Претрага
1626 items
-
Hidrodinamička analiza opravdanosti utiskivanja novih drenova na većoj dubini na bunarima beogradskog izvorišta podzemnih voda
Božovć Đorđije, Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub. "Hidrodinamička analiza opravdanosti utiskivanja novih drenova na većoj dubini na bunarima beogradskog izvorišta podzemnih voda" in Vodoprivreda 282-284 no. 48, Belgrade:Srpsko društvo za navodnjavanje i odvodnjavanje (2016): 221-233
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...... jJe da se na osnovu analiza uzoraka pokaže podudarnost hidrotermalnih alteracija sa mineralizacijom bakra i zlata, odnosno da se ispita da li mogu, na ovom primeru ležišta, da se hidrotermalne alteracije koriste kao kontrolni faktor. Područje rada i uža oblast istraživanja određeni su na osnovu pregleda ...
... Borska reka, formirana su na velikim dubinama u odnosu na paleopovršinu terena, u i oko hipoabisalnih intruzija granodioritske: magme. Vertikalni opseg rudne mineralizacije, u ležištu nije utvrđen; mineralizacijase po dubini sužava i u najdubljim delovima ležišta ograničava na uske prostore oko intruzija ...
... raseda" (niskop sa XV na XVII horizontu). Borski rased je direktna severoistočna granica ležišta Borska reka prema 17 konglomeratima na dubinama ispod 700 m. Hidrotermalno izmenjeni andeziti uz Borski rased su znatno zdrobljeni i čine milonitsku zonu koja se naslanja na delimično izlomljene ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024
-
Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje
Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka BanjaVladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković. "Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje
Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević. "Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje" in XV Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 14-17.septembar 2016. godine, Univerzitet u Beogradu- Rudarsko-geološki fakultet (2016)
-
Petrografske karakteristike dacita i uticaj na čvrstoću na pritisak
Matović Vesna, Srećković-Batoćanin Danica, Matović Nenad, Munjas Branko. "Petrografske karakteristike dacita i uticaj na čvrstoću na pritisak" in Konferencija Savremeni materijali i konstrukcije sa regulativom, Beograd :Društvo za ispitivanje i istraživanje materijala i konstrukcije Srbije (2016): 115-123
-
Енергетски развој Републике Србије базиран на површинској експлоатацији
Јованчић Предраг, Димитријевић Бојан, Шубарановић Томислав, Степановић Саша. "Енергетски развој Републике Србије базиран на површинској експлоатацији" in VII -Стручно саветовање са међународним учешћем из области површинске и подземне експлоатације минералних сировина no. VII, Радовиш, Македонија:Здружение на рударските и геолошки инжењери, Македонија (2014)
-
Geološka istraživanja lignita na ležištu polje E i uticaj na projektovanje rudarskih radova
Vucković Bogoljub, Dimitrijević Bojan, Radovanović B., Simić Ž.. "Geološka istraživanja lignita na ležištu polje E i uticaj na projektovanje rudarskih radova" in Zbornik apstrakata XIII Međunarodna konferencija OMC 2018, Југословенски комитет за површинску експлоатацију Савеза инжењера рударства и геологије Србије, 17-20 октобар 2018, Златибор, Хотел Палисад, Србија, Југословенски комитет за површинску експлоатацију Савеза инжењера рударства и геологије Србије: (2018): 75-76
-
Geološka istraživanja lignita na ležištu polje E i uticaj na projektovanje rudarskih radova
Vucković Bogoljub, Dimitrijević Bojan, Radovanović B., Simić Ž.. "Geološka istraživanja lignita na ležištu polje E i uticaj na projektovanje rudarskih radova" in Zbornik RADOVA XIII Međunarodna konferencija OMC 2018, Југословенски комитет за површинску експлоатацију Савеза инжењера рударства и геологије Србије, 17-20 октобар 2018, Златибор, Хотел, Југословенски комитет за површинску експлоатацију Савеза инжењера рударства и геологије Србије: (2018): 297-302
-
Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika
Anastasija Radovanović (2024)Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...... PODACI O PETLJI “VRANJSKA BANJA” I TERENU NA KOME JE PLANIRANA 5.1L. OPŠTI PODACI O OBJEKTU Petlja “Vranjanska Banja” se nalazi na prostoru između državnog puta A1 (E-75) i puta za Vranjsku Banju. Položaj Vranjske Banje na teritoriji Srbije dat Je na Slici 5.7. Osnovna namjena petlje je pre ...
