Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Panonski basen (Centralni Paratetis)

425 items

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... налази се на највишој надморској висини у Србији. Надморска висина највишег дела круне бране је 1,178 m, средња висина централног платоа 1,172 m, а надморска висина централног колектора је 1,099 m (Ђокић и Јовановић, 2007). У литератури је познато под више имена: Благодат, Крива Феја и ...
    ... југозападном и југоисточном делу великог платоа доминирају алевритски пескови, а у централним деловима алеврити и песковити алеврити (табела 25). Јаловински материјал је углавном средње сортиран, сем узорка из централног дела који показује добру сортираност. Просечна величина зрна је највећа код а ...
    ... јаловишта су везане за металогенетске провинције (сл. 2). Полиметаличне руде метала захтевају различите технолошке поступке прераде. На просторима централне Финске и Шведске (региони Outokump, Pyhasalmi, Skellelfe), у прекамбријумском балтичком штиту, су велики рудници и Божидар В. Ђокић Геохемијске ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... налази се на највишој надморској висини у Србији. Надморска висина највишег дела круне бране је 1,178 m, средња висина централног платоа 1,172 m, а надморска висина централног колектора је 1,099 m (Ђокић и Јовановић, 2007). У литератури је познато под више имена: Благодат, Крива Феја и ...
    ... југозападном и југоисточном делу великог платоа доминирају алевритски пескови, а у централним деловима алеврити и песковити алеврити (табела 25). Јаловински материјал је углавном средње сортиран, сем узорка из централног дела који показује добру сортираност. Просечна величина зрна је највећа код а ...
    ... јаловишта су везане за металогенетске провинције (сл. 2). Полиметаличне руде метала захтевају различите технолошке поступке прераде. На просторима централне Финске и Шведске (региони Outokump, Pyhasalmi, Skellelfe), у прекамбријумском балтичком штиту, су велики рудници и Божидар В. Ђокић Геохемијске ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Sustainable Modularity Approach to Facilities Development Based on Geothermal Energy Potential

    Nataša Čuković-Ignjatović, Ana Vranješ, Dušan Ignjatović, Dejan Milenić, Olivera Krunić (2021)
    The study presented in this paper assessed the multidisciplinary approach of geothermal potential in the area of the most southeastern part of the Pannonian basin, focused on resources utilization. This study aims to present a method for the cascade use of geothermal energy as a source of thermal energy for space heating and cooling and as a resource for balneological purposes. Two particular sites were selected—one in a natural environment; the other within a small settlement. Geothermal resources come ...
    геотермална енергија, Панонски басен, геотермална каскада, енергетска ефикасност, бањски центри, балнеологија, биоклиматска архитектура, стратегије пасивног дизајнирања, модуларни објекти

