Претрага
371 items
-
Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima
Nenad M. Marić (2016-09-26)Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...... miliona godina pri temperaturi od 80 °C. Nakon nastanka u matičnoj steni, pri povoljnim geološkim uslovima dolazi do migracije nafte ka rezervoar stenama. Pod migracijom se podrazumeva kretanje nafte od matične stene kroz porozne i propusne stenske mase do akumulacije u povoljnim geološkim ...
... geološkim sredinama (Ercegovac, 2002). Primarna migracija podrazumeva oslobađanje ugljovodonika iz matične stene, dok sekundarna migracija podrazumeva kretanje do rezervoar stene (slika 2.3). Slika 2.3. Nastanak ležišta nafte i gasa (Tissot and Welte, 1978; Ercegovac, 2002) Nenad M. Marić ...
... naftu se može reći da predstavlja migrirani i akumulirani proizvod dijagenetskih i katagenetskih transformacija organske supstance u sedimentnim stenama (Jovančićević, 1998). Prikaz glavnih procesa i proizvoda transformacija organske supstance dat je na slici 2.2. Slika 2.2. Procesi i ...Nenad M. Marić. "Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-26)
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине... (Kostić et al. 2002). Просечан садржај гвожђа у различитим стенама дат је у табели (4.1.6). Табела 4.1.6: Просечан садржај гвожђа (%) у различитим стенама (Kostić et al. 2002). Тип Садржај гвожђа (%) Земљина кора 5,00 Ултрабазичне стене 9,85 Гранити 2,70 Кречњаци 0,86 Пешчари 2,80 Глине ...
... Петролошке анализе шљункова (слике 4.2.4 и 4.2.5) показале су присуство: валутака гранитоида, базичних магматских стена (базита), вулканита, кварцита, метаморфних кварцно-фелдспатских стена (гнајсева), шкриљаца, амфиболита, серпентинита, пешчара, конгломерата, алевролита, рожнаца, кречњака, опала, ...
... Ове стене имају највећу превученост оксидима мангана. Кварцити – као и у залеђу изворишта Трновче, представљају најзаступљенији састојак шљунковитих алувијалних наслага. Висока заступљеност је последица његове високе хемијске и механичке стабилности и значајне заступљености као стене, пре свега ...Brankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini
Milan Tokanović (2024)U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina... sa hidrogeološkog aspekta predstavlja hidrogeološki kolektor — sprovodnik, odnosno čini osnovni regulator poniranja voda u dublje delove terena. Deluvijalno-proluvjalne naslage – (dpr) u sklopu terena takođe imaju ulogu hidrogeološkog kolektora, a na većim dubinama i rezervoara, u zavisnosti od ...
... miocenskih klastičnih stena. U Pomoravlju se jezerski sedimenti nalaze na relativnim visinama, između 60 i 150m iznad toka Velike Morave. U jezerskim sedimentima najviše su zastupljeni heterogeni sitnozrni do krupnozrni šljunkovi. Sastojci su poreklom od kvarcnih stena, liskunskih škriljaca, ...
... i slabo sortiranih šljunkova, aglomerata, a ređe i sedimentnih breča. Sastoje se od poluzaobljenih do nezaobljenih komada raznih metamorfisanih stena, prečnika do 5Ocm. Vezivo je najčešće od detritusa kristalastih škriljaca. Sa udaljavanjem od oboda sve više preovlađuju glinoviti i peskoviti sedimenti ...Milan Tokanović. Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini, 2024
-
Clockwise vertical-axis rotation in the West Vardar zone of Serbia: Tectonic implications
The Vardar-Tethyan mega-suture between the Eurasian and Adria (Gondwana) margins comprises remnants of oceanic lithosphere of Neotethys and distal parts of the adjacent continental margins including unconformable Late Cretaceous sedimentary cover and Cenozoic igneous rocks of post-obduction age. This study provides kinematic constraints for displacements and rotations affecting the Serbian part of the West Vardar and Jadar-Kopaonik units after the closure of the Neotethyan (= Sava) Ocean. The targets of the paleomagnetic research were Late Cretaceous sediments representing an ...... 11/11 97.8 40.9 75 5.3 26.62 ± 1.60 Ma 21 Bukačina stena 3739–747 44�2100400 20�2405300 Ignimbrite 9/9 314.5 47.6 251 3.3 25.16 ± 0.89 Ma 22 Miljakovac quarry 3917–926 44�1400000 20�1503700 Ignimbrite 10/10 32.9 50.0 571 2.0 23 Bela stena 3927–936 44�1204400 20�1500600 Ignimbrite 10/10 ...