... iz čega se izračuna masa na Jedinicu površine. 3.1.3. Debljina Pritisak pod kojim se mjeri debljina geotekstila iznosi 2 do 20 kPa, zavisno od norme ispitivanja ı vrste geotekstila. 3.2. Mehanička svojstva 3.2.1. Čvrstoća na zatezanje i izduženje Čvrstoća na zatezanje je možda i najvažnija ...
... funkciju sposobnosti armiranja. Naime, prilikom ispitivanja čvrstoće na zatezanje mjeri se ı deformacija odnosno istezanje, pa se kao značajan podatak može odrediti i najveće istezanje pri lomu. Na ponašanje materijala obzirom na odnos naprezanje-izduženje utiče više faktora kao što su vrsta materijala ...Anastasija Radovanović. Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika, 2024
-
Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija
Dragana D. Đurić (2019)U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...... u odnosu na poznate klimatske podatke za proučavani region. Metoda je do sada primenjivana na pleistocenskim lokalitetima. Na ovaj način se mogu rekonstrusti paleoklimatski uslovi u kojima je akumulirana određena fosilna herpetoasocijacija. Sve veći broj proučenih herpetoloških nalaza na teritoriji ...
... fosilnih tetrapoda (iz Vitt & Caldwell 2014). Narandžaste linije ukazuju na kladu Lisamphibia kojoj pripadaju i današnje Amphibia, crvene ukazuju na kladu Eureptilia u koju su uključeni i savremeni gmizavci. Zelene linije ukazuju na kladu Parareptilia (izumrla), za koju se smatralo da je predačka za kornjače ...
... se nalazi na severnoj padini Suve planine u blizini sela Jelašnica, a često se naziva i Jelašnička pećina (sl. 22). Arheološka iskopavanja u pećini vršena su od 2006, 2008. i 2010-2012. godine (sl. 23a) (Mihailović & Milošević 2012). Ulaz u pećinu nalazi se na oko 330 m nadmorske visine. Na ulazu dominiraju ...Dragana D. Đurić. Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Izvorišta i zahvati podzemnih voda
Dušan Polomčić (2021)Dušan Polomčić. Izvorišta i zahvati podzemnih voda, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Глаголи у кухињи и за столом
Цветана Крстев, Биљана Лазић (2015)У раду је приказано истраживање лексике на српском језику кулинарског домена које се заснива на коришћењу доменског корпуса, електронских лексичких ресурса, пре свега WordNet-а и морфолошких речника, и локалних граматика. Приказане су доменске специфичности ових ресурса, како се користе, и међусобно употпуњују. Посебно је приказано како се коришћењем доменског корпуса могу екстраховати глаголи специфични за кулинарски домен и описати начини њиховог коришћења. Дат је попис глагола са основним подацима који је добијен применом представљених метода.аутоматска обрада, коначни трансдуктори, електронски речници, семантичке мреже, локалне граматике, кулинарство... одредницама тако и новим маркерима. Табела 3 показује да је на тај начин обухваћено највише простих и вишечланих именица. С обзиром на поступак обогаћивања српског ворднета који се ослањао на ручно попуњавање претежно именичких грана и на аутоматско попуњавање одредницама из морфолошког е-речника, ...
... горње листе приказана је на Слика 2. Овај граф се тумачи на следећи начин: траже се глаголи (који нису помоћни глаголи - V~Aux) у жељеном облику: инфинитив, имератив другог лица множине или презент првог лица множине (:W:Yyp:Pxp) ако имају одговарајући десни контекст (задат на горњем путу унутар великих ...
... глагола кулинарског домена На сличан начин су сачињене локалне граматике за препознавање модела 1 и 2. Број произведених линија конкорданци на доменском корпусу добијених овим локалним граматикама као и број различитих лема уз неке карактеристичне примере дати су у Табели 4. На овај начин екстраховано ...Цветана Крстев, Биљана Лазић. "Глаголи у кухињи и за столом" in Научни састанак слависта у Вукове дане - Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и преимене, Вол. 44/3, Београд : Међународни славистички центар (2015)
-
A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area
Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)... i determinisani do nivoa roda/vrste. Pored toga, određena su litološka svojstva, koja ukazuju na smenu facija i subfacija. DISKUSIJA Badenski sedimenti su na prostoru Beograda raščlanjeni na više facija: tašmajdanski krečnjaci, rakovički peskovi, višnjičke gline, konjarnički pte ...
... g šlira pripadaju donjem ciklusu. Tašmajdanski krečnjaci su na osnovu fosilnog sadržaja dalje podeljeni na tri subfacije: litotamnij‐ sko‐briozojski krečnjak, amfisteginski krečnjak i ceritski krečnjak. Facije slične ovima se sreću na tipskom lo‐ kalitetu, planini Lajta u blizini Beča, po kojoj su ...
