Претрага

Упит dcterms_subject_txt:mreže i grafovi

3195 items

  • Машине и помоћни радови на површинским коповима

    Драган Игњатовић, Томислав Шубарановић, Стеван Ђенадић (2021)
    рударске машине, површински коп

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • On the distribution modulo 1 of the sum of powers of a Salem number

    Dragan Stankov (2016)
    It is well known that the sequence of powers of a Salem number θ, modulo 1, is dense in the unit interval, but is not uniformly distributed. Generalizing a result of Dupain, we determine, explicitly, the repartition function of the sequence , where P is a polynomial with integer coefficients and θ is quartic. Also, we consider some examples to illustrate the method of determination.
    Algebraic integer, the house of algebraic integer, maximal modulus, reciprocal polynomial, primitive polynomial, Schinzel-Zassenhaus conjecture, Mahler measure, method of least squares, cyclotomic polynomials

  • Analysis and Calculation of MMRS and Primary Gas Distribution Network in Urban Environment – Case Study Kučevo

    Aleksandar Madžarević, Pavle Janković (2022)
    Oblast primene prirodnog gasa je veoma široka. Kao energent može se koristiti za proizvodnju energije u elektranama, toplanama i postrojenjima za kombinovanu proizvodnju energije ili za zadovoljavanje različitih toplotnih potreba u industriji i širokoj potrošnji. Gas se može upotrebiti i kao sirovina u hemijskoj i petrohemijskoj industriji, a tokom poslednjih decenija nalazi primenu i u saobraćaju kao pogonsko gorivo u SUS motorima. Sa ekološkog stanovišta, prirodni gas predstavlja najprihvatljiviji izvor energije u poređenju sa drugim fosilnim gorivima. Pri sagorevanju ...
    distribucija gasa, projektovanje gasovoda, analiza potrošnje

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... se koriste i u sistemu daljinskog hlađenja (23 MW). Godišnje, ovaj sistem proizvede 1.235 GWh energije. Za rad toplotnih pumpi koristi se toplota otpadne vode koja se doprema iz PPOV „Henriksdals“. Temperatura otpadne vode je između 7 i 22°C, dok je temperatura vode u napojnoj mreži daljinskog ...
    ... postojeći sistem integrisano pet toplotnih pumpi, pojedinačnog kapaciteta 16,80 MW, koje pokrivaju 4% ukupne potrebne toplotne energije u mreži i 33% ukupnog rashladnog opterećenja. Kanalizaciona otpadna voda temperature 10°C, koristi se za zagrevanje povratnog toka vode u SDG sa 50°C na 62°C (Slika 1) ...
    ... zagreva više od 7.500 domaćinstava i više od 500 komercijalnih objekata. Ukupna zagrevana površina je 473.000 m2, pri čemu površina koja se greje u domaćinstvima iznosi oko 374.000 m2, dok je površina u komercijalnim zgradama oko 99.000 m2. Ukupna dužina mreže sistema daljinskog grejanja je око ...

  • Geostatički proračuni sanacije klizišta šipovima

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić, Dušan Berisavljević (2019)
    U ovom radu su, polazeći od rezultata geotehničkih istraživanja, prikazani geostatički proračuni sanacije klizišta vertikalnim šipovima. Metodologija proračuna je složena, jer podrazumeva interakciju klizišta i stabilizirajućih šipova. Stoga se simultano analiziraju stabilnost klizišta i stabilnost šipova. Prilikom određivanja bočne otpornosti tla oko šipova koristi se metoda Brinč Hansena koja uzima u obzir trodimenzionalne uslove u tlu i može da se primeni u složenim geološkim uslovima koji su česti u Srbiji. Analize stabilnosti klizišta vrše se odgovarajućim metodama granične ravnoteže. ...
    sanacija klizišta, interakcija klizišta i šipa, bočna otpornost šipova, stabilnost klizišta i šipova
    ... kocficijenta K, i K. dati su na Slikama 2 i 3. Na ovim dijagramima B је širina/prečnik šipa, а ф је ugao unutrašnjeg trenja. = Ке = 759 К = 222 р c=1–S 80 g=45'__|--1""T" o=40. ——— ·_,··"' /" 50 — _ | = 40 | ___---81.4 — 40 ____ 272 30 Д И 180 7 Н нег i и e = 20 / Д MO рњ О 80 – и јуч / — m ...
    ... 1961) Brinč Hansenova metoda može da se primeni i u homogenim i u heterogenim terenskim uslovima i to kako za drenirane tako i 7а nedrenirane uslove. Stoga је ona pogodna za primenu u složenim terenskim uslovima koji su česti u Srbiji (Corić i sar., 2018). 296 Rešavanjem odgovarajućih jednačina ...
    ... coric@gmail.com REZIME stabilnost klizišta i stabilnost šipova. koristi se met om , realizuje zahtevanu vrednost faktora sigurnosti klizišta. U vezi sa tim, u radu su prikazani svi bitni sanacija klizišta, interakcija klizišta i šipa, stabilnost klizišta i šipova GEOSTATIC CALCULATIONS FOR LANDSLIDE ...

