Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Branko M. PETROVIĆ

1235 items

  • Agates of the Lece Volcanic Complex (Serbia): Mineralogical and Geochemical Characteristics

    Zoran Miladinović, Vladimir Simić, Nenad Nikolić, Nataša Jović Orsini, Milena Rosić (2024)
    Agate veins and nodules occur in the Lece Volcanic Complex (Oligocene-Miocene) situated in the south of Serbia and occupying an area of 700 km2. This volcanic complex is composed predominantly of andesites, with sporadic occurrences of andesite-basalts, dacites and latites, and features agate formations that have been very little investigated. This study focuses on five selected agate occurrences within the Lece Volcanic Complex, employing optical microscopy, scanning electron microscopy (SEM), X-ray powder diffraction analysis, inductively coupled plasma mass spectrometry ...
    Lecki vulkanski kompleks, andeyit, kalcedon, kvarc, opal-CT, mikrostruktura, organska materija

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... proticajem koji je iznosio 30,20 m“/s. Na dijagramu unutar godišnje raspodele (slika 3.4.) najveće vrednosti proticaja javljaju se u u aprilu (7.62m*/s) i martu (7.43 m?/s). U proseku, najsušniji meseci su septembar (1.23 m?/s), oktobar (1.25 m”/s) i avgust (1.49 m?*/s). 17 Slika 3.2. Podomerna ...
    ... (m m) Jan. Feb. Mar. Apr. May. Jun. Jul. Aug. Sep. Oct. Nov. Dec. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010. m — s Padavine - Ćuprija v.s. Paraćin Slika 7.14. Hidrogram proticaja sa padavinama, 2010. godina Pr ot ic aj Q (m ?/ s) Pa da vi ne (m m) ...
    ... pomenute Jednačine. 64 10. LITERATURA 1. Antonijević I., Veselinović M., Đorđević M., Kalenić M., Krstić B. i Žagubica L 34-140, Savezni geološki zavod, Beograd. 2. Dolić D., Kalenić M., Marković B., Dimitrijević- M., Radoičić R. i Lončarević Č. (1978). Osnovna geološka karta 1:100 000, Tumač ...

  • OntoLex Publication Made Easy: A Dataset of Verbal Aspectual Pairs for Bosnian, Croatian and Serbian

    Ranka Stanković, Maxim Ionov, Medina Bajtarević, Lorena Ninčević (2024)
    Ovaj rad predstavlja novi jezički resurs za pretraživanje i istraživanje verbalnih aspektnih parova u BCS (bosanskom, hrvatskom i srpskom), kreiran korišćenjem principa Lingvističkih Povezanih Otvorenih Podataka (LLOD). Pošto ne postoji resurs koji bi pomogao učenicima bosanskog, hrvatskog i srpskog kao stranih jezika da prepoznaju aspekt glagola ili njegove parove, kreirali smo novi resurs koji će korisnicima pružiti informacije o aspektu, kao i link ka aspektnim parovima glagola. Ovaj resurs takođe sadrži spoljne linkove ka monolingvalnim rečnicima, Wordnetu i BabelNetu. ...
    aspekt glagola, lingvistički otvoreni podaci, BCS

  • Tektonika kao ograničavajući faktor uvođenja metoda širokočelnog otkopavanja ležišta uglja

    Gagić Dušan, Gluščević Branko (2012)

  • Coal Reserves in the Deposit as a Limiting Factor for the Introducing of Mechanised Mining Technology

    Gagić Dušan, Gluščević Branko (2013)

  • Merenje u naftnom rudarstvu

    Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)
    metrologija, ležišta nafte

