Претрага

Упит dcterms_subject_txt:2050. godina

490 items

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... km 30+200. Prve pukotine koje su se pojavile na kosini uočene su krajem 2013. godine, zatim do proširenja nestabilnosti dolazi februara 2014. godine i ono zahvata donju polovinu kosine. Krajem septembra 2014. godine pojavile su se prve pukotine i u vrhu kosine i polako se spojile sa donjim delom ...
    ... najčešće su zapunjene glinovitim detritusom. Nestabilnost na km 30+200 - na ovom delu trase su iskopi počeli u aprilu 2013. godine i završeni su krajem oktobra iste godine. Kosine su formirane pod nagibom 1:1, a najviša tačka kosine dostiže visinu od 20m. Tokom izvođenja radova na ovom delu puta ...
    ... stenske mase. Stenska masa na kosini je izložena eroziji, a takođe ı vremenskim uticajima koji mogu delovati dugi niz godina, što je razlika u odnosu na opit koji se izvodi godinu dana. 5.2 Analiza stenske mase pre i posle procesa raspadanja Tokom procesa raspadanja dolazi do smanjenja GSI vrednosti ...

  • Vodosnabdevanje - podzemne vode i održivo upravljanje resursima

    Dušan Polomčić, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Vesna Ristić Vakanjac, Branislav Petrović, Veljko Marinović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Marina Čokorilo Ilić, Jelena Ratković (2021)

  • Moниторинг у животној средини - одабрана поглавља

    Динко Кнежевић, Драгана Нишић, Александар Цвјетић, Драгана Ранђеловић, Зоран Секулић (2015)
    животна средина, мониторинг животне средине

  • Proširivanje upita zasnovano na leksičkim resursima

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Cvetana Krstev (2009)
    U radu je opisano kako se leksički resursi za srpski jezik i softverski alati, razvijeni u okviru Grupe za jezičke tehnologije Univerziteta u Beogradu, mogu koristiti za unapređenje postavljanja upita. Rezultati pretrage mogu biti značajno unapređeni korišćenjem različitih leksičkih resursa, kakvi su morfološki rečnici i semantičke mreže. Izloženi pristup može se iskoristiti i u Sistemu naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, jer je efikasno pretraživanje ovog dragocenog resursa, imajući u vidu njegovu heterogenost i obim, kao i preovladavajući tekstualni sadržaj, ...
    ... međujezičkog indeksa (Inter-Lingual-Index ili skraćeno ILI). Polazeći od istog principa, u okviru projekta BalkaNet, koji je od 2001. godine do 2004. godine finansirala Evropska komisija, razvijene su mreže reči za bugarski, grčki, rumunski, turski i srpski jezik, a nastavljen je razvoj mreže ...
    ... Leksički resursi za srpski jezik se razvijaju u okviru Grupe za jezičke tehnologije na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu već duži niz godina, tako da je danas na raspolaganju veliki broj različitih resursa, razvijenih u značajnom obimu (Vitas et al., 2003). Pored korpusa srpskog jezika ...
    ... semantičke relacije koje ga povezuju sa drugim sinsetima. Prva mreža reči za engleski jezik pod nazivom Prinstonski wordnet (PWN) razvijena je 1985. godine u Cognitive Science Laboratory Prinstonskog univerziteta (Fellbaum, 1998). EuroWordNet (EWN) je bio projekat u okviru koga su pored mreže reči ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... maseni Azot 78,10 75,50 1,2506 oko 106 godina Kiseonik 20,93 23,15 1,4289 oko 5000 godina Argon 0,93 1,28 1,7887 oko107 godina Ugljen-dioksid 0,03-0,04 0,045 1,977** 10 dana Neon 0,0018 0,0013 0,9009 stalno Helijum 0,0005 0,00007 0,1785 Oko 2*106 godina Kripton 0,0001 0,00029 3,708 stalno ...
    ... postojanju slobodnog kiseonika u atmosferi u periodu pre milijardu godina. Prvi uslovi za stvaranje kiseonika oformljeni su pre dve milijarde godina, ali to se usled sporosti evolucije Zemlje i života ispoljavalo tek pre milijardu godina, zašta danas ima dokaza. Koncentracija kiseonika, koja je danas ...
    ... Formaldehid 0,1 – 1 0,815*** 5 do 10 dana Hlorovodonik 0,001 1,639 4 dana Karbonil – sulfid 0,50 2,72 1 godina Metan 1200 – 1700 0,7168 3,6 godine Metil – hlorid 0,7 2,31 (0/4)** 3 godine Ozon 0 – 50 2,144 oko 60 dana Sumpod – dioksid 0,01 – 0,1 2,927 3 do 7 dana Sumpor – vodonik 0,05 ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... maseni Azot 78,10 75,50 1,2506 oko 106 godina Kiseonik 20,93 23,15 1,4289 oko 5000 godina Argon 0,93 1,28 1,7887 oko107 godina Ugljen-dioksid 0,03-0,04 0,045 1,977** 10 dana Neon 0,0018 0,0013 0,9009 stalno Helijum 0,0005 0,00007 0,1785 Oko 2*106 godina Kripton 0,0001 0,00029 3,708 stalno ...
    ... postojanju slobodnog kiseonika u atmosferi u periodu pre milijardu godina. Prvi uslovi za stvaranje kiseonika oformljeni su pre dve milijarde godina, ali to se usled sporosti evolucije Zemlje i života ispoljavalo tek pre milijardu godina, zašta danas ima dokaza. Koncentracija kiseonika, koja je danas ...
    ... Formaldehid 0,1 – 1 0,815*** 5 do 10 dana Hlorovodonik 0,001 1,639 4 dana Karbonil – sulfid 0,50 2,72 1 godina Metan 1200 – 1700 0,7168 3,6 godine Metil – hlorid 0,7 2,31 (0/4)** 3 godine Ozon 0 – 50 2,144 oko 60 dana Sumpod – dioksid 0,01 – 0,1 2,927 3 do 7 dana Sumpor – vodonik 0,05 ...

