Претрага

Упит dcterms_subject_txt:metamorfne stena

369 items

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... basenske strukture je neogeni kompleks sedimenata, koga prekrivaju najmlađi kvartarni deponati. U podini basenske strukture očekivano je razviće stena mezozojske starosti. U narednom tekstu sledi opis litofacijalnih Jedinica od najmlađih do najstarijih. Prilikom sagledavanja geološke građe terena ...
    ... PI sedimenata je oko 270 m. Paket M,PI sedimenata leži konkordantno preko sarmatskih sedimenata. Sarmat je predstavljen sitnozrnim klastičnim stenama, laporima i različitim varijetetima krečnjaka. 3.3. Tektonika Strukturno-tektonska građa terena sagledana je sa regionalnog aspekta. Teritorija ...
    ... od više faktora: debljine i sastava Zemljine kore, starosti tektonskih aktivnosti, vrste magmatskih procesa, sadržaja radioaktivnih elemenata u stenama i hidrogeoloških karakteristika. (Milenić & Vranješ, 2015) Debljina Zemljine kore na teritoriji Srbije je promenljiva i raste u pravcu sever-Jug ...

  • The Potential of Biomarkers to Distinguish Lower and Middle Miocene Lignites from the Coal-Mining District of Lusatia

    I. Kojic, J. Kus, D. Zivotic, K. Stojanovic (2021)

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak, 7ifturws Rkarelinii je danas prepoznat kao grupa koja objedinjuje više geografski koherentnih klada rasprostranjenih od jugoistočnog ...

  • Flyrock induced by blasting in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Snežana Ignjatović, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Rade Šarac (2022)
    Miniranje predstavlja i dalje najefikasniji i najjeftiniji način eksploatacije velikih količina čvrstih mineralnih sirovina na površinskim kopovima. Energija eksplozije se koristi za fragmentaciju čvrste stenske mase do zahtevane granulacije. Pored pozitivnih efekata miniranja, postoje i određeni neželjeni efekti svakog procesa miniranja koji se mogu javiti, a to su: potresi tla, razletanje komada stene, vazdušni udari, otrovni i zagušljivi gasovi i prašina. Razletanje komada stene je nekontrolisano izbacivanje fragmenata odminirane stenske mase i predstavlja jedan od glavnih izvora materijalne štete ...
    razletanje, bušenje, miniranje, površinska eksploatacija, bezbednost, nesreća

