Претрага

Упит dcterms_subject_txt:gornji miocen

258 items

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Развијени су доњи, средњи и горњи миоцен и доњи плиоцен. Доњи миоцен је слатководно језерски. У састав језерских седимената улазе глиновити лапорци и угљевите глине. Знатно веће распрострањење имају јужно према Лапову, где се налазе и угљени слојеви. Средњи миоцен је маринског развића, а лежи ...
    ... млавског басена. Неогени седименти набушени на подручју изворишта Кључ чине подину водоносном хоризонту. На ширем подручју развијени су миоцен (доњи и горњи панон) и доњи плиоцен. Глиновито песковита серија (1 2 3M ) Ова серија доњег панона је издвојена у централним деловима Пожаревачке греде ...
    ... изворишта детаљно су обрадили Ђурић и сар. (2009) односно Јевтић и Зорић (2012). Средњи и Горњи плиоцен Таложени материјал током средњег и горњег плиоцена чине палудински слојеви, конкордантно исталожени преко горње понтских наслага током плитке језерске фазе. У јужном Банату југоисточно од линије ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... Beograd, Osnovne geološke karte 1:100 000 (xs/ika 2). Analizom sveukupnih istraživanja i ispitivanja, mogu se izdvojiti Jedinice sledećih starosti: Miocen: miocenske naslage su prisutne u svim bušotinama na sekciji ,, Centar“. Među njima su zastupljeni morski sedimenti badena, morsko-brakični slojevi ...
    ... igradnju prve faze prve linije metroa u Beogradu — sekcija Centar') 28 Laporovita glina (Mž LG) Registrovana Je u svim bušotinama. Predstavlja gornju zonu izdeljenih, površinski izmenjenih Žžuto-mrkih lapora ı glina, koja je zahvaćena oksido-redukcionim promenama. Obuhvata podzone mrvica, sitnih ...
    ... unutar koga je potrebno izvesti podzemne delove ove građevine u suvom. Manji priliv podzemne vode, u zavisnosti od perioda godine, se očekuje u gornjim sedimentima, odnosno na kontaktu nasipa (n) i deluvijalnih glina (dpg)) sa lapotovitim glinama (Mž LG) i laporima (Mž L). Kako se povećava dubina ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... nisko podbrđe istočno od Morave, od Vranjske Banje do Masurice, i mali dio terena uz lijevu obalu. To je dio prostranog vranjskog basena koji je u miocenu i pliocenu komunicirao sa leskovačkim i poljaničkim basenom. 5.3.2.2. Kvartar Kvartarne tvorevine leže u dolinama reka, a najveće prostranstvo ...
    ... o r H eM| ~ ~ Šabac •Beograd VI-VII ž Golub. / lEozarevac \,Q_U,@C\_ — dovo \/ / VII Lazarevac ss Valjevo _ i Svilajnac Negdtin ii Gornji Bor ~+ ._,ŽJŠTŽ ·Milanovac ·Kragujevac +J -i _ r Jagodina Zaidčar ~+ Požega ačak VII ćĆupria | Paraćin Kraljevo Ivanjica Kruševac Ale ...
    ... ubrzanje na tlu tipa A {Vs,30 > 800m/s) Povratni period: 475 godina Verovatnoća prekoračenja: 10% u 50 godina Izrađeno: 2018 Svilajnac Gornji Milanovac ragujevac / g | Jauodlna Ćuprija. / ; CPz:·žega OČačak pj Paraćm Kraljevo · < Ivanjica O Sjenica • Ubrzanje [g] |O 0 ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... креде и терцијара, а еруптиви у две фазе. Прву фазу чине светлосиви дацити утискивани вероватно почетком миоцена (за њих су везана сулфидна орудњења молибдена) и другу-тамносиви дацити крајем миоцена или почетком плиоцена, који су утискивани у плићи ниво и нису рудоносни. Божидар В. Ђокић Геохемијске ...
