Претрага

Упит dcterms_subject_txt:brzina kretanja podzemnih voda

889 items

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... Blagodat nema značajnijih vodonosnih kontakata niti akumulacija podzemnih voda. Vodonosni kontakti presječeni su samo na nivou glavnog izvoznog potkopa na IX horizontu (1290 m). U zavisnosti od godišnjeg doba GIP-om je proticalo 70-110 l/s vode što je pravilo velike probleme pri transportu rude i ljudstva ...
    ... izdrenirali stenski masiv iznad svog nivoa. Dio podzemnih voda pukotinsko-kavernoznog tipa ne stvara veće probleme. Prilikom bušenja određenih bušotina sa površine i iz jame prilikom nailaska na tektonske zone dolazilo je do izviranja manje količine vode (<1 l/s) čiji se kapacitet vremenom smanjivao ...
    ... kontaktu škriljaca i kvarclatitskih dajkova. Rudnik i flotacija koriste pijaću i industrijsku vodu iz kaptiranih izvora ı odvodnog kanala. Za potrebe bušenja pri eksploataciji izradi istražnih radova voda se prvo pumpama izbacuje sa nivoa GIP-a kroz centralno okno do rezervoara na površini (k. 1713) ...

  • Primena programa UVSZ pri zaštiti od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac, Rade Tokalić (2021)
    Primena energije eksploziva tj. miniranje, predstavlja osnovni način eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina u rudarstvu. Miniranjem se postižu vrlo povoljni tehnoekonomski pokazatelji, koje nažalost prate i negativni efekti miniranja. U cilju zaštite životne sredine potrebno je za svaku radnu sredinu odrediti jednačinu oscilovanja stenske mase pri miniranju. Ova jednačina definiše promenu brzine oscilovanja stenske mase u zavisnosti od rastojanja, količine eksploziva, uslova izvođenja miniranja i geoloških karakteristika stenske
    Program UVSZ, miniranje, potres, zaštita životne sredine
    ... estica udaljava od svog ravnotežnog položaja tokom oscilovanja, - brzina oscilovanja estica stenske mase - brzina kretanja estica tokom oscilovanja i - ubrzanje estica stenske mase - pokazuje promenu brzine oscilovanja, tj. kretanja estica. Veli ine ova tri parametra ukazuju na intenzitet sile kojom ...
    ... Cestica udaljava od svog ravnoteZnog poloZaja tokom oscilovanja, - brzina oscilovanja éestica stenske mase ¥ - brzina kretanja éestica tokom oscilovanja i - ubrzanje estica stenske mase a - pokazuje promenu brzine oscilovanja, tj. kretanja Cestica. Velicine ova tri parametra ukazuju na intenzitet sile kojom ...
    ... prostorna trajektorija kretanja estica oko svog ravnotežnog položaja složenog oblika. Iz tog razloga parametri vibracija stenske mase mere se u tri pravca, tj. kroz tri komponente brzine oscilovanja stenske mase: - horizontalne transverzalne komponente, popre ne na pravac kretanja talasa, - horizontalne ...

  • Стабилизација косине приступног пута површинског копа ћерамиде

    Владимир Чебашек, Вељко Рупар, Јелена Мајсторовић Нецковић, Драгана Нишић, Урош Пантелић (2024)
    У југоисточном делу површинског копа Ћерамиде дошло је до формирања клизног тела у косини насипа приступног пута. Клизно тело се привремено стабилизовало и исто се врло брзо може променити услед повећаних количина падавина и инфилтрације веће количине воде у тело косине чиме би се драстично изменила физичко-механичка својства стенског материјала у телу насипа пута и стенског масива у залеђини косине. Геомеханички услови санације клизишта у телу косине приступног пута су анализирани на основу могућности измене геометрије косине формирањем насипа ...
    габион, префабриковани бетонски елеменати, потпорни зид, косина, површински коп

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi

  • Geostatički proračuni

    Gordana Hadži-Niković (2020)
    geostatika

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina

  • Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote

    Branko Grubač (2019)
    Nakon uvođenja kontinualnog gas-lifta, primećen je porast proizvodnje tečnog naftnog gasa, TNG, u postrojenju za preradu gasa, kao jednog od finalnih proizvoda dobijenog iz fluida gaso kondenzatnih i rastvorenog gasa iz naftnih bušotina. Pretpostavljeno je da se prisustvom gas-lift gasa uspostavlja drugačija ravnoteža faza u odnosu na slučaj bez gaslifta, te da je gas-lift gas stripovao propan i butane iz tečne u parnu fazu, što je dovelo do povećanja prinosa TNG-a. Napravljen je model bušotine koja radi u kontinualnom gas-liftu ...
    gas-lift, modelovanje bušotine, prenos mase i toplote, taloženje parafina

