Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ugalj,deformacija površine terena

355 items

  • Clayed wastewater treatment

    Dušica Vučinić, Đurica Nikšić, Predrag Lazić (2019)
    Анионски (A120), нејонски (N100), катјонски (C460; C581) флокуланти и коагулант Al₂(SO₄)₃ коришћени су за пречишћавање отпадних вода са садржајем глине. pH дисперзије је износио 7,8, са концентрацијом чврстих материја од 25,93 kg/m³ (глина и кварц). 54% чврстих честица имало је пречник мањи од 10 μm. Брзина таложења без примене флокуланата износила је 0,4 m/h. Ефикасност коришћених флокуланата је следећа: A120 >> N100 >> C460. У присуству A120 (100 g/t) брзина таложења достигла је око 25 m/h, а добијен ...
    отпадне воде, глине, флокулација, зета потенцијал

  • Praktikum iz inženjerske geologije

    Miloš Marjanović, Biljana Abolmasov, Uroš Đurić, Jelka Krušić (2020)
    inženjerska geologija

  • Praktikum iz depozicionih sistema

    Dejan Radivojević (2020)
    sedimentologija

  • Zbirka rešenih zadataka iz mehanike tla

    Dragoslav Rakić (2018)
    mehanika tla

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Application of softwares for drilling and blasting

    Stefan Milanović, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Simić, Jovan Marković (2019)
    U današnje vreme softveri se sve više primenjuju u rudarstvu kroz eksploataciju mineralnih sirovina, projektovanje rudnika, u obavljanju različitih operacija na terenu i sl. Među softverima za rudarstvo, postoje softveri za specifične rudarske operacije, kao što su operacije bušenja i miniranja. Ovi procesi su veoma važni u eksploataciji čvrstih mineralnih sirovina, jer predstavljaju najjeftiniji i najefikasniji oblik fragmentacije stenske mase. Kroz rad, predstavljeni su neki od softvera u kombinaciji sa modernim tehnologijama, koje se koriste širom sveta i koje ...
    softver, moderne tehnologije, miniranje, bušenje, minsko polje

  • Conversion of land areas after coal mine closure and reclamation

    Radmila Gaćina, Bojan Dimitrijević, Sanja Bajić (2023)
    Otkopavanje uglja površinski i podzemno praćeno je degradacijom zemljišta, promenom formiranja predela i izmenom flore i faune. Od velikog značaja je razvoj novih naučno utemeljenih pristupa obnovljanje antropogeno poremećenih predela zasnovanih na formiranju rekultivacionih i rudarskih tehnologija. Apsolutno je neophodno obezbediti sveobuhvatno kvalitetno očuvanje zemljišnih i vodnih resursa i odrediti rekultivisano zemljište za novu namenu. U ovom članku je dat pregled najpopularnijih metoda rekultivacije zemljišta i mogućnosti rekultivacije zemljišta nakon završetka rekultivacije i zatvaranja rudnika uglja.
    rekultivacija, melioracija, revitalizacija, otkopavanje uglja, održivi razvoj

  • Компарација метода XRF i ICP-MS на узорцима угља и продуктима сагоревања

    Бранко Костић, Ксенија Ераковић, Дејан Прелевић, Сабина Ковач, Драгана Животић (2023)
    геохемија, угаљ, продукти сагоревања, XRF, ICP-MS

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“

    Илија Стојнић (2024)
    Са порастом популације, технолошким развојем и све већом потребом за природнимресурсима расла је и потреба да се ефектно контролишу утицаји развоја на животну средину. Aкције развоја могу имати утицај не само на физичко окружење, већ и на социјално и економско окружење. Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту одрживог развоја, односно на прихватљивости пројеката - објеката и делатности који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса, природних вредности и животне средине. Процена утицаја на ...
    Подвирови, Поповица, олово, цинк, бакар

  • Depth geological relations of the wider area of Belgrade - based on the wells and geophysical data

    Đorđe Marinović, Ljupko Rundić (2020)
    Предметна референца обухвата простор шире околине Београда укупне површине око 2.000 km2. Аутори су објединили капиталне геолошке и геофизичке податке обезбеђене површинским истраживањима и мултидисциплинарним елементима из 52 бушотинe са дубинама између 33 и 2.733 m. Конкретни палеонтолошки налази специјализованих аналитичара са детерминацијом макро и микрофауне и флоре, презентовани су како из неогених формација тако и из басенске подине. Осим конвенционалних петролошких описа стена цитиране су и микроскопске детерминације интрузивних и екструзивних магматита. Из затвореног басенског простора корелативно су ...
    неоген, дубинска разграничења, геофизички показатељи, структурно-палеогеографска интерпретација

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Uticaj zemljišta i epikarsta na proces formiranja kvaliteta karstnih podzemnih voda istočnog dela Suve planine

    Branislav Petrović, Živojin Smiljković, Veljko Marinović (2024)
    Različite supstance, kako pravi tako i koloidni rastvori, migriraju i cirkulišu kroz zemljište, gde se dešavaju brojne hemijske reakcije. Kao rezultat ovog kretanja i biološke aktivnosti organizama, formiraju se slojevi sa specifičnim fizičko-hemijskim i biološkim svojstvima. Ovaj proces predstavlja prvi korak u promeni sastava površinske vode koja se infiltrira i postepeno prelazi u podzemne vode. Rastvaranje krečnjaka je već prilično intenzivno u površinskim zonama krečnjačka - epikarsta, o čemu svedoče podaci prikupljeni sa lokaliteta pećine Peč na Suvoj planini. ...
    epikarst, zemljišni sloj, pećina Peč, kvalitet podzemne vode

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Komparativna analiza završnih kontura površinskog kopa Drmno

    Dejan Stevanović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović, Mirjana Banković, Petar Marković (2022)
    Definisanje optimalne završne konture površinskog kopa od suštinskog je značaja za ostvarivanje strateških ciljeva u razvoju rudarskih projekata. Savremeni programski paketi i metode za optimizaciju granica kopa, zasnivaju se na pronalasku završne konture koja obezbeđuje maksimalan profit. U slučaju površinskih kopova uglja, kod kojih osim profita postoji i čitav niz dodatnih kriterijuma i strateških ciljeva, princip optimizacije granica prema profitu, najčešće nije u potpunosti primenjiv. Iz rog razloga za uspešno definisanje granica površinskih kopova, neophodno je sagledati čitavu lepezu ...
    završna kontura, ugalj, komparativna analiza, optimizacija, strateški ciljevi