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... tipovima stena u ležištu bakra „Kraku Bugaresku Cementacija“ Stena Opis stene Kod stene Zapreminska masa,  t/m Primedba AN Andezit 3 2,5 Jalovina ANB Andezitska breča 16 2,5 Ruda HIP 1 Propilit, rudni 13 2,5 Ruda HIP 2 Propilit, jalovi 5 2,5 Jalovina HIS Hidrotermalno izmenjene stene 10 2 ...
    ... uzimaju proizvoljno i označavaju vrstu stene, vrste izmena, tip mineralizacije i slično. Brojčanim oznakama se, pre svega, razdvaja ruda od jalovine. U tabeli 5.1, dat je prikaz dodele kodova tako da jalove stene imaju brojčanu oznaku od 1 do 9, orudnjene stene od 10 do 100, a oznaka za vazduh je 0 ...
    ... sledeće vrednosti:  vrsta stene,  zapreminska masa,  sadržaj osnovne korisne komponente (Cu i Cuox, %) i pratećih komponenti (Au i Ag, g/t),  ekonomska vrednost bloka, odnosno profit koji se ostvaruje otkopavanjem tog bloka. Vrsta stene i zapreminska masa stene u bloku određene su na osnovu ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... moramo znati i da je ugalj sedimentna stena te kao takva leži u obliku slojeva između neorganskih sedimenata koje nazivamo povlata i podina. Povlatu i podinu najčešće sačinjavaju glinovite stene (gline, glinci i peskovite gline), ali i peščarske i krečnjačke stene. Zona prelaza između podine i povlate ...
    ... uglavnom dolaze iz uglja i ne uklanjaju se iz njega u procesu mehaničke pripreme. Spoljašnji pepeo potiče od epigenefskih mineralnih primesa i stena koje čine povlatu i podinu ugljenog sloja. Količina spoljašnjeg pepela je u direktnoj zavisnosti od načina otkopavanja uglja i tvrdoće strukture ...
    ... navedena 3 ležišta su stvorena u neogenim sedimentima u jezerskim uslovima sedimentacije a dolaze u kontakt i sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Za sva 3 ležišta uglja je karakteristično da se u njima javlja ugalj u više slojeva (etaža) različite debljine, a u okviru njih se pojavljuju i ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... rezerve su akumulirane u kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti i u planinskim masivima od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog (koristi ih oko 75% stanovništva), nisu još uvek dovoljno . Na osnovu do sada obavljenih hidrogeoloških ...
    ... akumulirane u kvartarnim i neogenim vodonosnim naslagama_intergranularne poroznosti i u_ planinskim masivima_ izgradenim od karstifikovanih karbonatnih stena. Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog koriSéenja (koristi ih oko 75% stanovnistva), nisu jo§ uvek dovoljno prou€ene. Na osnovu do sada obavijenih ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... talasa (Tabela 2.3.). Tabela 2.3. Kategorizacija otkrivke Radna sredina Kategorija stene Kn Otpor rezanju KL(N/cm) Seizmiĉka brzina prostiranja uzduţnih talasa (m/s) Vrsta stena Sredina I K1 KL < 500 500-1000 Kvartar (humus, ilovaĉa) i rastresiti materijali K2 ...
    ... izdvojene dve sredine ĉija su svojstva data pojedinaĉno: - Sredina I (Kategorija stene K1 i K2) koja ne predstavlja problem pri okopavanju otkrivke glavnog ugljenog sloja; 22 - Sredina II (Kategorija stene K3 i K4) predstavlja problem za rad kontinualne opreme koji se ispoljava u padu ...
    ... (Slika 3.17.). Taĉka prekida nastaje u momentu ulaska i izlaska vedrice iz odreska (stene). Skokovita promena funkcije nastaje za vertikalni odrezak u momentu izlaska, a za horizontalni u momentu ulaska u odrezak (stenu). Srednji popreĉni presek jednog odreska je: 𝐹𝑠𝑟 = 1𝜑𝑢 𝐹𝜑𝑑𝜑𝜑𝑢 0 ...

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)

  • Srbija u OneGeology Europe

    Danka Blagojević, Ranka Stanković, Petar Stejić, Velizar Nikolić (2014)
    Геолошки завод Србије као носилац Пројекта ОneGeologyEurope заједно са Рударско геолошким факултетом и Министарством за природне ресурсе, рударство и просторно планирање су се укључили у међународни Пројекат OneGeology Europe у мају 2013. године у већ поодмаклој фази израде Пројекта. До краја 2013. године испунили су завршене активности које треба да доведу до пуноправног укључења у Пројекат чиме је Република Србија нашла своје место на Геолошкој карти Европе 1:1М. Геолошка карта Србије 1:1М представља компилациону односно поједностављену верзију ОГК 1:500 ...
    OneGeologyEurope, метаподаци, хармонизација података, вишејезични мета-информациони систем
    ... омогућава хармонизавано описивање скупова података. Кроз активности иницијативе 1G-E урађен је геолошки речник који описује литолошки састав, старост стена, њихову генезу као и атрибутске карактеристике тектонских структурних облика. Овај документ даје описе геолошких речника, а за сваку речничку одредницу ...
    ... података на свим језицима учесника пројекта. Кроз раније активности иницијативе 1G-E урађен је геолошки речник који описује литологију, старост и генезу стена и структурних карактеристика. Имајући у виду да је коришћење овог јединственог речника обавеза за све земље учеснице у пројекту 1G-E, то се приликом ...
    ... омогућава хармонизавано описивање скупова података. Кроз активности иницијативе 1G-E урађен је геолошки речник који описује литолошки састав, старост стена, њихову генезу као и атрибутске карактеристике тектонских структурних облика. Овај документ даје описе геолошких речника, а за сваку речничку одредницу ...