... 5.3 26.62 + 1.60 Ma 4089-099 20°30'22" 21 ~~ Buka¢ina stena 44°21'04” — Ignimbrite 9/9 314.5 47.6 251 3.3 25.16 + 0.89 Ma 3739-747 20°24'53” 22. Miljakovac quarry 44°14'00” —_ Ignimbrite 10/10 32.9 50.0 571 2.0 3917-926 20°15'37" 23 Bela stena 44°12'44" Ignimbrite 10/10 55.8 62.7 154 3.9 3927-936 20°15'06” ...Vesna Lesić, Emo Márton, Violeta Gajić, Dragana Jovanović, Vesna Cvetkov. "Clockwise vertical-axis rotation in the West Vardar zone of Serbia: Tectonic implications" in Swiss Journal of Geosciences, Basel : Springer International Publishing (2018). https://doi.org/10.1007/s00015-018-0321-8
-
Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno
Dušan Stanisavljević (2024)U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.... a pogonskog sistema – Teoretski kapacitet rotornog bagera za stene različitog otpora kopanju računa se prema učešću tih stena u masivu ili etaži po formuli: Qt= pl1*Qti + p2*Qt2 + pn*Qtn ; gde je: P - učešće pojedinih vrsta stene (pl +p2+...+pn=1 ) 25 – Teoretski kapacitet rotornog bagera ...
... odnosno predstavlja njegov maksimalno mogući kapacitet u određenom otkopu ı steni , a računa se po formuli: k < ; ch i pj Qtž*ka ,(cm3/h),gdeje: kp - koeficijent punjenja kašike kr - koeficijent rastresitosti stene ko – koeficijent otkopa ( produktivnosti ) Koeficijent otkopa ili koeficijent ...Dušan Stanisavljević. Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno, 2024
-
Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali
Darko Božović, Vladimir Simić (2023)Darko Božović, Vladimir Simić. "Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali" in Geološki glasnik (2023)
-
Analysis of a simplified model for determining rock mass oscillation velocity at the Kovilovača open pit
Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac. "Analysis of a simplified model for determining rock mass oscillation velocity at the Kovilovača open pit" in 9th International Conference Mining and Environmental protection MEP, 24 – 27 May 2023, Sokobanja, Serbia, Belgrade : University of Belgrade-Faculty of mining and geology (2023)
-
Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"
Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović. "Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"" in 15. Simpozijum „Rudarstvo 2024“ Održivi razvoj u rudarstvu i energetici, Vrnjačka banja, 21-24. maj 2024., Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2024)
-
Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje
U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović . "Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje" in 10th International Conference Coal 2021, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju, Zlatibor (2021)
-
XRD dertermination od hydrothermal phases related to epithermal mineralization in the Čukaru Peki deposit
Dragana Bosić, Vladica Cvetković, Miodrag Banješević, Kristina Šarić. "XRD dertermination od hydrothermal phases related to epithermal mineralization in the Čukaru Peki deposit" in V Congress of Geologists of Republic of Macedonia ": “Geology in a changing world”, Makedonsko geološko društvo (2024)
-
Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom
Igor Veličković (2024)U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...... se iz tela flotacijske brane drenira kroz filtarski sloj i odvodi do betonskog kolektora Rudničkog potoka kroz drenažni tepih postavljen ispod tela nasipa. Evakuacione organe čine stari i novi kolektor. Stari kolektor je položen po dnu Jalovišta i služio Je za evakuaciju vode tokom 1 ı II faze igradnje ...
... zatvoren betonskim čepom, a evakuacija vode vrši se novim kolektorom koji Je postavljen po levoj strani Jalovišta i služi za evakuaciju svih voda koje se slivaju u Jalovište (Zefkić, 2023). Uzorak 1 - predstavlja vodu iz cevi nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak ...
... uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 m 13 Uzorkovanje ovih voda izvršeno je prema proceduri koju propisuju ...Igor Veličković. Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom, 2024
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali
Jovan Obradović (2024)Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...... nedaleko od početka puta Avala-Ripanj, sa desne strane, na koti od oko 200 m n.v. i rudnik žive “Šuplja stena“, na izvorišnom delu potoka Prečica, nedaleko od današnjeg odmarališta ”Šuplja Stena”. Do nedavno, njegovu lokaciju označavao je rudarski toranj, koga više nema. Rudnik je radio od 1968 ...
