživanja, uzorkovanje i izrada kompletnih hemijskih analiza izvršeni su u periodu od 1981. do 2004. godine, dok je uzorkovanje i izrada ...
    Mataruška Banja, termomineralne vode, kvalitet podzemnih voda, vodonik-sulfid, metasilicijumska kiselina

  • Sanitary protection zoning of groundwater sources in unconsolidated sediments based on a Time-Dependent Model

    Vladimir Živanović, Igor Jemcov, Veselin Dragišić, Nebojša Atanacković (2020)
    delineacija sanitarnih zona, TDM metoda, zbijena izdan, zaštita izvorišta podzemnih voda

  • Pregled hidrodinamičkih istraživanja bunara sa horizontalnim drenovima numeričkim metodama

    Đorđije Božović, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2020)
    U radu je predstavljen pregled odabranih hidrodinamičkih istraživanja realizovanih primenom numeričkih metoda simulacije kretanja podzemnih voda pod uticajem rada bunara sa horizontalnim drenovima. Na osnovu pristupa u matematičkom i hidrauličkom tretiranju, kao i numeričkoj simulaciji bunara sa horizontalnim drenovima na modelima, predstavljeni su najznačajniji aspekti izrade hidrodinamičkih modela ovog kompleksnog tipa vodozahvatnog objekta. Metodologija obuhvata izbor: a) graničnih uslova za simulaciju prirodnih granica, izvora prihranjivanja i dreniranja izdani; b) primenjivanog stepena diskretizacije prostora obuhvaćenog modelom u planu i profilu; ...
    horizontalni bunari, hidraulika bunara, analitički modeli, numerički modeli, hidrodinamičko modeliranje podzemnih voda

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... eksploatacija podzemnih voda vrši preko niza vodozahvatnih objekata duž obala, nivoi podzemnih voda su na većoj dubini ispod rečnog korita i u zoni uz samo korito (sa izraženom vertikalnom komponentom brzina filtracije podzemnih voda), čak i onda kada je količina zahvaćenih podzemnih voda relativno ...
    ... nivoa podzemnih voda duž trase drena, menjaju se i doticaji podzemnih voda iz porozne sredine u dren. Infiltracija podzemnih voda ima najveći intenzitet na kraju drena, uz bušaću glavu, a sa približavanjem punim cevima intenzitet doticaja se smanjuje. Ovakvo stanje je posledica režima podzemnih voda ...
    ... (ili više modela za prostor celog izvorišta podzemnih voda Beograda) bile bi izuzetne, kako sa aspekta upravljanja radom vodozahvatnog sistema podzemnih voda, sa aspekta zaštite resursa podzemnih voda od zagađenja, tako i uticaja eksploatacije podzemnih voda na ostale sadržaje i aktivnosti prisutne ...

  • Transboundary groundwater resource management: needs for monitoring the Cijevna River Basin (Montenegro–Albania)

    Momčilo Blagojević, Zoran Stevanović, Milan Radulović, Veljko Marinović, Branislav Petrović (2020)
    The transboundary Cijevna River Basin shared between Albania and Montenegro has a surface area of 650 km2. It is extremely important for water management, especially in the country of Montenegro which is downstream. Due to the high permeability of both the karst and intergranular aquifers that exist in the basin, the River Cijevna sinks along the length of its riverbed and in summer months it usually dries up completely at the confluence section. Hydrometry surveys undertaken during a drought ...
    Upravljanje međugraničnim vodama, ranjivost podzemnih voda, monitoring mreža, karstne izdani, Albanija, Crna Gora

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... заштит. подз. вода В. Драгишић С. Кнежевић, П. Папић, П. Докмановић, Б. Мијатовић 165. Милановић П. Саша 23.05.2005. Истраживање подземне морфологије карста за потребе примењене хидрогеологије Искор. и заштит. подз. вода В. Драгишић З. Стевановић, Р. Павловић, П. Докманивић, Б ...
    ... заштита објеката 2+1 4 модул Подземна градња модул Подземна градња модул Подземна градња ЧЕТВРТА ГОДИНА 7. семестар 7. семестар 7. семестар Израда подземних просторија 3+2 6 Израда подземних просторија 2+2 6 Методе израде подземних просторија 2+2 5 Израда тунела и ...
    ... били Смер за подземну експлоатацију и Смер за израду под- земних просторија, на којем се школовао рударски кадар под називом Смер за подземну експлоатацију лежишта минералних сировина и израду подземних просторија. Усмерења кроз дипломски рад на овом смеру упућена су била на подземну експлоатацију ...