    ... стратиграфска проучавања на овим просторима. Димитријевић (1967) дефинише основне карактеристике доњег и горњег комплекса Српско-македонске масе. Истраживана област се налази у склопу горњег или власинског комплекса и изграђена је од серије кристаластих шкриљаца који су метаморфисани у албит-епидотској ...
    ... Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе између горњег и средњег тока реке Врле, Власинске Округлице и планине Велики Стешер. Горњи део серије изграђују мусковит-хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци, док крајњи североисточни део заузимају ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... креде и терцијара, а еруптиви у две фазе. Прву фазу чине светлосиви дацити утискивани вероватно почетком миоцена (за њих су везана сулфидна орудњења молибдена) и другу-тамносиви дацити крајем миоцена или почетком плиоцена, који су утискивани у плићи ниво и нису рудоносни. Божидар В. Ђокић Геохемијске ...
    ... стратиграфска проучавања на овим просторима. Димитријевић (1967) дефинише основне карактеристике доњег и горњег комплекса Српско-македонске масе. Истраживана област се налази у склопу горњег или власинског комплекса и изграђена је од серије кристаластих шкриљаца који су метаморфисани у албит-епидотској ...
    ... Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе између горњег и средњег тока реке Врле, Власинске Округлице и планине Велики Стешер. Горњи део серије изграђују мусковит-хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци, док крајњи североисточни део заузимају ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... struktura i kružno-koncentričnih ruptura koje su imale poseban značaj za endogenu metalogeniju. Jedna od orogenih faza u neogenu (između srednjeg i gornjeg miocena) inicirala je vulkanogeno-plutogeni magmatizam, što je uslovilo obrazovanje granitoidnog kompleksa. Formacioni predstavnici stvarani u plutonskom ...
    ... kih procesa. Njihovo stvaranje i prostorni razmeštaj su u tesnoj vezi sa tektono- magmatskim procesima koji su se odigrali u tercijaru (oligocen-miocenu) uključujući i strukturno uobličavanje rudonosnog prostora (regionalne sturkture razlamanja i prstenasto-radijalne strukture) (Janković, 1990). ...
    ... Izgrađen je pretežno od klastičnih sedimenata sa većim ili manjim metamorfnim izmenama (regionalni metamorfizam do nivoa facija zelenih škriljaca). U gornjoj kredi dolazi do deponovanja flišnih sedimenata. Krajem mezozoika i početkom kenozoika obrazuje se ofiolitski melanž Vardarske zone, praćen mobilizacijom ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... Osnovnu geološku kartu 1:100.000, list Gornji Milanovac, L 34 - 137. Beograd: Savezni geološki zavod. 37. Filipović, I., Pavlović, Z., Marković, B., Rodin, V., Marković, O., Gagić, N., Atin, B. i Milićević, M. (1978) Osnovna geološka karta, 1:100.000, list Gornji Milanovac, L 34-137. Beograd: Savezni ...
    ... ih žica, koje prate kontakt intruziva sa metamorfitima. Apsolutna starost bukuljskog plutona iznosi 20‒17 miliona godina, što odgovara donjem miocenu (Cvetković, et al. 2007). U pogledu mineraloškog sastava, pluton je izgrađen od biotitskih i biotit-muskovitskih granitmonconita (γδ), u kojima je ...
    ... Food Standards Programme. 16. Cvetković, V., Poli, G., Christofides, G., Koroneos, A., Pécskay, Z., Resimić- Šarić, K. and Erić, V. (2007) “The Miocene granitoid rocks of Mt. Bukulja (central Serbia): evidence for pannonian extension-related granitoid magmatism in the northern Dinarides.” European ...