... vlakovima mogu se stabilizovati u krovini, bokovima ili ređe, u podu rudničke prostorije. Ako Je jamska prostorija bez podgrade, onda se u zdravoj steni izbuši rupa u koju se nabije drveni klin. U klin se nabija senkla (slika 2-9) sa probušenom rupicom za visak. Ako je prostorija podgrađena . drvenom ...Jovan Obradović. Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali, 2024
-
Improvement of geodatabase queries within GeolISS
Ranka Stanković (2008)... query Semantic expansion can include synonyms, obtained by geological dictionary, for example: − Fold ‘nabor → bora’ − Block faulting ‘blok stene → stenoviti blok, monolit’ − Abyss, Swallow hole ‘bezdan → ponor’ − Lower Pliocene ‘donji pliocen → pont’ − Artesian spring ‘arteški izvor → ...Ranka Stanković. "Improvement of geodatabase queries within GeolISS" in Review of the National Center for Digitization, Beograd : Faculty of Mathematics, Belgrade (2008)
-
Application of Expansive Mortars for the Formation of Artificial Screens During Blasting in Urban Areas
During construction of buildings in urban areas, sometimes there is a need to blast solid rock mass in the immediate vicinity of the surrounding buildings. In that case, the aim is not only to increase the efficiency of blasting, but also to reduce harmful effects of ground vibration induced by blasting. At the same time, it is very important to protect the buildings located in the safe zone from the blast site as well as remaining rock mass around ...Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Nikola Simić, Jelena Majstorović. "Application of Expansive Mortars for the Formation of Artificial Screens During Blasting in Urban Areas" in 31st International Conference Ecological Truth & Environmental Research-EcoTER'24, Sokobanja, 18-21. jun 2024, Bor : Tehnički fakultet u Boru (2024)
-
Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji
U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković. "Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji" in XI Međunarodna konferencija ugalj i kritični mineral CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate
Ivana Božović (2024)Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...... Flotacijski reagensi Kao reagensi u flotacijskoj koncentraciji minerala olova i cinka koriste se: Regulator sredine: hidratisani kreč, Ca(OH)» Kolektori: kalijum-etil ksantat (KEX), kalijum-amil-ksantat (KAX), Deprimatori minerala cinka: natrijum-cijanid (NaCN), cink-sulfat ZnSOa, 4Aktivator minerala ...
... Jalovište, pogled od nasipa ka akumulacionom prostoru Izbistrena voda, prosječne količine od oko 130 m3/h, kroz kolektorsku cev, odlazi u glavni kolektor koji Je lociran ispod brane. 4 EKSPERIMENTALNI DIO Da bi ovaj dio završnog rada bio uspješno završen, bilo je potrebno odraditi sledeće: Obrada ...
... u mlevenje. Nakon toga, tako samleven uzorak ide na kondicioniranje gde podešavamo svojstva pulpe za dalje flotiranje minerala nosioca Pb. Kao kolektor koristili smo kalijumetilksantat ili KEX u procesu flotiranja minerala olova ı kalijumamilksantat ili KAX u procesu flotiranja cinka, koji smo ...Ivana Božović. Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate, 2024
-
Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija
Dragana D. Đurić (2019)U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...... (Mihailović & Milošević 2012). Ulaz u pećinu nalazi se na oko 330 m nadmorske visine. Na ulazu dominiraju pretaloženi odlomci stena, dok se u dnu pećine na površini uočava matična stena (Mihailović & Milošević 2012). Sl. 22. Geografski prikaz položaja pećine Pešturina (OTK, 583/1, R 1: 50 000). ...
... sloj (I) čine sivkaste gline sa fragmentima matičnih stena, sa nalazima iz starijeg gvozdenog i savremenog doba, nataložen tokom holocena. Sloj II je izgrađen od smeđe-žutih glina sa sitnom drobinom. Smeđa glina sa krupnom drobinom i odlomcima stena čini sloj III. Četvrti sloj (IV) gradi svetlo smeđa ...
... smeđa glina sa finom drobinom i sitnim šljunkom, a V tamno smeđa glina sa krupnom drobinom i odlomcima stena (sl. 25b). Sem prvog sloja, ostali su gornjopleistocenske starosti (Mihailović & Mihailović 2006; Bogićević et al. 2017). a) ...Dragana D. Đurić. Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”
Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".Vladimir Čebašek, Veljko Rupar. "Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”" in Mining and Geology Today, II international symposium, Belgrade, 04 - 05.12.2018., Rudarski institut, Balkanska akademija nauka, Akademija inženjerskih nauka Srbije (2018). https://doi.org/10.25075/SI.2018.17
-
Improvement of education through the cooperation between CEEPUS EURO Geo-Sci network and scientific projects: examples from UB-FMG
Kristina Šarić, Dejan Prelević, Miloš Marjanović, Uroš Stojadinović, Vladimir Simić . "Improvement of education through the cooperation between CEEPUS EURO Geo-Sci network and scientific projects: examples from UB-FMG" in V Congress of Geologists of Republic of Macedonia ": “Geology in a changing world”, Makedonsko geološko društvo (2024)