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... površinskog kopa Graĉanica Gacko sa analizom stabilnosti kosina. Izveštaj su radili autori Prof. Dr Milan Cvetković, Mr Jelena Majstorović, Mr Branko Petrović, Dragana Savić, dipl. ing. geol. i Siniša Jovović, dipl. ing. geol. U toku 19 istraţivanja na uzorcima su ispitivani: vlaţnost, zapreminska ...
    ... kopanje razlaţe na tri komponente (Slika 3.24.): tangentnu (Pt), boĉnu (Pb) i normalnu (Pn). 4 3 2 1 F F m in F m F m in F m a x F m F m in F m a x F m F m in F m a x S f fn fs fs fn 73 Slika 3.24. Sile koje deluju na vedricu pri otkopavanju materijala (P – rezultanta ...
    ... kopanja (m) 16 Dubina kopanja (m) 1,50 Duţina strele rotora (m) 21,30 Radijus kopanja - gornji (m) 23,83 Radijus kopanja - donji (m) 21,23 Preĉnik rotora (m) 6,45 Radijus istresanja (m) 22,60 Visina istresanja (m) -max -min 6,50 3,30 Maksimalna brzina strele rotora (m/min) 30 ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... (посебно издање, књига 17). Београд: Геоинститут. Ракић М., Димитријевић М., Терзин В., Цветковић Д. и Петровић В., 1965: Тумач за лист Ниш, Основне геолошке карте 1:100.000. Београд. Ракић М., Хаџи-Вуковић М., Димитријевић М., Каленић М. и Марковић В., 1976: Тумач за лист Крушевац, Основне геолошке ...
    ... дат, Москва. Урошевић М., Павловић З., Клисић М., Малешевић М., Стефановић М., Марковић О. и Трифуновић С., 1973: Тумач за лист Врњци, Основне геолошке карте 1:100.000. Београд. 157 Урошевић М., Павловић З., Клисић М., Карамата С., Малешевић М., Стефановић М., Марковић О. и Трифуновић ...
    ... планирања, Београд. Вукановић М., Димитријевић М., Димитријевић М., Карајичић Љ., Рајчевић Д. и Пејчић М., 1982: Тумач за лист Подујево, Основне геолошке карте 1:100.000. Београд. Вукановић М., Карајичић Љ., Димитријевић М., Можина А., Гагић Н. и Јевремовић М., 1973: Тумач за лист Лесковац, ...

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... Janković, M. (1990). Phytoecology with the basics ofphytocenology and the review ofthe types of vegetation on the EFarth. Scientific book. Belgrade. Janković, M., Blečić, V., Glišić, LJ., Marinković, D., Marinović, R., Mikulić, F., Nešković, M., Pantić, V., Petrović, V., Pljakić, M., Tešić, Ž ...
    ... Copy 104 Zoran Simonović, Branko Mihailović and PFesna Popović Branko Mihailović, PhD Senior Research Associate Affiliation: Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Serbia Education: Ph.D. (in Economics) Research and Professional Experience: Branko M. Mihailović is Senior Research ...
    ... the Sustainable Use of Natural Resources (2012). Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 33/2012. Terzić, S., Senta, L, Ahel, M., Gros, M., Petrović, M., Barcelo, D., Muller, J., Knepper. T., Marti, 1., Ventura, F, Jovancić P., Jabucar. D.(2008). Occurrence and Fate of Emerging Wastewater ...

  • Multivarijabilni modeli upravljanja u rudarstvu

    Marjan M. Hudej (2014-02-03)
    osetljivost i rizik. Više pobuda generiše ovakvu atribuciju. Prva je, multivarijabilnostambijentalnih uslova i funkcionalna i strukturna složenost rudarskih sistema (čovek -priroda (radna sredina) - mašina – okruženje); Druga se odnosi na ne postojanje opštenaučne saglasnosti oko ocene pogodnosti modela za podršku odlučivanju i upravljanje.Treća, ako bi saglasnost i postojala, nije sigurno da bi raspoloživi modeli, metode i taktike,dale ekvivalentne rezultate za iste rudničke uslove. Četvrta, sistemske nauke još uveknemaju opšte prihvaćen i u praksi primenljiv algoritam izbora najboljeg rešenja ...
    rudarstvo, odlučivanje, upravljanje, model,multivarijabilno, multiatributno, multikriterijumsko
    ... Beograd, 1982. 72. Petrović, R., Specijalne metode u optimizaciji sistema, Tehnička knjiga, Beograd, 1977. 73. Petrović, R., Šenborn, A., Vujoševic, M., Multicriteria ranking of spares allocations, Naval Research Logistics 35, 1988, 107–717. 74. Pohekar, S.D., Ramachandran, M., Application of ...
    ... Environ Geol, 2007, 52: 663–672. 8. Batanović V., Guberinić S., Petrović R., System theoretic approach to sustainable development problems, Yugoslav Journal of Operations Research, 21, No. 1, 2011, 1-10. 9. Bazzazi A. A., Osanloo M., Karimi B., Deriving preference order of open pit mines equipment ...
    ... ILNI MODELI UPRAVLJANJA U RUDARSTVU Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 41              nmnn m m n m m xxx xxx xxx A A A www CCC R        21 22221 11211 2 1 21 21 (3.22) Tabela 3-5, Proceduralne faze VIKOR metode ...