  • Vulnerability methods in hard rock formation as a basis for groundwater risk assessment – from resource to source

    Vladimir Živanović, Igor Jemcov, Veselin Dragišić (2022)
    Groundwater in a hard rock formation is most endangered at places where a potential source can discharge contaminants that can reach the saturated zone of an aquifer. In these circumstances, an essential tool for groundwater protection is the contamination risk map. This map is based on the integration of two maps: a hazards map, i.e., map of potential sources of contamination and a vulnerability map. The selection of a proper vulnerability method is an important task since the resulting ...
    karta rizika od kontaminacije, ranjivosti podzemnih voda, DRASTIC, EPIK, PI, COP, Nacionalni park Tara

  • Steel Arch Support Deformations Forecast Model Based on Grey–Stochastic Simulation and Autoregressive Process

    Luka Crnogorac, Suzana Lutovac, Rade Tokalić, Miloš Gligorić, Zoran Gligorić (2023)
    Relatively large deformations of the steel arch support in underground coal mines in the Republic of Serbia present one of the main problems for achieving the planned production of coal. Monitoring of the critical sections of the steel arch support in the underground roadways is necessary to gather quality data for the development of a forecasting model. With a new generation of 3D laser scanners that can be used in potentially explosive environments (ATEX), deformation monitoring is facilitated, while ...
    čelična podgrada, prognoza deformacija, vremenske serije, grey-stohastička simulacija, autoregresija, podzemni rudnik uglja

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... prethode početku radova na otvaranju kopa. Navedeni rudnici se nalaze u krajnjem jugoistočnom ı južnom potezu Pelagonijske kotline. Po svojoj morfologiji navedena 3 ležišta su stvorena u neogenim sedimentima u jezerskim uslovima sedimentacije a dolaze u kontakt i sa prekambrijumskim kristalastim ...
    ... slojeva (slojeva koji su i predmet analiza), gde predstavljaju tzv. podinske, međuslojne i krovinske izdani. Kada posmatramo hemijski sastav podzemnih voda u neogenom kompleksu REK Bitola dolazimo do zaključka da su iste mahom hidrokarbonatne klase (natrijumske, kalcijumske ili magnezijumske ...
    ... nceke količine jalovine. Važno je napomenuti da Jalovina nije striktno vezana samo za površinsku eksploataciju ugljeva već se pojavljuje i u podzemnoj eksploataciji. Količina jalovine u otkopanom uglju zavisi od nckoliko uticaja ali su najbitniji razlozi njene pojave specifičnost geologije ležišta ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... i impregnacija u izmenjenim andezitima (slika 1.5). Reviri Zapadna struktura i Satar jJama izdanjuju na površinu i po pružanju tonu saglasno morfologiji terena i krkovinskim krečnjacima u pravcu SI, pod uglom od oko 10% a po padu u pravcu SZ pod uglom od 60? do 859. Ovde su izdvojene dve subparalelne ...
    ... kod kojih se operacije otkopavanja i transporta vrše ciklično. Ovi sistemi su jedan od najčešće koriščenih vidova transporta u površinskoj i podzemnoj eksploataciji mineralnih sirovina. Primenjuju se na površinskim kopovima svih veličina, a posebno kod dubokih kopova metaličnih sirovina pri ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... kao orijentisani žični nizovi. Sadašnji izgled većih masa andezita nepravilnog oblika, koje predstavljaju izlive, odnosno slivove, uslovljen je morfologijom paleoreljefa i viskozitetom magme. Žični andezitski nizovi su najmlađi andezitski članove; najzastupljeni su u severnom delu kompleksa, posebno ...
    ... lja se da je nastalo kao posledica fizičko-mehaničke degradacije primarnog ležišta Bučumet, koje se nalazi na udaljenosti od približno 1,5km. Morfologija terena vrlo jasno govori u prilog prethodne konstatacije (slika 19). Na sadašnjem erozionom nivou Bučumet se nalazi na 750 do 820 mnv dok je ...
    ... Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa 62 gradi manja rudna tela složene morfologije i gnezda u vulkanskim brečama. Pružanje i karakteristike pomenute zone je mnogo teže pratiti, jer se na površini uočava u vidu oskudnih izdanaka ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... веома ефикасну експерименталну методу којом је могуће посматрати сваку појединачну честицу материјала и на тај начин веома прецизно утврдити морфологију и одредити димензије честица (Ментус et Миоч, 1993). Принцип методе заснива се на расејању високоенергетских електрона са површине узорка који ...
    ... секундарне електронске емисије са површинског слоја нанометарске дебљине (0,5 - 3 nm испод површине). Принос секундарних електрона зависи од морфологије узорка, од угла између упадног електронског снопа и испитиване површине, као и од редног броја присутних атома. Потребно је да припремљени ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... веома ефикасну експерименталну методу којом је могуће посматрати сваку појединачну честицу материјала и на тај начин веома прецизно утврдити морфологију и одредити димензије честица (Ментус et Миоч, 1993). Принцип методе заснива се на расејању високоенергетских електрона са површине узорка који ...
    ... секундарне електронске емисије са површинског слоја нанометарске дебљине (0,5 - 3 nm испод површине). Принос секундарних електрона зависи од морфологије узорка, од угла између упадног електронског снопа и испитиване површине, као и од редног броја присутних атома. Потребно је да припремљени ...