  • Praktikum iz miniranja na površinskim kopovima

    Lazar Kričak, Milanka Negovanović (2020)
    Miniranje, bušenje, parametri miniranja, dnevnik miniranja

  • Regulacija karstne izdani u okviru regionalnog vodoprivrednog sistema "Bogovina" - Management of Karstic Aquifer of Regional Water System "Bogovina" (Eastern Serbia)

    urednik i autor monografije Zoran Stevanović (2010)
    vodoprivredni sistem Bogovina

  • Експерименталне вежбе из физике : за студенте Рударско-геолошког факултета

    Весна Дамњановић, Добрица Николић (2002)
    Физика

  • Елементи рударских машина

    Милош Танасијевић, Слободан Ивковић (2017)
    машински елементи

  • Нове технологије за оживљавање старих текстова

    Цветана Крстев, Ранка Станковић, Бранислава Шандрих Тодоровић, Милица Иконић Нешић (2023)
    удаљено читање, књижевни корпус, обрада српског језика, анотација врстом речи, лематизација, именовани ентитети

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... stenama se počinje od 1963-e godine. Ideju da je Rudnik jedan veliki vulkanski kompleks podržala su istraživanja Milića iz 1988-e godine, gde na osnovu satelitskih snimaka područja Rudnika, autor definiše prstenastu strukturu u širini od 12,5 kilometara. Po Miliću 1988-e godine, definisana struktura u ...
    ... otkrivena u bušotinama varira od 1 do 30 metara. Cvetković i dr. (2016) godine opisuje dve vulkanske faze na Rudniku od kojih je starija faza datirana na više od 30 miliona godina. Vulkanska aktivnost sa manje od 23 miliona godina okarakterisana je kao mlađa vulkanska faza. Radiometrijskom metodom ...
    ... Kostić rođen je 01.06.1984. godine u Leskovcu, osnovnu školu pohađa u Vlasotincu, dok srednju elektrotehničku školu završava u Leskovcu. Osnovne akademske studije na modulu petrologija i geohemija na Rudarsko-geološkom fakultetu upisuje 2011. godine. Završava ih 2014. godine sa prosekom ocena 9.14 (devet ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... fizičar William Thomson, kasnije poznat kao lord Kelvin, 1848. godine. 2. Celzijusova skala (*C): -Koristi se u svakodnevnoj upotrebi i zasniva se na tačkama mržnjenja i ključanja vode. Švedski astronom Anders Celzijus je 1742. godine predložio ovu skalu, postavivši 0C kao tačku ključanja, a 100%C ...
    ... energija molekula sistema. 2.1. Istorija merenja temperature Merenje temperature datira još iz antičkog doba kada je grčki lekar Galen, oko 150. godine n.e., pokušao da kvantifikuje „kompleksnost“ ljudi na osnovu četiri fizičke osobine. Galen je verovao da su toplotna svojstva organizma povezana ...
    ... savremenom merenju temperature dogodio se u 16. veku, kada je Galileo Galilej razvio prvi termometar, poznat kao termoskop. Ovaj instrument iz 1592. godine koristio je ekspanziju i kontrakciju vazduha za beleženje promena temperature, pri čemu Je promena nivoa tečnosti u cevi bila direktan rezultat ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Praktikum iz depozicionih sistema

    Dejan Radivojević (2020)
    sedimentologija

  • Opšta geologija

    Nataša Gerzina, Ivana Carević (2019)
    Geologija

  • Reciklaža i ponovna upotreba flotacijske jalovine rudnika „Rudnik“ u cilju osvajanja tehnoloških postupaka prerade sekundarnih sirovina u Srbiji – projekat iz programa Prizma (2024-2026) - REASONING

