Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Površinski kopovi,drenažni objekti,peskovi,odvodnjavanje

629 items

  • Klasifikacija stenskih masa za podzemne objekte zasnovana na analizi karakteristika njihove blokovske izdeljenosti

    Milinko Vasić (1992)
    Stenske mase, podzemni objekti, blokovska izdeljenost

  • Lokacijsko-alokacijski model optimalnog planiranja rudarkih proizvodnih objekata na makro nivou u industriji nemetaličnih mineralnih sirovina

    Aleksandar Simić (1998)
    Optimalno planiranje, rudarski proizvodni objekti, nemetalični minerali

  • Proučavanje uticaja tehničko-ekonomskih pokazatelja primenom metode konturnog miniranja pri uzradi jamskih objekata u ćvrstoj radnoj sredini

    Blagoje Nedeljković (1996)
    Tehno,ekonomski pokazatelji, konturno miniranje, jamski objekti, čvrsta radna sredina

  • Анализа утицаја искоришћења у преради на резултате оптимизације површинских копова

    Стефан Митић (2024)
    Одређивање оптималних граница површинског копа је сложен и итеративни процес који захтева мултидисциплинарну експертизу, софистициране технике анализе и пажљиво разматрање геолошких, рударских, економских,техничких, еколошких и друштвених фактора. Оптимизација подразумева генерисање серије шкољки, површинског копа на основу различитих фактора прихода (Revenue factor) са итеративним кораком промене цене метала у односу на базну цену. Свака генерисана шкољка представља инкрементално повећање запремине резерви према инкременталном повећању продајне цене метала. Велики број техно -економских фактора утиче на овај процес, и промена сваког од њих ...
    оптимизација површинског копа, анализа границе копа, оптимална контура копа, лежиште Бувач, профит, искоришћење у преради, трошкови прераде руде
    ... искоришћења у преради на резултате оптимизације површинских копова Стефан Митић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа утицаја искоришћења у преради на резултате оптимизације површинских копова | Стефан Митић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac ...
    ... „annnnil| RFMRRKVAIIVIPM|PYY}}|, 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 Generisane konture _— -25— — —— Vrednost kopa - najbolj slučaj [___] Okonturene količine jalovine —— Vrednost kopa - najgori slučaj [__] Okonturene količine rude -50 Cnnuka 3.1. /lujaopaM npoMene onmuvanHux kohmypa y 3a6ucHocmu ...
    ... rpepajui OHITHMJIHa KOHTypa 3aXBaTa MaMbe pc3epBe. PeayanrraTe MO>;KeMO BHJIeTH Ha cHH 4.17. Uticaj iskorišćenja metala u preradina optimalnu konturu kopa 30.000.000 140 25.000.000 20.000.000 15.000.000 60 10.000.000 40 5.000.000 20 |} 0 Iskorišćenje 71% Iskorišćenje 76 % Iskorišćenje ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... podzemnim metodama eksploatacije, a kasnije površinskom eksploatacijom na tri površinska kopa: "Klenovnik", "Ćirikovac" i "Drmno" [144]. Danas je aktivan samo površinski kop Drmno koji se nalazi u blizini velikih rečnih tokova Dunava i Mlave. Površinski kopovi "Klenovnik" i "Ćirikovac" prestali su sa ...
    ... SA NA  KVALITET ŽIVOTNE SREDINE  I ZDRAVLJE LJUDI  Analizom istraživanja uticaja površinskih kopova i termoelektrana na kvalitet životne sredine uočeno je da postoji problem otežanog provetravanja površinskih kopova, raznošenja prašine za vreme rada mehanizacije za eksploataciju i transport [92] ...
    ... što je ujedno i najveći projektovani kapacitet kopa. Ovaj nivo proizvodnje uglja se očekuje do kraja 2024. godine, a nakon toga do kraja eksploatacije kapacitet kopa na uglju će se postepeno smanjivati. Projektovani kapacitet na uglju površinskog kopa "Drmno" do kraja eksploatacije dat je u tabeli ...

  • Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе

    Милош Утвић, Михаило Шкорић (2017)
    Филолошки факултет Универзитета у Београду је крајем јула 2015. године склопио уговор са агенцијом Crossref и тиме стекао право да својим публикацијама додељује дигитални идентификатор објекта (DOI), као и публикацијама других издавача које заступа. Истовремено, у склопу уговора, Филолошки факултет је развио репозиторијум доиФил који за све регистроване публикације чува њихове библиографске метаподатке, хипервезу ка комплетном тексту и сам DOI. После припремних радњи и разраде процеса на којима је заснован рад репозиторијума, у новембру 2016. године је репозиторијум доиФил ...
    DOI, дигитални идентификатор објекта, Crossref, Филолошки факултет
    ... идентификатора објекта (енг. digital object identifier, скр. DOI) тако да “систем DOI обезбеђује инфраструктуру за непрекидну, јединствену идентификацију објеката било ког типа”. Идеја система DOI је да се објекту кога је потребно идентификовати додели идентификатор трајно везан за објекат. Издавачи су ...
    ... дигиталних идентификатора објеката. Crossref5, најстарија агенција за регистрацију дигиталних идентификатора објеката, омогућила је прву примену система DOI 2000. године управо за цитирање и идентификовање електронских чланака помоћу одговарајућег диги- талног идентификатора објекта. Међународна организација ...
    ... Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе Милош Утвић, Михаило Шкорић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе | ...

  • Rock excavation methods in urban areas

    Stefan Milanović, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Simić, Jovan Marković, Nikola Đokić (2023)
    Povećan obim građevinskih radova, koji podrazumevaju izgradnju novih stambenih i poslovnih objekata, hotela, garaža, tržnih centara i slično, sve je češći u urbanim sredinama. Ovakvi radovi sve više dolaze u kontakt sa različitom vrstom problema prilikom izgradnje, kao jedan od tih problema izdvajamo pojavu čvrste stenske mase prilikom otkopavanja na lokacijama izgradnje budućih objekata predviđenih građevinskim projektom. Prilikom izgradnje objekata tj. dela objekta koji podrazumeva podzemne prostorije nekog objekta, potrebno je vršiti iskop materijala na lokaciji, međutim taj materijal ...
    urbana sredina, iskopavanje, ekspanzione smeše, kontrolisano miniranje, izgradnja

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... zaštiti životne sredine. iNoise ima veoma široku primenu, kao što su na primer: • procena buke sa radilišta objekta u izgradnji ili u fazi rušenja, • procena buke sa površinskih kopova mineralnih sirovina, • procena buke koja potiče od mehaničkih postrojenja na otvorenom, • dobijanje nivoa buke ...
    ... i opreme kao izvora buke, kao i zaštite od vibracija izazvanih miniranjem na površinskom kopu. Propisani uslovi i mere imaju za cilj da u sredini u kojoj čovek boravi buka ne pređe dozvoljeni nivo prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, ...
    ... ograda i drugih izgrađenih objekata koji mogu da predstave barijeru buci. Zakonske vrednosti Propisima o zaštiti stanovništva od buke ı vibracija, obuhvaćen je sistem mera (tehničkih, organizacionih) za zaštitu od buke i vibracija kod planiranja izgradnje objekata, odnosno upotrebe mašina i ...

  • Анализа слагања административног објекта изграђеног на комуналној депонији у Новом Саду

    Ракић Драгослав, Чаки Ласло, Томашевић Биљана, Новаковић Дејан (2011)

  • Објекти геолошке баштине у сливу реке Височице

    Гајић Виолета, Миловановић Драган, Вакањац Борис, Мандић М., Ристић Вакањац Весна (2017)

  • Kontinuirano praćenje pomeraja pukotina na stambenom objektu u cilju poređenja uticaja miniranja i vremenskih prilika.