  • Multivarijabilni modeli upravljanja u rudarstvu

    Marjan M. Hudej (2014-02-03)
    osetljivost i rizik. Više pobuda generiše ovakvu atribuciju. Prva je, multivarijabilnostambijentalnih uslova i funkcionalna i strukturna složenost rudarskih sistema (čovek -priroda (radna sredina) - mašina – okruženje); Druga se odnosi na ne postojanje opštenaučne saglasnosti oko ocene pogodnosti modela za podršku odlučivanju i upravljanje.Treća, ako bi saglasnost i postojala, nije sigurno da bi raspoloživi modeli, metode i taktike,dale ekvivalentne rezultate za iste rudničke uslove. Četvrta, sistemske nauke još uveknemaju opšte prihvaćen i u praksi primenljiv algoritam izbora najboljeg rešenja ...
    rudarstvo, odlučivanje, upravljanje, model,multivarijabilno, multiatributno, multikriterijumsko
    ... Beograd, 1982. 72. Petrović, R., Specijalne metode u optimizaciji sistema, Tehnička knjiga, Beograd, 1977. 73. Petrović, R., Šenborn, A., Vujoševic, M., Multicriteria ranking of spares allocations, Naval Research Logistics 35, 1988, 107–717. 74. Pohekar, S.D., Ramachandran, M., Application of ...
    ... Environ Geol, 2007, 52: 663–672. 8. Batanović V., Guberinić S., Petrović R., System theoretic approach to sustainable development problems, Yugoslav Journal of Operations Research, 21, No. 1, 2011, 1-10. 9. Bazzazi A. A., Osanloo M., Karimi B., Deriving preference order of open pit mines equipment ...
    ... ILNI MODELI UPRAVLJANJA U RUDARSTVU Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 41              nmnn m m n m m xxx xxx xxx A A A www CCC R        21 22221 11211 2 1 21 21 (3.22) Tabela 3-5, Proceduralne faze VIKOR metode ...