    Dragan S. Radulović, Jovica Stojanović, Grozdanaka Bogdanović, Vladimir Simić, Milena Kostović, Vladimir Jovanović, Dejan Todorović, Branislav Ivošević (2023)
    Velike količine flotacijske jalovine stvaraju se u Srbiji (preko 20 Mt), kao i u svetu (20.000-25.000 Mt). Zbog zaostalih teških metala (Pb, Cu, Fe i Zn...) ona predstavlja potencijalno opasni otpad koji bi trebalo zbog vrednosti plemenitih i obojenih metala u njoj reciklirati. Na Rudniku „Rudnik“ svake godine se generiše oko 250.000 t, flotacijske jalovine, od 1953. god. oko 11 Mt. Naučno istraživačkim radom i obavljenim ispitivanjima u okviru Projekta-REASONING (2024.-2026.) dobiće se rezultati i osvojiće se nova inovativna rešenja ...

  • Polimorfne promene materije nastale mlevenjem minerala

    Milan Petrov, Ljubiša Andrić, Milena Kostović, Vladimir Jovanović, Dragan Radulović, Dejan Todorović, Branislav Ivošević (2023)
    U radu su prikazani rezultati istraživanja iz oblasti usitnjavanja, sakupljani duži niz godina, u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina. Poznato je da se područja sa frekfencijama preko 3·1011 do 3·1014 Hz nalaze u elektromagnetnom spektru infracrvenog i daleko infracrvenog emitovanog ili apsorbovanog zračenja. U radu su prikazani rezultati kada se materijal i kugle u mlinu nalaze na jednoj od pomenutih frekfencija, što nam omogućava da pomoću Borovog uslova frekfencija pristupimo izračunavanju emitovanih i apsorbovanih molarnih energija ...

  • Идејно решење заштите површинског копа ,,Дрмно" од вода у периоду од 2030. године до краја експлоатације

    Јован Киселчић (2024)
    Системи одводњавања на површинским коповима као и други технички системи морају успешно извршавати своју функцију и са свим својим елементима издржавати сва предвиђена напрезања,а при томе бити једноставни и економични.Функција система одводњавања је да спречи доток, пре свега, подземних вода у површински коп и да у одређеном времену испумпа задате количине воде.У овом раду приказани системи одводњавања на површинском копу ,,Дрмно" у периоу од 2023.године до краја експлоатације и то систем одводњавања подземних вода и систем одводњавања површинских вода.На ...
    одводњавање, површински коп, угаљ
    ... -2017. romia rpuHKanaaHe cy Ha nujarpaMy Ha Curmu 2.1.4. Mesečne padavine u mm o ML „ MR. KM || | ll || |A V VI M2014.godina M2015.godina M 2016.godina · 2017.godina NFrH T M MI VI VIII Cnnuka 2.1.4. BpeOnocmu MeceunHux nadaduna y nepuoOy 2014-2017. zo0una Ca Cnuke 2.1.4, Moxxe ce BHJTeTH ...
    ... romaHa rpHka3aHe cy Ha Crimi 2.1.3. Max dnevne padavine u mm 20 i · L 1 [ _ || ||| III LDA v VI VII x x x VIII XII M2015.godina | m 2016.godina w 2017.godina Cauka 2.1.3. Makcuaaie OHeaHe 6peOnocmu naoasduna 3a nepuoo 2015-2017. zoOuna BpeHocrH MeceuHHx majaBHHa H3McpeHMX y Teopany y mepuHony ...
    ... копа ,,Дрмно" од вода у периоду од 2030. године до краја експлоатације Јован Киселчић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Идејно решење заштите површинског копа ,,Дрмно" од вода у периоду од 2030. године до краја експлоатације | Јован Киселчић | ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... -1972. године рудно поље Благодат је истраживано геолошким, геохемијским и геофизичким методама. Резултат истраживања јесте отварање рудника. На месту где се и данас налази 1963. године се гради објект у коме се врши флотација Pb-Zn руда. Резерве Pb и Zn руда у лежишту су оверене 1969. године. Рудне ...
    ... је рођен 7.01.1966. године у Подгорици (Титоград). Основну и средњу школу, гимназију „Слободан Шкеровић‟ завршио је у истом граду. Школске 1984/85 године уписује Рударско-геолошки факултет у Београду, одсек геолошки, смер петрологије и геохемије. Дипломирао је 1993. године са радом „Силицијске ...
    ... м од 1865. до 1977. године извађено је 30 Mt руде са просечним садржајем Pb 3 % и 140 g/t Ag (Vos и др., 2011). У западним Карпатима, у рудном округу Banskа štiavnica се на површини од 100 km2 налази комплекс најбогатијих полиметаличних лежишта. За око 1,000 година рударења овде је извађено ...