  • Geostatički proračuni

    Gordana Hadži-Niković (2020)
    geostatika

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... узорцима може се уочити и иницијална фаза трансформације ортопироксена у талк. Оливин се појављује у изометричним, хипиидиоморфним до алотриоморфним кристалима, неуједначених димензија, максимално око 0,8 x 1,5 mm. Зрна оливина су испуцала, прожета танком мрежом серпентина и магнетита. У појединим ...
    ... порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко 80 % вол. стене) ...
    ... (корнити и скарнови), и киселе и ултрабазичне магматске стене. Грубокластичне стене представљене су делимично метаморфисаним пешчарима и конгломератима у којима је очувана примарна структура протолита. Смена корнита и скарнова је најзаступљенија литолошка јединица, пресечена је апофизама и дајком ...

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... stavlja južni deo Panonskog basena, i to one delove koji su dobro proučeni i gde su izdvajane litostratigrafske jedinice u okviru gornjeg miocena. Konkretni prostor obuhvata severni Banat u Srbiji, jugoistočne delove Mađarske, kao i delove Hrvatske (Slavonske gore i Hrvatsko zagorje). Opisane lit ...
    ... litostratigrafske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine, korišćenjem podataka sa terena i iz bušotina, i geofizičkih metoda (reflektivna seizmika i geofizički karotaž). Ovakva korelacija ima veliki značaj za poznavanje kompletnog Sistema ...
    ... Radivojević | Knjiga sažetaka i radova II Kongresa geologa Bosne i Hercegovine, Laktaši BiH, oktobar 2-4, 2019 | 2019 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0005455 Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду омогућава приступ издањима Факултета и радовима запослених доступним ...

  • Korelacija magnetnog susceptibiliteta i sadržaja metala u flotacijskom jalovištu

    Filip Abramović, Vesna Cvetkov, Aco Ilić, Dragana Životić (2022)
    Procena metala u rudama, jalovištu i zemljištu se tradicionalno određuje hemijskim metodama kao što su Rengen fluorescentna analiza (XRF), Instrumentalna neutronska aktivaciona analiza (INAA) i Masena spektrometrija induktivno spregnute plazme (ICP-MS). Neke od pomenutih metoda su veoma zahtevne i skupe, te se nametnula potreba ka traženju jeftinijeg alata za brzu procenu prisustva pojedinih metala. Tokom poslednjih nekoliko decenija, mnoge studije su pokazale da su magnetna merenja dovoljno osetljiva da detektuju magnetni signal feromagnetnih materijala, a samim tim i metala ...
    flotacijsko jalovište, makroelementi, magnetna merenja

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Карактеризација и управљање индустријским отпадом

    Динко Кнежевић, Драгана Нишић, Рудолф Томанец, Драгана Ранђеловић (2018)
    испитивање индустријског отпада

  • Praktikum iz uporedne morfologije fosilnih kičmenjaka

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić (2012)
    fosili, kičmenjaci, uporedna morfologija

  • Веб-алат за управљање грађом Речника САНУ и анотација листића

    Рада Стијовић, Ранка Станковић, Михаило Шкорић (2020)
    Грађа на основу које се израђује Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, а која садржи материјал из преко 4.500 писаних извора и 300 рукописних збирки речи са подручја народних говора штокавског наречја, забележена је на око 5.000.000 листића. Богат лексички материјал, који обухвата књижевни и народни језик у протекла два века и на основу кога треба да се напише још најмање 15 томова Речника, пружа могућност и за разноврсна лингвистичка и ванлингвистичка истраживања. Из тог разлога се приступило ...
    лексикографска грађа, листићи, лексикографски алат, дигитализација, анотација

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)
    Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...
    rudnička hidrogeologija, rudničke vode, metalična ležišta, podzemne vode, Srbija

  • Energetika i održivi razvoj - indikatori održivosti

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2015)
    energetika, održivi razvoj

  • Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta

    Veljko J. Marinović (2022)
    Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...
    karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursa

  • Uporedna morfologija fosilnih kičmenjaka

    Katarina Bogićević (2018)
    fosili, kičmenjaci, uporedna morfologija