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... , odnosno čini osnovni regulator poniranja voda u dublje delove terena. Deluvijalno-proluvjalne naslage – (dpr) u sklopu terena takođe imaju ulogu hidrogeološkog kolektora, a na većim dubinama i rezervoara, u zavisnosti od položaja nivoa podzemne vode u njima. Teren u zoni predmetnog objekta ...
    ... vrši se delom preko infiltracije atmosferilija, odnosno direktnim poniranjem površinskih voda na otvorenim delovima terena, kao i podzemnim dotocima duž predisponiranih pravaca iz širokog zaleđa. Slobodne vode u nadizdanskoj zoni, mogu se javiti i kao lokalne “lebdeće” izdani. Ovakve izdani se formiraju ...
    ... od debljine manje propusnih zaglinjenih zona, kao i od količina i rasporeda ponirućih voda. U nadizdanskoj zoni, osim “lebdećih” izdani posle obimnijih padavina, javljaju se i lutajuće slobodne vode. Ove vode se relativno brzo, skoro vertikalno naniže proceđuju u pravcu izdani. Izdani su se ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika

  • Развој геолошког терминолошког речника ГеолИССТерм

    Ranka Stanković, Branislav Trivić, Olivera Kitanović, Branislav Blagojević, Velizar Nikolić (2011)

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... zapremina, broj i konstrukcija vedrica, broj obrtaja rotora, tip i brzina transportnog uređaja, brzina podizanja, spuštanja ı kružnog kretanja nosača (strele) rotora, opremljenost bagera sredstvima automatske regulacije brzine kružnog kretanja strele rotora, trajnost ı pouzdanost glavnih sklopova. > ...
    ... ...+2109% Područje zaokretanja gornje gradnje u odnosu na pretovarno oruđe......... +90% Srednja brzina dizanja u sredini točka.........................anannc... 5 m/min Brzina kružnog kretanja katarke R.T. ( merena na vrhu radnog točka), kod: ni = 164 min! 10 + 45 m/min ni=134min! · 10-+35 m/min ...
    ... odnosu na gornji deo....... dtt ttv voı + 9095 U odnosu na donju gradnju...................o ii + 1809 Brzina kružnog kretanja odložne strele, merena u centru odložnog žljeba...15 m/min Brzina dizanja odložne strele, merena u centru odložnog žljeba............... 2 m/min Radni položaji pretovarnog ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... Značajni parametri koji 21 Završni rad Siniša Bujišić R44/20 određuju rad kamiona su radijus okretanja, maksimalna brzina kretanja, tehnička brzina, kritična brzina, ekonomična brzina, specifična potrošnja goriva, specifična snaga. 2.2.4. Tehničko eksplotacione osobine kamiona Tehničko eksplotacione ...
    ... promenom pravca kretanja na maloj površini manevrisanja, koja zavisi od radijusa okretanja, spoljašnjih dimenzija vozila i brzine vožnje pri okretanju. Stabilnost vozila definiše sposobnost kretanja bez gubljenja pravca, bez zanošenja i prevrtanja. Odreduje se brzinom kretanja po maksimalnom nagibu ...
    ... Sigurna brzina kretanja vozila prema kriterijumu snage računa se množenjem prethodno izračunate brzine kojom može da se kreće vozilo sa koeficijentom korekcije (Kk) koji se usvaja prema radnim uslovima i dužini deonice. W =v: Ky (m/s) Vs – siguma brzina; Kk - koeficijent korekcije brzine. 2 ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... zagreva do 90-95"C i hladi brzinom 0,6 "C/min, do temperature od 189C. (Prstojević, Cevovodni transport nafte i gasa, 2012) 6.5. Transport parafinske nafte kao smeše sa vodom Transport parafinske nafte sa vodom se zasniva na tome da se u protoku postignu takvi uslovi da voda ostvari veći kontakt sa ...
    ... naizmenične struje, pomoću sistema za usmeravanje kretanja električne struje po površini. (Prstojević, Cevovodni transport nafte i gasa, 2012) Ovaj sistem je veoma razvijen u Japanu i koristi se od 1970. godine. On se prvo koristio za kraće vodove kojima su se transportovali teži derivati nafte. ...
    ... prečnika 19 mm. -Naftovod -Nafta -Voda Slika 6.4 — Tehnička rešenja kontinualnog zagrevanja naftovodđa (Prstojević, Cevovodnhi transport nafte i gasa, 2012) Dn - spoljašnji prečnik naftovoda Dp - spoljašnji prečnik grejnih cevi (ispunjene vodom) Slika 6.5 — Šema zagrevanja naftovoda ...

  • Optimizacija brzina i uglova rezanja rotornim bagerima u odnosu na utrošenu energiju i instalisanu snagu mašine

    Jovan Radojević (1979)
    Bageri, brzina, uglovi rezanja