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... litološkog ĉlana 8N sa povećanim otporom na kopanje. Geološka istraţivanja su vršena kako u polju B, tako i u Centralnom polju u kome je predviĊen nastavak eksploatacije u Gataĉkom ugljenom basenu nakon zatvaranja Površinskog kopa Graĉanica. Geoing Group Beograd 19 je vršio Ispitivanja fiziĉko ...
    ... velikim rudarskim basenima uglja širom Evrope i sveta. Pri tome su se rotorni bageri stalno usavršavali i prilagoĊavali razliĉitim uslovima radne sredine. Na našim prostorima rotorni bageri su našli primenu u Kolubarskom, Kostolaĉkom, Kosovskom i Gataĉkom ugljenom basenu, kao i na eksploataciji ...
    ... eksploataciji laporca u Beoĉinu. U dosadašnjem radu su generalno gledano pokazali dobre rezultate, ali se stepen njihove efikasnosti razlikuje od basena do basena, što je posledica niza razliĉitih faktora. Pri izboru opreme za otkopavanje mineralnih sirovina svakako je najvaţnije definisanje radne sredine ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... lokaliteta (Nikolić, 1993, Banješević, 2006). Geolozi “Geozavoda” iz Beograda, Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda i “Rudarsko topioničarskog basena” u Boru tokom 1956. i 1957. godine započeli su radove na prvom organizovanom geološkom kartiranju. Tom prilikom je sistematski prikupljen obiman ...
    ... plutonita ka jugu je veće od njegovog pruženja ka severu. Modeli pokazuju da geofizički definisana subvulkanska tela, koja se pretežno nalaze u centralnom, a manjim delom u zapadnom delu TMK, odgovaraju vulkanitima senonske starosti. Ove stene imaju veće rasprostranjenje u dubini, nego što je njihovo ...
    ... doktorske disertacije obuhvaćen je prostor Timočkog magmatskog kompleksa, koji se najvećim delom nalazi severno i severozapadno od Bora. Koordinate centralne oblasti istraţnog područja su 48° 10' severne geografske širine i 22° 00' istočne geografske duţine, a u Gaus-Krigerovim kordinatama istraţno ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... biti prikazan u ovom delu rada, deo je geofizičkih istraživanja u Krišna-Godavari basenu u Indiji, (Singha ı Chatterjee, 2017). Petrofizičko modelovanje peščarskih rezervoara sa gasnih polja Krišna-Godavari basena urađeno Je u cilju karakterizacije peska u kojem se rezervoari nalaze ı to na osnovu ...
    ... osnovu podataka geofizičkih karotažnih merenja u dve bušotine locirane u ovom basenu. Podaci iz bušotina su analizirani u cilju definisanja tipa fluida u formacijama i litologije. Odziv geofizičkih karotažnih merenja u bušotini KE, prikazan na slici 8, sugeriše prisustvo rezervoara sačinjenog od ...
    ... zapreminskog učešća glina (Vsh) i zasićenja vodom (Sw) u različitim delovima bušotine. Slika 8. Krive geofizičkih karotažnih merenja u Krišna-Godavari basenu (Singha i Chatterjee, 2017) Krosplot dijagram srednja gustina — neutronska poroznost izrađen je za interval dubine od 1932 mdo 1984m u bušotini ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... rejona, prema uslovima postanka izdvojene su dve glavne jedinice: i) metalogenetski rejon Željin-Centralni Kopaonik (rudno polje Željina, rudno polje Kremića, kontaktna oreola granitoida centralnog Kopaonika, rudno polje Raške, rudno polje Belo Brdo, rudno polje Krive reke); ii) metalogenetski rejon ...
    ... vertikalna zonarnost. Lateralna se manifestuje razmeštajem žičnih rudnih tela olovo-cinkovih sulfida sa piritom oko centralnih delova rudišta gde dominira skarnovska mineralizacija. U centralnom delu Rudničkog ležišta, postoje i pojave kasnijih izmena sedimentnih, kontaktno- metamorfnih i magmatskih stena ...
    ... jezgra epoksidnom smolom; f) grejanje zalivenog jezgra; g) poliranje preparata na debljinu od 100 um; h) stanjivanje centralnog dela preparata na debljinu od 10 um; i) stanjivanje centralnog . dela preparata Ar+ jonima do perforacije. 48 4. REZULTATI 4.1. Mikroskopske karakteristike i asocijacija ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... povezan na distributivnu mrežu REK Bitola i predstavlja pozitivan primer saradnje privatnog ı državnog sektora. GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE BASENA SUVODOL Basen ležišta uglja REK Bitola karakterišu rudnici „Suvodol“, i „Brod-Gneotino“ koji su trenutno u eksploataciji, dok je ležište uglja budućeg ...
    ... aınaaaaaaaaaaaaaaaaaanaanaoaaaaapaaaaaaaeaapaeaiapaeataatateoi 21 Rudnik “Suvodol”.........c..aaaa a aa a aaaaaogatitVt 22 GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE BASENA SUVODOUL...caaaaaaaannannannnn 24 PLIVA - TONE ANALIZA a arpaoaepataaaakaoi 25 TEHNOLOGIJE PRIPREME ROVNOG UGLJA „..Sdaannnn a aaaaaannnnae 29 ...
    ... Takođe, u opštem delu završnog rada prikazani su podaci koji karakteriščšu RMU Bitola koji uključuju i geološke karakteristike bitoljskog ugljenog basena. 10 UGALJ Ugalj predstavlja jedno od najvažnijih primarnih fosilnih goriva. Ugalj je po svojim karakteristikama čvrst materijal koji u sebi ...