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода
    ... t) PV-8 M-II-3 "Co-Pt skala | Bez 5 3 Mupuc PV-8 M-II-5 Bez Bez 4 NKyc SM P-IV-3 Bez Bez 5 Myruoha NTU SM P-IV-4/B NTU 0.32 1 6 pH PV-8 M-III-2 7.2 6.8-8.5 7 Yrpomak EMn0& (mg/I) PV-8 M-III-7 mg, 471 8 8 Pesuznyamm x;rop-Ciz PV-8 M-III-23 mg, 0 0.5 9 XnopujnnCl-(mg/I CI) PV-8 M-III-6 mg ...
    ... ) PV-8 M-II-3 "Co-Pt skala Bez 5 3 Mupuc PV-8 M-II-5 Bez Bez 4 VKyc SM P-IV-3 Bez Bez 5 MyruHoha NTU SM P-IV-4/B NTU 3.06 1 6 pH PV-8 M-III-2 7.0 6.8-8.5 7 Yrpomax EMn0& (mg/I) PV-8 M-III-7 mg/l 7.17 8 8 Pesnatyannn xjrop-Ciz PV-8 M-III-23 mg/l 0.5 9 XunopnajaCl-(mg/I CI) PV-8 M-III-6 mg/l ...
    ... - Tleuiuapu, nanopuu M kpeubbaLl - Kpeutbauu, nanopuu M neuluapnM 355 CnpyanHu u cy6cnpynHM nanopoBMTM KpeukbaLM - 47 75 00 0 Kpeubaun - KBapuHu KoHrnoMeparu M neutuappn Bpeno Iy{animrre - KoHrnomepartu, neuiuapu M InMHLUM - Kpeutbau, nonoMWMTMuHM neuiuapuM M nOJOMMTM 47 70 00 0 ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... voda i jaglenoroden dvooksid gas CO2 od naogališteto na lokalitetot „Lozišta“ s. Logovardi, opština Bitola. Fond na „Geoinţenering-M“ DOOEL, Skopje. 54. Petrović Č, 1986: Elaborat za rudni rezervi na jaglen vo jaglenovata serija na leţišteto "Suvodol" REK - Bitola. Kniga II, Fond na REK, Bitola ...
    ... | o\ RKO NNN м — — — r у у у // О 40 т 7\ t\— /V у O OO 417 OD'K — и c Nlv — УИ O, 00: — % м У– / — \ о м — M, VA ј - м у у ŠO УХО —И у м \ — /A Ž / O, |- y — M — м у — N o о о, м Е м — у | 5 e“ xO F 2 о о 35 = о 35 - wu — Х о 6 — т o [BE | о, о о и / l % 7 0Q o о о о о ...
    ... filtracije Transmisi- bilnost N0 H (m) K (m/s) T (m 2 /s) N0 H (m) K (m/s) T (m 2 /s) 9/VII 1,6 9,81x10 -6 1,57x10 -5 Kb-V 57,5 2,91x10 -4 1,67x10 -2 Ljb-IV/2 16,0 7,01x10 -3 1,12x10 -1 16/VII1 15,1 3,89x10 -4 5,87x10 -3 M-III/2 16,2 1,51x10 -4 2,45x10 -3 Kb-V/2 17 ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... pp. Rakić, M., Dimitrijević, M., Terzin, V., Cvetković, D., Petrović, V., 1973. Tumač za Osnovnu geološku kartu SFRJ, List Niš 1:100000, Savezni geološki zavod, Beograd (in Serbian, English and Russian summaries), 52 pp. Rakić, M., Hadži-Vuković, M., Dimitrijević, M., Kalenić, M. Marković, V ...
    ... s 109, 273-307. Pantić, V., Rakić et al., M., Hadži-Vuković, M., 1969. Paleogene sediments and younger granodiorites on the northern slope of Veliki Jastrebac. Zapisnici Srpskog geološkog društva za 1966. godinu, 633–635 (in Serbian). Petrović, D., 2015. Prostorni položaj ofiolita Istočne vardarske ...
    ... Malešević, M., Vukanović, M., Brković, T., Karajičić, Lj., Obradinović, Z., Stanisavljević, R., Dimitrijević, M., Urošević, M., 1980. Tumač za Osnovnu geološku kartu SFRJ, List Kuršumlija 1:100000, Savezni geološki zavod, Beograd (in Serbian, English and Russian summaries), 58 pp. Marović, M., 2001 ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... sa pećinskim ulazom širine 8 m i visine 1.2 m, iza koga se nalazi prostrana dvorana dužine 40 m i širine 15 m. Iza kanala nastavlja se prostrana dvorana dužine 40 m i širine 15 m. Iza dvorane se nastavlja kanal dužine 57 m. Ukupna dužina Alovske pećine iznosi 143 m. 34 5. Pećina na vrelu Grze ...
    ... se na visini od 200 m iznad toka Crnice (621 mnm). Ulaz u pećinu ima oblik kalote širine 4 m i visine 3 m. Pećinu čini kanal čija visina postepeno opada, da bi nakon 14 m iznosila manje od 0.4 m. Kanal je jednostavnog oblika orjentacije Z-I. Ukupna dužina kanala iznosi 14 m. Pećina nema aktivnu ...
    ... se na oko 5 m iznad suve doline, u desnoj obali. Sam ulaz se nalazi u podnožju odseka visine oko 8 m, složen je i sastoji se iz dva ulaza. Glavni ulaz je grubo trougaonog oblika, visine 2 m i širine u dnu 1.5 m. Drugi sekundarni ulaz je u vidu široke pukotine visine 2 i širine 0.53 m. Glavni kanal ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... petroleum contaminants in groundwater. Geochim. Cosmochim. Acta 58, 863-877. 35. Dalmacija B, Petrović O, Rončević S, Ivančev-Tumbas I, Bečelić M, Simeunović J, Agbaba J, Radnović D, lazić N, Đukić M (2004) Naftno zagađenje područja Ratno ostrvo: mogućnost prirodne bioremedijacije. Prirodno- ...
    ... 114. SMEWW m 2540 B (1997) Total dissolved solids in water analysis. Standard Methods Committee. Nenad M. Marić Doktorska disertacija Literatura 163 115. Šolević T, Novaković M, Ilić M, Antić M, Vrvić MM ...
    ... Nenad M. Marić Doktorska disertacija Materijal i metode 43 3. M A T E R I J A L I M E T O D E Nenad M. Marić ...