  • Mapping and classifying large deformation from digital imagery: application to analogue models of lithosphere deformation

    Taco Broerse, Nemanja Krstekanić, Cor Kasbergen, Ernst Willingshofer (2021)
    kontinentalna tektonika: kompresija, kontinentalna tektonika: ekstenzija, kontinentalna tektonika: transkurentni i transformni rasedi, pukotine, rasedi, zone snažnih deformacija, kinematika deformacija kore i omotača, teorijska mehanika, modelovanje
    ... Matenco, L., Demir, V., Nader, F.H., Darnault, R. & Mandic, O., 2019. Transfer of deformation during indentation: inferences from the post-middle Miocene evolution of the Dinarides, Global planet. Change, 182, 103027,. Wallis, D. & Searle, M.P., 2019. Spatial and temporal distributions of defor- mation ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... система, има и највиши садржај бакра (са више од 9% Сu). Горња граница горње зоне односно апикалне капе је раседна зона (енгл. тзв. Moonlight fault) представљена раседним глинама дебљине 1-3 m (Бугарин и Маринковић, 2018). Повлатна граница Горње зоне и њене „ бочне границе“ су оштре, са наглим преласком ...
    ... апатит). Доминантно се налазе у ободним деловима лежишта. 7) Калцитске жице у Горњим андезитима: Ове жице су настале после минерализације у неалтерисаним тзв. горњим андезитима. Редослед депоновања минерала у Горњој зони лежишта је приказан у табели 8: У порфирском, штокверкно-импрегнационом делу ...
    ... док су Горњи андезити без алтерације и минерализације? Sillitoe (2017) сматра да Горњи андезити представљају сил (хоризонтални дајк) који је био непропусан и спречио даље циркулисање хидротермалних флуида. Banješević et al. (2019) су мерењем старости циркона установили да старост Горњих андезита ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... delu terena obrazuju petrološku celinu sa postepenim prelazom (Kaćanski, 1995). Reč je o stenskim masama čije je izlivanje počelo tokom donjeg miocena ili krajem oligocena (Marković et al., 1967). Karakteriše ih intenzivna zahvaćenost procesima transformacije, što se posebno odnosi na površinski ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... дубока разломна зона Преполца. Куршумлијска бања се налази у горњем сливу Бањске реке, десне притоке реке Топлице,чине је Доња бања и Горња бања. Доња бања је смештна у дну котлине код ушћа две мање реке које граде Бањску реку, а Горња бања, на левој нижој и блаже 72 нагнутој долинској ...
    ... о њиховом постојању. Угљокиселе воде распрострањене су у области Влашићких планина, Шумадије, централне Србије, Голије, средњег и горњег слива Топлице, горњег слива Јабланице, јужноморавског рова и на Косову у Метохији. На територији Војводине нису регистроване, а у источном и крајње западном ...
    ... Ситнички расед који пролази долином Ситнице и Ибра, по правцу пружања СЗ – ЈИ. То је гравитациони расед који је био активан пре и после доњег миоцена. Дуж овог раседа постоје хидротермално промењене стене са слабијом минерализацијом. Као што је раније констатовано, линијски распоред појава Сијеринска ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Литостратиграфске јединице Тријас (Т) Најстарије стијене у сливу чине седименти горњег тријаса, заступљени на малом простору у околини Ластве, Гранчарева, Автовца, Самобора и западним падинама Капић планине. У оквиру горњег тријаса овдје је могуће издвојити карнијски и норички кат. Карнијски кат ...
    ... непосредној околини Гатачког поља, седименти горње јуре (Ј3) имају највеће распрострањење. Откривени су на Степену, на источним и југоисточним падинама Бјелашнице, на јужном ободу Гатачког поља, у околини Гацка и на Капић планини. На овом простору горња јура је развијена у фацији зоогеноспрудних ...
    ... западним дијеловима (уски појас Луковица и Бјелшнице). Представљени су углавном кречњацима, који конкордантно леже преко слојева горње јуре (Мирковић, 1974). Горња креда (K2) и по површини коју покрива и по дебљини (више од 1500 m), заузима доминантно мјесто у односу на остале седиментне творевине ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... postupni prelazi ovih stena prema kvarc-latitima sjedne i tufovima sa druge strane. Neogen Kolubarskog basena Formiran je, početkom gornjeg miocena, na južnom obodu Panonske potoline (P. Stevanović, 1951). Tektonskim pokretima za vreme neogena a verovatno i kvartara konture i granice basena ...
    ... razvijena je donja kreda i gornja kreda. Donjokredne tvorevine su malo rasprostranjene i izvan su Kolubarskog basena i one neće biti razmatrane, dok gornjokredni sedimenti imaju znatno veće rasprostranjenje i pretstavljeni su cenoman-turonskim i senonskim naslagama. Gornja kreda u ovoj oblasti ...
    ... procenta). Vazduh troposfere kao i vazduh gornjih slojeva atmosfere, sastoji se od gasovite i tečno – gasovite faze, tj. aerosola. Međutim, koncentracije većine sastojaka troposferskog vazduha, uključujući i aerosola veće su u poređenju sa koncentracijama u gornjim slojevima atmosfere – usled čega su ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... postupni prelazi ovih stena prema kvarc-latitima sjedne i tufovima sa druge strane. Neogen Kolubarskog basena Formiran je, početkom gornjeg miocena, na južnom obodu Panonske potoline (P. Stevanović, 1951). Tektonskim pokretima za vreme neogena a verovatno i kvartara konture i granice basena ...
    ... razvijena je donja kreda i gornja kreda. Donjokredne tvorevine su malo rasprostranjene i izvan su Kolubarskog basena i one neće biti razmatrane, dok gornjokredni sedimenti imaju znatno veće rasprostranjenje i pretstavljeni su cenoman-turonskim i senonskim naslagama. Gornja kreda u ovoj oblasti ...
    ... procenta). Vazduh troposfere kao i vazduh gornjih slojeva atmosfere, sastoji se od gasovite i tečno – gasovite faze, tj. aerosola. Međutim, koncentracije većine sastojaka troposferskog vazduha, uključujući i aerosola veće su u poređenju sa koncentracijama u gornjim slojevima atmosfere – usled čega su ...

  • Површинско распадање керсантита из Тешића мајдана у корелацији са начином обраде на примеру малог степеништа (Београдска тврђава)

    Невенка Новаковић (2024)
    Архитектуру Београда на прелазу 19. у 20. век обележила је употреба керсантита из каменолома Тешића мајдана. Kao камен високих декоративних својстава, керсантит је коришћен за јавне споменике, делове или потпуну изградњу објеката (Народна скупштина Србије, Мало степениште, Народни музеј и др.). Како очување споменика културе изискује познавање својстава уграђеног камена, истраживања су обухватила детаљно проучавање петролошких, хемијских и физичких карактеристика керсантита из Тешића мајданa и узорака камена из споменика Мало степениште (студија случаја). Након детаљног мапирања стања керсантита, лабораторијских ...
    керсантит, Мало степениште, споменик културе, архитектонски камен, физичко-хемијско распадање, мапирање, форме распадања, површинска обрада