  • Improving Document Retrieval in Large Domain Specific Textual Databases Using Lexical Resources

    Ranka Stanković, Cvetana Krstev, Ivan Obradović, Olivera Kitanović (2017)
    Large collections of textual documents represent an example of big data that requires the solution of three basic problems: the representation of documents, the representation of information needs and the matching of the two representations. This paper outlines the introduction of document indexing as a possible solution to document representation. Documents within a large textual database developed for geological projects in the Republic of Serbia for many years were indexed using methods developed within digital humanities: bag-of-words and named ...
    ... ;Sava;Savo; podzemni — ‘Danube Sava un- derground’ 14 information need: rezerve uglja u Sjeničkom basenu — faceted query: rezerve uglja; Sjenički basen — indexed query: rezerva; ugalj ; uglja; sjenički ; basen — ‘coal reserves in Sjenica basin’ 12 information need: izvorǐste zagadjenja Obrenovac Lazarevac ...
    ... Gravimetrija; geofizika — ‘gravimetry geophysics’ 44 information need: istraživanja u kolubarskom basenu — faceted query: is- traživanje; “kolubarski basen” — indexed query: istraživanje; kolubarski;basen — ‘exploration in Kolubara basin’ 35 information need: rudno telo — faceted query: “rudno telo” ...

  • BEYOND 2020 - Geology explorations and open pit activities affectation in reclamation designing in Kolubara Coal Mines (KCM) Serbia, new considerations

    Bojan Dimitrijević, Bogoljub Vučković, Radmila Gaćina (2023)
    Geology explorations in KCM runs from 1936. year up to these days and still ongoing. Results in >7,200 drill holes with ≈600,000 m of core drilling and gave lignite ore resources of > 4,1Bt, which 1,15Bt are excavated since 1986. of XIX up to early years of XXI century. For further mining operations in open pits stay 1,5Bt of lignite. Under waste heaps are ≈80 km2, additional 85 km2 should be filled. All of that masses/areas were, are ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... tokom gornje jure u uslovima specifične sedimentacije, koju je karakterisalo “uklizavanje” fragmenata trijaskih dolomita u karbonatni mulj jurskog basena. Karbonatni fliš izgrađen Je pretežno od karbonatnih stena, a u manjoj meri i od klastičnih stena. U flišnoj Jedinici ponekada ima i peščarskih ...
    ... stenskih masiva zasnovan Je na primeni eksploziva. Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928. godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč. Od 2015. godine Irska ...
    ... samih metoda miniranja. 2 PODACIO LEŽIŠTU Ležište krečnjaka „Čokoće“, kao i cementara „Moravacem“ Novi Popovac kod Paraćina, nalaze se u centralnom delu Srbije, na istočnom obodu doline Velike Morave, a naslanjaju se na zapadne padine planine Južni Kučaj. Ležište krečnjaka Je od fabrike cementa ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... pršljen salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici pronađeni pršljen pripada vrsti Salamandra salamandra dok je u pećini Mirosava fosilni pršljen id ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... eskovitim sedimentima, u priobalnim zonama i slične su aluvijalnim izdanima. Kako je već rečeno, u okviru nekadašnjih jezerskih basena, a današnjih arteskih basena, formirani su debeli sedimentni kompleksi, u okviru kojih se mogu izdvojiti jedan ili više peskovitih ili šljunkovitih vodonosnih slojeva ...
    ... nekoliko horizonata, a da je jedan (veći) hidrogeološki basen sačinjen od nekoliko kompleksa. Na slici 10.3.2.1, prikazana je šema prostornog i strukturno-(hidro)geološkog odnosa dva osnovna tipa regionalnih hidrogeoloških struktura - masiva i basena. Tabela 10.3.2.1. Hidrogeološke strukture [30, 17] ...
    ... Nazivaju ih i „sedimentogenim“ vodama, s obzirom da su formirane istovremeno sa sedimentima, ili su infiltrirane u već istaložene sedimente morskih basena i podvrgnute metamorfozi, u procesu dijageneze sedimenata. Uglavnom su visoko mineralizovane (tzv.“rasoli“), sa mineralizacijom koja može da dostigne ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... blago zatalasan i ispresecan rasednim stukturama. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 400 m. Tokom neogena kotlina je predstavljala jezerski basen, zbog formiranih naslaga jezerskih sedimenata, na visini od oko 600 mnm. Sa ove visine, preko ovih sedimenata potekla je pliocenska Nišava (217 ...
    ... mineral, kojeg mestimice ima dosta, nastao je pretvaranjem piroksena. Pliocen Sedimenti pliocenske starosti javljaju se u pirotskom i mazgoškom basenu. Sastav pliocenskih tvorevina okoline Pirota ispitan je bušotinom koja je izrađena 1968. godine. U ovoj bušotini su do dubine od 160 m nađene sive ...
    ... 1 m. Sedimenti odgovaraju jezerskim i močvarnim facijama, a sadrže slatkovodnu faunu koja ne govori mnogo o starosti. Duž zapadnog ı južnog oboda basena javljaju se žutomrke do crvenkaste peskovite gline sa proslojcima peska, interpretirane kao jezerski sedimenti u smeni sa bujičnim i aluvijalnim ...