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)
    ... slojeviti, pri čemu su slojevi debljine 0,20–0,80 m, pravac pruža- nja im je SI-JZ i pad od oko 42º prema jugozapadu. Ove stene, u inženjersko-geo- loškom smislu pripadaju grupi vezanih stena, koje su ispucale i karstifikovane [7]. Dosadašnjim istražnim i eksploatacionom radovima u ležištu nisu konstatovane ...
    ... konstatovane zna- čajne rupturne deformacije, koje bi bitno uticale na proces istraživanja i eksploatacije. Jedino se posle miniranja javljaju blokovi stena od 0,50 m3, koji bi se mogli pripisati uticaju manjih raseda i karstifikovanih pukotina u ležištu. Ispitivanjem fizičko - mehaničkih oso- bina radne ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... kama stena u kojima je izdan formirana, gde se na užoj teritoriji grada Beograda mogu videti izdvojeni sistemi u tabeli 6. U svakom od sistema izvršena je klasifikacija hidrogeotermalnih resursa. Klasifikacija resursa izvršena Je prema tipu izdani, odnosno prema tipu i starosti stena u kojima ...
    ... Prostor na desnoj obali Dunava, što obuhvata celokupan prostor istražnog terena, pripada Šumadijsko-kopaoničko-kosovskoj zoni. Kvartarne sedimentne stene imaju dominantno rasprostranjenje između reke Dunav i reke Sava, što takođe zahvata celokupnu teritoriju opštine Zemun. Peskovi pliocenske i kvartarne ...
    ... terena). U prilogu 1. datje prikaz geološke karte teritorije opštine Zemun. 3.1 Prikaz litostratigrafskih jedinica teritorije opštine Zemun Sve stene na istražnom terenu koje se mogu videti na samoj površini jesu kvartarne starosti. Prikaz litostratigrafskih jedinica teritorije opštine Zemun urađen ...

  • Novi pristup proučavanju tekstura minerala značajnih za istraživanje rudnih ležišta

    Aleksandar Pačevski (2022)
    ... ležišta, već i mogućnosti i efikasnosti njihove eksplatacije. Razvojem polarizacione mikroskopije kao osnovne metode ispitivanja minerala, ruda i stena, utvrđeni su i Jasno definisani brojni teksturni odnosi minerala, kao što su teksture izdvajanja, zamenjivanja i dr, a koje su značajno doprinele razumenju ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... se zanemare, a sabira se broj udaraca u drugom i trećem ciklusu (poslednjih 30 centimetara penetracije) i dobija se vrednost N. U slučaju tvrdih stena, kada piston ne može da se utisne svih 150 milimetara ni nakon 50 udaraca, beleži se dubina utiskivanja pri poslednjem udarcu. Međutim, zbog razlika ...
    ... su izvedeni prema standardu SRPS EN 750 22476-3:2011/41:2014. Napomena: Za koherentne materijale korišćena je kašika, a za nekoherentne i meke stene šiljak. U nekim slučajevima se u okviru peskovitog sloja pojavljuju prašinasti proslojci, pa Je u tim proslojcima korišćena kašika. 10 2.6. Ugradnja ...
    ... određeni su parametri seizmičnosti za teritoriju Srbije. Prema karti seizmičkog hazarda za očekivano maksimalno horizontalno ubrzanje na osnovnoj steni — Acc (g) ı očekivani maksimalni intenzitet zemljotresa - Imax u Jedinicama Evropske makroseizmičke skale (EMS - 98), u okviru povratnog perioda ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... boje sa brojnim školjkama Pina cf. nobilis, slični su karbonatnim sedimentima Bele stene kod Višnjice (okolina Beograda). U sedimentima Višnjice je nađena samo Atrina pectinata, pa se u faciji karbonatnih stena mogu izdvojiti dve podfacije: podfacija sa Pina cf. nobilis (Linnaeus) i podfacija sa ...
    ... ostataka sačuvanih u stenama. Međutim, nakon smrti ovi ostaci se retko sačuvaju na mestu gde su živeli. Uglavnom dolazi do njihovog dužeg ili kraćeg transporta pa su fosilni nalazi nepotpuni. Kvalitet biološke raznovrsnosti fosilnog nalaza veoma zavisi od očuvanosti same stene (Holland, 2000). Od ...
    ... rečnim dolinama. Bukulja je planina u Šumadiji, a njen najviši vrh je visok 696 metara. Ona je magmatskog porekla, što dokazuje prisustvo granitnih stena koje u sebi sadrže specifičnu kombinaciju minerala. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... miliona godina pri temperaturi od 80 °C. Nakon nastanka u matičnoj steni, pri povoljnim geološkim uslovima dolazi do migracije nafte ka rezervoar stenama. Pod migracijom se podrazumeva kretanje nafte od matične stene kroz porozne i propusne stenske mase do akumulacije u povoljnim geološkim ...
    ... geološkim sredinama (Ercegovac, 2002). Primarna migracija podrazumeva oslobađanje ugljovodonika iz matične stene, dok sekundarna migracija podrazumeva kretanje do rezervoar stene (slika 2.3). Slika 2.3. Nastanak ležišta nafte i gasa (Tissot and Welte, 1978; Ercegovac, 2002) Nenad M. Marić ...
    ... naftu se može reći da predstavlja migrirani i akumulirani proizvod dijagenetskih i katagenetskih transformacija organske supstance u sedimentnim stenama (Jovančićević, 1998). Prikaz glavnih procesa i proizvoda transformacija organske supstance dat je na slici 2.2. Slika 2.2. Procesi i ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... (Kostić et al. 2002). Просечан садржај гвожђа у различитим стенама дат је у табели (4.1.6). Табела 4.1.6: Просечан садржај гвожђа (%) у различитим стенама (Kostić et al. 2002). Тип Садржај гвожђа (%) Земљина кора 5,00 Ултрабазичне стене 9,85 Гранити 2,70 Кречњаци 0,86 Пешчари 2,80 Глине ...
    ... Петролошке анализе шљункова (слике 4.2.4 и 4.2.5) показале су присуство: валутака гранитоида, базичних магматских стена (базита), вулканита, кварцита, метаморфних кварцно-фелдспатских стена (гнајсева), шкриљаца, амфиболита, серпентинита, пешчара, конгломерата, алевролита, рожнаца, кречњака, опала, ...
    ... Ове стене имају највећу превученост оксидима мангана. Кварцити – као и у залеђу изворишта Трновче, представљају најзаступљенији састојак шљунковитих алувијалних наслага. Висока заступљеност је последица његове високе хемијске и механичке стабилности и значајне заступљености као стене, пре свега ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... miocenskih klastičnih stena. U Pomoravlju se jezerski sedimenti nalaze na relativnim visinama, između 60 i 150m iznad toka Velike Morave. U jezerskim sedimentima najviše su zastupljeni heterogeni sitnozrni do krupnozrni šljunkovi. Sastojci su poreklom od kvarcnih stena, liskunskih škriljaca, ...
    ... i slabo sortiranih šljunkova, aglomerata, a ređe i sedimentnih breča. Sastoje se od poluzaobljenih do nezaobljenih komada raznih metamorfisanih stena, prečnika do 5Ocm. Vezivo je najčešće od detritusa kristalastih škriljaca. Sa udaljavanjem od oboda sve više preovlađuju glinoviti i peskoviti sedimenti ...
    ... sedimentacioni uslovi uz česta kolebanja dna basena i okolnog oboda. Nasuprot sedimentima jezerskih facija belički sedimenti potiču od metamorfisanih stena Srpsko-makedonske mase i pripadaju kopneno-jezerskim facijama. Stvaranje ovih pretežno klastičnih sedimenata bi se moglo vezati za tektonske pokrete ...