  • The first experiences of the landslide monitoring using TLS and autonomous GNSS sensors in Serbia – case study

    Pejić Marko, Abolmasov Biljana, Pejović Milutin, Božić Branko, Gospavić Zagorka, Milovanović Branko (2011)

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... Balkana, 12.11.2022, LjJiljana Arsić , Ivana Vučinić, Univerzitet u Prištini, Ekonomski fakultet [6] Prof. dr Branko Vasić , Dr Nada Stanojević, Prof. dr Siniša Bikić, Doc. dr Miloš Petrović Izrada studije o potencijalima za korišćenje ı plasman vodonika i drugih tehničkih gasova, 29.12.2023., Institut ...
    ... slikom (Sfika 2.7). l61 400000 350000 300000 250000 aca (t) ' 200000 “. M MTP " H 150000 Hrrrii 100000 - ll ll ll ll ll ll 0 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 m fiponsBo/uba{t) -m IHponaja(t) Slika 2.1 - Pregled proizvodnje i prodaje CO» (Republika Srbija 2015-2022) ...
    ... proizvodi 555000 m?/dan ta količina gasa ide do fabrike za preradu gasa iz kog izlazi 535000 mš gasa dnevno i ide do aminskog postrojenja gde izlazi 392000 m?/dan i cca 99,5% CO», Kompanija „Messer” otkupljuje od 48000 do 96000 mš3/dan a u ležište „R” se utiskuje od 31000 do 79000 m*/dan. 42 ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... dubini 495 m, zatim nešto dublje kod Bajmoka, 678 m (bušotina Ba-1/H) i Moravice 893 m. Na području Kule u dubokim bušotinama na dubini 1055 m (Kl-1) i 852 m (Kl-2) konstatovane su kisele magmatske stene. U zoni Bečeja palezojske stene nalaze se na dubini 1420 m (Bč-7) odnosno 1521 m (Bč-3), p ...
    ... Na prostoru Gornjeg brega konstatovani su na dubini od 691 m, a kod Sente na 1323 m. I njihova debljina u ovom rejonu varira između 50 m i 280 m. Sedimenti gornjeg ponta na području Sente zastupljeni su u intervalu od 437 m do 1043 m. Najdublji delovi ovih naslaga predstavljeni su glinovitim ...
    ... Dunava debljina iznosi 20 m, kod Sombora 28 m, dalje u zoni Crvenke 52 m i 81 m kod Vrbasa. Debljina naslaga je u severnim delovima veća u odnosu na južne delove područja; u zoni Subotice i Horgoša iznosi oko 98 m i opada prema Malom Iđošu i Bačkoj Topoli na 50 do 60 m debljine. Pleistocenske ...