  • The revision of quater nary stratigraphy of the Zrenjanin artesian well borehole profile (Banat, Vojvodina, Serbia)

    Tivadar Gaudenyi, Draženko Nenadić, Mlađen Jovanović, Petar Stejić (2022)
    stratigrafija kvartara, rečni sedimenti, Srbija, Panonska nizija, malakologija

  • Indeksi kontrole održavanja i korišćenja rotornog bagera

    Jovana Mitrović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić (2023)
    Razvoj površinske eksploatacije se u velikom stepenu zasniva na svestranoj mehanizaciji rudarskih radova. Kako bi se zadovoljili potrebni kapaciteti, neophodna je primena savremene mehanizacije, velikih kapaciteta i pouzdanosti u radu. Naime, sa stepenom povećanja mehanizovanosti radova smanjuje se broj zaposlenih radnika, povećava produktivnost rada, smanjuju troškovi po jedinici proizvoda, a samim tim i povećava ekonomičnost površinske eksploatacije. Predmet istraživanja su rotorni bageri SRs 1200 koji predstavljaju samohodne mašine kontinuiranog dejstva namenjene za otkopavanje jalovine i korisne supstance na površinskim ...
    rudarstvo, rotorni bager, indeksi održavanja, indeksi korišćenja, TOPSIS

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... severoistoku. Samo mestimično basen se zavlači duţ rečnih dolina prema severozapadu. U centralnom delu duţ Zlotske i Šarbanovačke reke i Đinovog polja basen zalazi u obod Timočkog vulkanogenog kompleksa i krednih sedimenata. Na širem području bogovinskog basena nalaze se naselja: Bogovina, Podgorac ...
    ... Bogovina Bogovinski basen nalazi se oko 220 km jugoistočno od Beograda, izmeĎu Paraćina i Zaječara, odnosno 12 km severno od Boljevca kod sela Bogovina i zahvata površinu od oko 70 km2 (slika 1). Duţina basena u pravcu I-Z iznosi 30 km, a širina mu je oko 3-4 km. Basen se prostire od istočnih ...
    ... godina dvadesetog veka, u okviru basena izdvojeni u dve serije: 1. Slatkovodna oligocen-miocenska (ugljonosna serija) i 2. Završna, jezerska gornjomiocenska serija. Slatkovodna oligon-miocenska serija je na terenu konstatovana kod sela Bogovine (zapadni deo basena), dok je u ostalim delovima ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... при топлотном оптерећењу до 9 MW, тј. око 2700 сати рада при топлотном оптерећењу од 10 MW. У Шапцу тренутно не постоји централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе ...