Претрага

Упит dcterms_creator_txt:M. Živić

162 items

  • Geološki sastav i resursi dragačevskog ugljonosnog

    Ilija M. RADOVIĆ (1997)

  • Pleistocenska malakofauna jugozapadne Bačke

    Biljana M. Mitrović (2014-01-16)
    Proučavani profili Bačke lesne zaravni, nalaze se duž južne i zapadne granice obodnihnaselja Srbobran, Vrbas, Kula, Crvenka, Mali Iđoš i Bačka Topola. Karakterišu ih lesniodseci od 10 do 30 m visine, i čine jasan prelaz prema višoj rečnoj terasi.Navejavanje lesa odvijalo se u pleistocenu, tokom suvog stepskog i vlažnog alpijskogperioda. Za vreme suvog stepskog perioda preko Bačke, duvali su vetrovi sa severa iistoka donoseći subaersku prašinu, i taložili je u Panonskoj niziji. Zapadni vetrovi sudonosili samo vlagu i kišu, ...
    pleiastocen, les, paleozemljište, mekušci, gastropode, bivalvia, paleoekologija

  • Modeliranje tehnoloških procesa u rudarstvu u uslovima nedovoljnosti podataka primenom teorije grubih skupova

    Zoran M. Štirbanović (2015-07-01)
    Rudarstvo, a u okviru njega i priprema mineralnih sirovina, se odlikuje složenošću tehnoloških procesa što je posledica velikog broja uticajnih parametara. Samim tim je potrebno biti veoma obazriv prilikom donošenja odluka u oblasti rudarstva. U cilju što efikasnijeg funkcionisanja procesa, moguće je primeniti različite metode koje služe za pojednostavljenje procesa odlučivanja. Jedna od takvih metoda jeste i teorija grubih skupova. Ona predstavlja relativno novu matematičku teoriju koja je pogodna za razumevanje nepreciznih i nepotpunih podataka kao i za otkrivanje ...
    rudarstvo, priprema mineralnih sirovina, teorija grubih skupova, višekriterijumsko odlučivanje, flotacijsko jalovište, flotacijski kolektor, flotaciona mašina
    ... e veličine.             = nmnn m m n m m xxx xxx xxx A A A www CCC X        21 22221 11211 2 1 21 21 𝑟𝑖𝑗 = 𝑥𝑖𝑗�∑ 𝑥𝑖𝑗2𝑛𝑖=1             = nmnn m m n m m rrr rrr rrr A A A www CCC R      ...
    ... Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 39             =             = nmmnn mm mm n m nmnn m m n m rwrwrw rwrwrw rwrwrw A A A CCC vvv vvv vvv A A A CCC V             2211 2222211 1122111 2 1 21 ...
    ... 71. H. O. Ghaffari, M. Ejtemaei, M. Irannajad, Knowledge Discovery of Hydrocyclone’s Circuit Based on SONFIS & SORST, Proceedings of the 11th International Mineral Processing Symposium, Belek-Antalya, Turkey 21-23 October 2008, pp. 171–177. 72. H. O. Ghaffari, M. Ejtemaei, M. Irannajad, Application ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Teren se odlikuje planinskim reljefom sa istaknutim vrhovima Ješevac (902 m), V. Vujan (856 m), Bukovik (851 m), Oštrica (802 m), V. vrh (671 m), Glavica (658 m) u oblasti Borača i V. vrh (749 m), Cerje (731 m), Lipov vrh (404 m) u oblasti Kotlenika. Putna mreža je slabo razvijena. Od asfaltnih puteva ...
    ... usečenim dolinama potoka i rečica. Istaknuti vrhovi su Veliki Šturac (Cvijićev Vrh) (1132 m), Veliki Laz (909 m), Ostrovica (758 m), Straževica (622 m), Gradska Gora (Vidačevica) (612 m), Mali Kik (407 m); rečice: Jasenica, Raslova, Srebrnica, Kamenička reka, Dragobilj, Despotovica. Putna mreža ...
    ... se nalazi na zapadu, Stražanica, ima otkrivenu površinu od oko 7 km2. U reljefu se ističu vrhovi: Cer (689 m), Trojanov Grad (607 m), Kumovac (544 m), Grabovac (502 m), Mirkovača (447 m). Zapadni deo masiva je obuhvaćen listom OGK 1:100 000 Zvornik (Mojsilović i dr., 1977), a manji, istočni, ...

  • Multivarijabilni modeli upravljanja u rudarstvu

    Marjan M. Hudej (2014-02-03)
    osetljivost i rizik. Više pobuda generiše ovakvu atribuciju. Prva je, multivarijabilnostambijentalnih uslova i funkcionalna i strukturna složenost rudarskih sistema (čovek -priroda (radna sredina) - mašina – okruženje); Druga se odnosi na ne postojanje opštenaučne saglasnosti oko ocene pogodnosti modela za podršku odlučivanju i upravljanje.Treća, ako bi saglasnost i postojala, nije sigurno da bi raspoloživi modeli, metode i taktike,dale ekvivalentne rezultate za iste rudničke uslove. Četvrta, sistemske nauke još uveknemaju opšte prihvaćen i u praksi primenljiv algoritam izbora najboljeg rešenja ...
    rudarstvo, odlučivanje, upravljanje, model,multivarijabilno, multiatributno, multikriterijumsko
    ... ILNI MODELI UPRAVLJANJA U RUDARSTVU Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet 41              nmnn m m n m m xxx xxx xxx A A A www CCC R        21 22221 11211 2 1 21 21 (3.22) Tabela 3-5, Proceduralne faze VIKOR metode ...
    ... aluvijalno-lesna tipa. Godišnja proizvodnja je 45104 t gline. Otkopavanje se izvodi na dve etaže, viša etaža je dužine 1000 m i visine 7 m, a niža je dužine 850 m i visine 6 m. Prema kapacitetu i eksploatacionom zahvatu, PK Majdan III u svojoj kategoriji pripada klasi velikih površinskih kopova [106] ...
    ... g, Vol. 11, No. 1, 2002, 59-72. 45. Kokanović, M., Višekriterijumsko određivanje optimalnog sastava jedinice za održavanje TMS, VTG 3/85, Beograd, 1985, 247-253. 46. Krečevinac, S., Čangalović, M., Kovačević-Vujičić, V., Martić, M., Vujošević, M., Operaciona istraživanja, Fakultet organizacionih ...

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... A - A' R = 1:100 R = 1:250 A' A 1.5 m 1.5 m 1.5 m 2 m Ore 3 ,5 0 m 2,2m 2,4m 6,50 m 8 m 3 ,5 0 m 1 ,0 m 0,8m2,2m 2,6m 4, 3m3 ,7 m 3 ,5 m 3 ,7 m 0 ,3 m 8 m 3 ,5 m 3 ,5 m 1 ,0 m 8 m 84 6 95 7 1 7 .44 B K -3 /9 0 7 8 1 .97 B K -1 3 /90 7 10 .39 B -10 /90 ...
    ... +662 m, redom se povezuju podetaže na kotama +710 m, +702 m, +694 m, +686 m, +678 m i +670 m sa prvim transportno-izvoznim horizontom na koti +662 m. Rudna sipka se izrađuje od kote +710 m do kote +662 m i služi za gravitaciono spuštanje rude sa podetaža od kote +710 m do kote +670 m na prvi ...
    ... Podetaža +694 m Orjentisana transportna mreža za podetažu na koti +694 m prikazana je grafom na slici br. 51. 29 36 37 38 39 1 L= 77 m L= 30 m L= 50 m L= 56 m L= 452 m L= 73 m L= 30 m 2 L= 73 m 3 L= 73 m Slika br. 51 Graf orjentisane transportne mreže za podetažu na koti +694 m Matrica ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... M M M VL N 37 V eo m a v el ik a Maljat M M M L M M M M M VL VL 39 Vinići M M M L M M M M M VL N 37 Radujev krš M M M L M M M M M VL N 37 Slatina M L M L M M L M M N N 33 V el ik a Klikovače M L M L M M N M M N N 30 Suk L N L VL M M N M M N N 24 S re d n ja Sađavac L N ...
    ... N L VL M M N M M N N 24 Pješivački do M VL L VL M M N M M N N 27 Mali Garač M VL M L M M N M M N N 29 Jovanovići M N L VL M M N M M N N 25 Lalevići L N L VL M M N M M N N 24 Velje brdo N N L VL N N N M M N N 13 M a la Tološi N N L VL L L N L N N N 14 * Nema standarda već se koriste ...
    ... z m et ik a In d us tr ija š eć er a St oč na h ra na M in er al na đ ub ri va * N eu tr a li z a ci ja ze m lji št a* K v a n ti fi k ac ij a p a ra m et a ra K v a n ti fi k o v a n a p o te n ci ja ln o st Visočica M M M L M M M ...

  • Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude

    Ivana M. Jovanović (2016-01-13)
    U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...
    flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže
    ... u odnosu na ulaz; TLi(Ni) – protok nikla u jalovini i-te ćelije u odnosu na ulaz, gde je i = 1,2,…m, m – broj flotacijskih ćelija. a) b) c) B ro j n e p o v e z a n ih t o k o v a m a te ri ja la Iskorišćenje, % Slika 26. Rezultati optimizacije flotacijskog ciklusa sa 4 flotacijske ...
    ... vazduha Qcv Ciljna vrednost nivoa pulpe hcv Pogonske informacije Granični uslovi M(t) Qa(t) h(t) c(t) c(t) M(t) d α βc βw Feedforward kompenzator Feedback kompenzator Δc(T3) ΔV(T3) Δӯf(T3) M(t) y*(t) Δӯb(T) ӯ(t) Vr(t) N ts Δβw(T)Δβc(T) + + + + + – – Kvalitet koncentrata ...
    ... pp. 221–239 271. Tian, M.-L., Yang, J.-M., 2014. Improved Extraction Algorithm of Outside Dividing Lines in Watershed Segmentation Based on PSO Algorithm for Froth Image of Coal Flotation. Journal of Multimedia 9 (2), pp. 325–332, 272. Tsatouhas, G., Grano, S.R., Vera M., 2006. Case studies on the ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... 4-78.2 m, 103.8-116.8 m, 137-148.4 m, 182-201.6 m, 276-304 m, koje su najvećim delom i potvrđene snimanjem videoendoskopskim sistemom. Karotažna merenja su i izvedena do 382.6 m, pri čemu su od 300 m ustanovljeni i blago karstifikovani intervali, i to na dubinama 310.2-335.2 m, 344.6-349 m, 354.8-358 ...
    ... nivoa Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 341 erozionih bazisa, gde je posebo razvijena cirkulacija termalnih voda. Karstifikovani intervali, u odnosu na površinu terena 362 m n.m., se nalaze na dubinama od 40 – 65 m, 225-234 m. i 231 – 239 m., odnosno na 123 m n.m. Pored gore ...
    ... glave (1028 m n.m.) na istoku. Jama se nalazi u dnu jedne od najvećih vrtača na masivu prečnika oko 150 m, a od jamskog otvora koji se nalazi na dnu vrtače duboka je 128 m (Milanović S, 2005, 2010). Slika 4.14. Plan i profil Tisove jame (preuzeto: Milanović S, 2010) 155 m 0 m Mijajlova ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... tehnički uslovi primene nemetaličnih sirovina. U: Pavlović M. Lj., Nikolić V. M., Milić A. D., Gajić A. M., Djuričić A. M., Branković T. B., Martinović R. P., Tomašević R. M., Dumić B. M., Ţivanović D. V., Skendţić M. Đ., Opačić D. M., Andrić D. Lj., Krstović S. P., Matejević A. B., Domaće n ...
    ... Newark, DE., 62–69. Sanchez-Camazano M., Sanchez-Martin M. J., 1996. Interaction of metamitron and metolachlor with organic and inorganic smectites. Toxicological and Environmental Chemistry, 56: 11–21. 147 Sanchez-Camazano M., Sanchez-Martin M. J., Delgado-Pascal R. 2000. Adsorption and ...
    ... 80 do 15,80 m (Cvetićanin i Novković, 1975). U Istočnom polju, ugljonosni horizon je izgraĎena je od laporaca, glina i peskova sa dva sloja uglja sloţene graĎe, na meĎusobnom rastojanju od 5 do 25 m. Stariji, Glavni ugljeni sloj ima promenljivu debljinu koja se kreće od 0,10 do 7,20 m (Milenković ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... CaCO3 MgO M 1/1 43.42 77.43 5.09 M 1/2 41.54 74.07 3.39 M 1/3 45.31 80.80 3.73 M 1/4 32.10 57.24 6.79 M 2/1 30.68 54.71 6.45 M 3/1 41.54 74.07 2.37 M 4/1 46.73 83.33 0.34 M 4/2 41.54 74.07 1.02 M 4/3 45.31 80.80 2.04 M 4/4 45.31 80.80 2.04 M 4/5 32.10 57.24 0.68 M 4/6 48.14 85 ...
    ... marginata, M. cf. paraconcavata, M. pseudolinneiana, M. sigali, M. cf. sinuosa) koje iščezavaju krajem santona. Marginotrunkanide – predstavnici vrsta M. coronata, M. marginata, M. Pseudolinneiana, produžavaju se i u najniži kampan (Hampton et al. 2007), kao i globotrunkanidske vrste koje se pojavljuju ...
    ... zastupljene u uzorcima duž celog profila, determinisani su: Marginotruncana coronata (Bolli), M. marginata (Reuss), M. cf. paraconcavata Porthault, M. pseudolinneiana Pessagno, M. sigali (Reichel), M. cf. sigali, M. cf. sinuosa Porthault, Marginotruncana sp., Marginotruncana pseudolinneiana (Pessagn ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... visini od 100 m, 200 m, 300 m, 400 m, 500 m i 1000 m. Na anomalijskoj karti (Slika 10) postupak produţenje polja naviše uraĎen je sa korakom 0.1K, 0.2K, 0.3K, 0.4K, 0.5K i 1K, pri čemu vrednosti koraka respektivno odgovaraju visinama od 100 m, 200 m, 300 m, 400 m, 500 m i 1000 m na kojima se vrši ...
    ... 10000 11000 12000 13000 14000 -2 -1 0 1 2 h [m] x [m] g [10-5 m/s2] T [nT] T Tmod. x [m] x [m] g gmod. 0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 11000 12000 13000 14000 -500 0 500 1000 x [m] TDR [rad] A B h [m] x [m] 1 ( = 2.35 t/m3 ,  = 0) 2 ( = 2.50 t/m3 , ...
    ... produženja polja naviše i izvoda nagiba. Kombinacija postupaka analitičkog produženja polja naviše sa korakom 0.1K (100 m), 0.2K (200 m), 0.3K (300 m), 0.4K (400 m), 0.5K (500 m), 1K (1000 m) zajedno sa izvodom ugla nagiba prikazana je na slikama 19a, 19b, 19c, 19d, 19e i 19f. Geološko-geofizički model ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... Емисија CO2 се стандардно процењује на 1,9 kg/m 3 при чему се m 3 односи на природни гас као улазно гориво. Узимајући у обзир да је у Опцији 1 потребно 31.879,79 m 3 природног гаса за реалан сценарио, односно 42.122,76 m 3 за оптимистичан и 36.828,64 m 3 за песимистичан сценарио, множењем са ...
    ... Ristović I, Grujić M. Some Aspects of Steel Wire Ropes Use for Discontinuous and Auxiliary Equipment in Open-pit Mines, TU Košice, Slovačka, 2002, 215-223. 8. Grujić M, Zdravković M, Tomić M. Ekološke prednosti daljinskog grejanja u Beogradu, MEP ’03, Vrdnik, 2003. 9. Grujić M. Osnovni principi ...
    ... 2012, 60-62. 21. Grujić M, Ristović I, Grujić M. Utvrđivanje parametara specijalnih transportera sa visokim stepenom zaštite ţivotne sredine za transport na površinskim kopovima. Zbornik simpozijuma Rudarstvo 2012, Zlatibor, 2012, 156-159. 22. Grujić M, Ţikić M, Grujić M. Methods of increasing the ...

  • Definisanje parametara čvrstoće na smicanje kod izvođenja kosina u ispucalom stenskom masivu

    Zoran M. Berisavljević (2016-04-01)
    Definisanje parametara čvrstoće na smicanje ispucalih stenskih masa predstavlja jedanod najzahtevnijih zadataka mehanike stena. Geotehnička istraživanja su uglavnomograničena na rezultate laboratorijskih ispitivanja malih makroskopski homogenihuzoraka, sa kojih se vrši ekstrapolacija rezultata na terensku razmeru. Ispitivanja semogu vršiti in situ, ali su i ona ograničena veličinom korišćene aparature imikrolokacijom na kojoj se vrše ispitivanja. Pored toga, moguće je vršiti različitaispitivanja na fizičkim modelima, koja su veoma složena i skupa. Ekstrapolacijapodataka sa malog uzorka na terensku razmeru daje mnogo bolje rezultate ...
    naponsko stanje, ispucalost, heterogenost, čvrstoća na smicanje, geološki indeksčvrstoće, Hoek-Brownov materijal, kompozitni uzorci, dezintegracija, povratna analiza

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Memoir, 119: 1–215. Amler, M., Fischer, R. i Rogalla , N. S. 2000. Muscheln. Enke Verlag, Stuttgart, pp 133. Anđelković, M., Pavlović, M. Eremija, M., i Anđelković, J. 1989. Geologija šire okoline Beograda. 4, Paleogeografija, 282 . Anđelković, M., Eremija, M., Pavlović, M., Anđelković, J., Mitro ...
    ... -Trifunović, M., i Rakić, M. 1971. Basic geological map 1:100 000, Sheet Novi Sad, with Explanatory book. 52 pp. Savezni geološki zavod, Beograd (in Serbian). Čičulić, M., Veselinović, M., 1975: Vrdnički basen. Stratigrafija Srbije, Kaustobioliti, 7: 97-102, Beograd. Čičulić, M., 1977. Miocen ...
    ... ić, M., Pašić M., Rakić, M. 1976. Fruška Gora- monografski prikaz geološke građe i tektonskog sklopa. Matica Srpska, str. 267, Novi Sad. Petrović, M. 1962. Prilog poznavanju tortonskih foraminifera iz Beograda i bliže okoline Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 29: 27-38. Petrović, M. 1966 ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... 114. SMEWW m 2540 B (1997) Total dissolved solids in water analysis. Standard Methods Committee. Nenad M. Marić Doktorska disertacija Literatura 163 115. Šolević T, Novaković M, Ilić M, Antić M, Vrvić MM ...
    ... Nenad M. Marić Doktorska disertacija Materijal i metode 43 3. M A T E R I J A L I M E T O D E Nenad M. Marić ...
    ... Nenad M. Marić Doktorska disertacija Rezultati i diskusija 65 Tabela 4.1. Filtracione karakterstike aluvijalnih naslaga Objekat Dubina (m) d10 (mm) K (m/s) Ksr (m/s) PJ-1 1,4 0,18 1 ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... 202122232425 L m ax (m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 L m a x ( m ) visina etaže H (m) SRs 2000 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 141 ...
    ... 02122232425 B ( m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00 90.00 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 B ( m ) visina etaže H (m) SRs 2000 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 136 Slika ...
    ... 10 11 12 13 14 15 16 Z (m ) visina etaže H (m) C 700 S L=30 m L=25 m L=20 m L=15 m 0.00 5.00 10.00 15.00 20.00 25.00 30.00 35.00 40.00 10111213141516171819202122232425 Z (m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 138 Slika 8.11. ...

  • Развој модела конструкције просторија отварања рудника са подземном експлоатацијом

    Dražana M. Tošić (2016-08-26)
    Приликом израде подземних просторија у стјенској маси долази до нарушавања природне равнотеже напонских стања стијенског масива који су владали прије израде тих просторија, при чему долази до појаве прертасподјеле напона и његове концентрације у појединим правцима и тачкама, односно долази до појаве пластичних деформација које су праћене ломљењем стијенске масе и кретањима материјала према откопаном простору...
    модел, метод коначних елемената, просторија отварања, напон, дефеормација стијенског масива, алгоритам функционалних зависности

  • Prognozna ocena resursa kaolinitisanih glina u sedimentnim basenima Srbije

    Vladimir M. Simić (2003)
    Ocena resursa, kaolinitisane gline, sedimentni baseni

  • Tercijarne bazaltoidne stene u Srbiji

    Milivoje M. Jovanović (2003)
    Bazaltoidne stene, Srbija