... eksploatisao i služio kao građevinski kamen. Amfisteginski krečnjaci se pojavljuju na nekoliko izdanaka u blizini Višnjice i Slanaca. U toj oblasti su razvijeni i ceritski krečnjaci (na brdu Lipak). Na ovom delu terena mogu se uočiti „prelazni oblici“ između subfacija, a negde je uklj ...Filip Anđelković, Dejan Radivojević. "A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area" in 17th Serbian Geological Congress, Vrnjačka Banja, 17-20 maj 2018, Srpsko geološko društvo (2018)
-
Praktikum iz uporedne morfologije fosilnih kičmenjaka
Katarina Bogićević, Draženko Nenadić (2012)Katarina Bogićević, Draženko Nenadić. Praktikum iz uporedne morfologije fosilnih kičmenjaka, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2012
-
Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara
Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković (2020)Revitalizacija je proces ili skup tehničkih zahvata na mašini kojim se vrši zamena svih dotrajalih ili oštećenih delova metalne konstrukcije. Sastavni deo procesa revitalizacije je i modernizacija zastarele elektro-mašinske opreme. Principi revitalizacije sasvim sigurno nisu sadržani u okviru redovnog godišnjeg ili dnevnog održavanja. Oni predstavljaju održavanje onih veličina koje su značajne za mašinu kao celinu (u ovom slučaju rotorni bager). U ovom radu su analizirani rotorni bageri oznake SRs 1200. Na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara takvih bagera ima ...Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković. "Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara" in XIV Međunarodna konferencija OMC 2020, Zlatibor, Srbija, 14-17. oktobar 2020., Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2020)
-
Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina
Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...... klimatskim karakteristikama neke oblasti, pošto su pojedine vrste posebno prilagođene na hladnu ili toplu klimu. Tako se, na primer, može zaključiti da su se u toku pleistocena naizmenično smenjivale hladne i tople faze, na osnovu smenjivanja faune vezane za vrlo hladne periode kao što je npr. prisustvo ...
... pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u sastavu, na osnovu koje bismo lako razlikovali faunu glacijalnih i interglacijalnih perioda. Zato ...
... apsolutna temperatura i količina padavina na osnovu procentnog učešća raznih vrsta glodara koji su indikatori vlažne, suve, hladne ili tople klime. Fosilni ostaci herpetofaune su takođe veoma korisni pri rekonstrukciji sredina u kojima su živeli. Ratnikov je na primeru istočnoevropskih vodozemaca ı ...Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković. "Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina" in Zbornik sažetaka III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine, Neum, 21.-23.09.2023., Ilidža : Udruženje geologa Bosne i Hercegovine (2023)
-
Analiza osnovnih indikatora upotrebnog kvaliteta mašina pomoćne mehanizacije na površinskim kopovima uglja
Stevan Đenadić, Dragan Ignjatović, Predrag Jovančić, Milena Lekić, Žarko Aleksić, Ivan Janković (2022)Izbor optimalnog tipa mašine i adekvatno upravljanje kroz životni vek je kompleksan zadatak. Osnovna pitanja koje se postavljaju prilikom rešavanja ovog zadatka vezana su za stepen zadovoljenja rada mašine i optimalan trenutak zamene iste. U ovom radu je izvršena analiza rada dozera koji su u radu na površinskom kopu lignita RB Kolubara. Analizom je obuhvaćeno 4 različita proizvođača dozera a to su: Caterpillar, Dressta i Shantui i Liebherr. Analiza je izvršena sa aspekta ukupnih troškova koji se stvaraju i ...Stevan Đenadić, Dragan Ignjatović, Predrag Jovančić, Milena Lekić, Žarko Aleksić, Ivan Janković . "Analiza osnovnih indikatora upotrebnog kvaliteta mašina pomoćne mehanizacije na površinskim kopovima uglja" in XV međunarodna konferencija o površinskoj eksploataciji OMC 2022, 12-15. oktobar, Zlatibor, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2022)
-
Geostatički proračuni
Gordana Hadži-Niković (2020)Gordana Hadži-Niković. Geostatički proračuni, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2020
-
Режим изворских вода из кристаластих стена у планинским подручјима на примеру Топлог Дола на Власини (Југоисточна Србија)
Сунчица Гардијан, Владимир Живановић, Сава Магазиновић, Ђорђе Мандић, Саша Стојадиновић. "Режим изворских вода из кристаластих стена у планинским подручјима на примеру Топлог Дола на Власини (Југоисточна Србија)" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Merenje u naftnom rudarstvu
Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)Snežana Aleksandrović, Branko Leković. Merenje u naftnom rudarstvu, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2020