    Kričak Lazar, Negovanović Milanka, Janković Ivan, Zeković Dario (2011)

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... model može da modelira uticaj više izvora, uključujući tačksate, zapreminske, površinske izvore kao i tip površinski kopovi. Linijski izvori mogu biti modelirani kao niz zapreminskih izvora ili kao izduženi površinski izvori. Faktori emisija mogu da se tretiraju kao konstantne vrednosti ili mogu ...
    ... izdvojena su dva objekta koja mogu značajno da utiču na životnu sredinu i ljude. Prvi objekat je termoelektrana „Nikola Tesla“ kod Obrenovca. Kao izvori 11 zagađenja posmatraju se dimnjaci sa emisijom otpadnih gasova (tačkasti izvori) ı otpadne deponije pepela (pepelišta) kao površinski izvori. Drugi ...
    ... godine), TE „Morava“ u Svilajncu (jedan blok od 125 megavata) i Železnički transport koji godišnje preveze oko 28 miliona tona lignita sa površinskih kopova basena „Kolubara“. [76.] Prvi blok termoelektrane Nikola Tesla A, 210 MW, pušten jJe u rad 7. marta 1970. godine (datum koji se danas obeležava ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... padavine (kiše, sneg i drugi vidovi padavina); 59 • Dotlicajiz drugih slivova ( površinski ı podzemni); • Svi vidovi prihoda vlage iz zemljišta Rashodne komponente vodnog bilansa su: • Otlticaj sa sliva ( površinski i podzemni); • Svi vidovi isparavanja. Rezultirajuća komponenta vodnog bilansa ...
    ... promena vlage uslovljenim dejstvom hidrodinamičkih činilaca (površinski, podzemni ıi rečni oticaj). Ukoliko prihvatimo hidrološku površinu sliva kao merodavnu, koja Je dobijena korišćenjem topografskih karata ı nazovemo je i površinska ili topografska slivna površina, onda se ista može koristiti ...
    ... Facija povodnja (ap) nalazi se oko korita Velike Morave, debljine od 2-7 m. Ovu faciju karakterišu šljunkoviti sedimenti koje bočno smenjuju peskovi, alevriti i sugline povodanjske facije. 5.3. Tektonika Teren odlikuje veoma složena tektonska građa, koja pripada karpatsko-planinskom luku ...

  • Pećina Peštera kod Laznice - primer razvića speleoloških objekata u zoni raseda (rasednoj breči)

    Mihajlo Mandić, Ana Mladenović (2022)
    Pećina Peštera se nalazi istočno od sela Laznica kod Žagubice. Iako lako pristupačna za posetioce i istraživače, do sada nije bila predmet detaljnijih istraživanja. Pominje se samo u prikazu arheološki interesantnih objekata okoline Žagubice, ali sa svedenim i uglavnom netačnim podacima o morfološkim karakteristikama. Speleološki značaj joj daje, pored relativno velikih dimenzija dvorane, njen razvoj u tektonski veoma oštećenoj zoni ukrštanja dva raseda što za posledicu ima potpunu dezintegraciju stenske mase u breču. Proces karstifikacije breče formira specifične morfološke ...
    speleomorfologija, breča, Laznica, Žagubica

  • Interakcija objekta i terena kao faktor racionalizacije potpornih konstrukcija

    Petar Mitrović (1992)
    Faktor racionalizacije, potporne konstrukcije

  • Određivanje parametara potrebnih za projektovanje optimalnog bezbednog rastojanja podzemnih magacina eksploziva od susednih objekata

    Jevto Bralić (1972)
    Magacini eksploziva

  • Uticaj seizmičkih potresa usled miniranja na podzemne objekte u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom

    Slobodan Trajković (1984)
    Podzemna eksploatacija, miniranje, seizmički potresi

  • Dinamičke karakteristike jamske ventilacione mreže kao objekta sistema automatskog upravljanja  sa čistim kašnjenjem

    Petar Tanasković (1992)
    Jamska ventilaciona mreža, automatsko upravljanje

  • Prilog izučavanju seizmičnosti veštačkih potresa i deformacije koje se javljaju u objektima za vreme seizmičkih udara

    Šandor Slimak (1977)
    Seizmika, seizmički udari, deformacija,