Претрага

Упит dcterms_subject_txt:životni vek

250 items

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... − односи се на друштвени и еколошки аспект производње и коришћења енергије. Прихватљивост се огледа у транспарентности система, животног стандарда, квалитета животне средине и сл. 4. Доступност − тиче се оцена геополитичких аспеката отпорности енергетског система и огледа се у политичкој стабилности ...
    ... чланица. Паралелно са процесом енергетске транзиције и сам појам енергетске безбедности у ХХI веку се трансформисао и проширио оквир сопствене применљивости. Од „енергетске безбедности”, која је средином ХХ века скоро искључиво обухватала сигурност снабдевања (углавном нафте), дошло се до интердисциплинарног ...
    ... концепт него што је то, на пример, био случај 70-их година ХХ века. У том периоду, енергетска безбедност била је везана пре свега за сигурност снабдевања нафтом [1] и обезбеђење техничких предуслова за континуирану испоруку. У ХХI веку, енергетска безбедност је блиско повезана и са другим питањима ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... ovih tehnologija donosi perspektivu unapređenja rada bušotinskih sistema, čime se povećava sigurnost operacija i smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu. 31 6. LITERATURA 9. . Britannica, 2024. Thermometer: Definition, Types, & Facts. Encyclopaedia Britannica. https://www.britannica ...
    ... integriteta postrojenja. Korišćenje ovih tehnologija doprinosi efikasnosti i sigurnosti procesa u naftnoj industriji, kao i produžavanju radnog veka infrastrukture. Ključne reči: temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže ...
    ... tehnoloških procesa, od atmosferskih promena do industrijskih reaktora. Razvoj instrumenata za merenje temperature ima dugu istoriju. Još u 16. veku, Galileo Galilej je razvio prvi tormoskop, prethodnik modernih termometara, kojim je mogao da posmatra temperaturne promene na osnovu širenja vazduha ...

  • Priprema ruda antimona

    Lazić Predrag (2014)

  • Rudarstvo

    Vujić Slobodan, Miljanović Igor (2013)

  • Priprema ruda olova i cinka

    Lazić Predrag (2014)

  • 3.8 - Mineralogija, kristalografija, petrologija i geohemija

    Cvetković Vladica (2014)

  • Geološka istraživanja uglja (poglavlje 3.4.3)

    Kostić Aleksandar (2014)

  • Postrojenja za pripremu ruda metala i uglja

    Lazić Predrag (2014)

  • Poglavlje 3.4. Istraživanje mineralnih sirovina

    Jelenković Rade, Mijatović Predrag (2014)

  • Geološka istraživanja nafte i gasa (poglavlje 3.4.2)

    Kostić Aleksandar (2014)

  • Geološka istraživanja uljnih škriljaca (šejlova) (poglavlje 3.4.4)

    Kostić Aleksandar (2014)

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Poglavlje 4.2. Eksploatacija energetskih mineralnih sirovina

    Živanović Vlastimir, Maksimović Svetozar, Jelenković Rade (2014)

  • Poglavlje 4.4. Eksploatacija nemetaličnih mineralnih sirovina

    Andrić Ljubiša, Mijatović Predrag, Jelenković Rade (2014)

  • Poglavlje 2.2.1. Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

    Grubić Aleksandar, Jelenković Rade, Popović Radule (2014)

  • Eksploatacija nafte i gasa (poglavlje 4.2.2)

    Dobrović Ljubomir, Jovičić Dragan, Kostić Aleksandar (2014)

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... ograničenja opisana su sledećim primerom. Vek rada termolektrane je projektovan na 40 godina, u kom roku Je potrebno istu snabdevati dovoljnim količinama uglja. U opštem slučaju generisana optimalna kontura kopa ne mora da obuhvati ukuno potrebne količine za vek rada termoelektrane. U navedenom primeru ...
    ... potpunosti vremenski iskorišćeni. U ukupnom veku rada termoelektrane (40 godina rada) vrednost projekta je ispod maksimimuma ali je ostvarena stabilna proizvodnja i snabdevanje energijom u projektovanom vremenskom okviru od 40 godina (Slika 3). Odabir optimalnog veka projekta (veličine kopa) u ovome slučaju ...
    ... (Slika 3), optimalna kontura obuhvata količine uglja dovoljne za snabdevanje termoelektrane u narednih 25 godina. Povećanje konture obezbeđuje duži vek kopa, ali ekonomska vrednost istog, opada, da bi nakon 35 godine prešla u minus. Paralelno sa promenom vrednosti kopa, menja se i vrednost projekta ...

  • Impact of a failure zone above the underground roadway on rockbolting structure loading

    Vladimir Milisavljević, Dragan Zlatanović, Simon Sedmak, Milenko Ljubojev (2015)

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... remont, ovaj blok će raditi do kraja veka kopa tj. do kraja 2052. godine [145]. Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko‐energetskim kompleksima 41 Dinamika eksploatacije uglja sa kopa Drmno usklađena je sa projektovanim vekom termoenergetskih objekata, i kao ...
    ... indikatora životne sredine. Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko‐energetskim kompleksima 27 Primenu metode analize životnog ciklusa u postupcima procene potrošnje energije i opterećenja životne sredine analizira Dong J. [62]. Studija analize životnog ciklusa ...
    ... zaštitom životne sredine u rudarsko- energetskim kompleksima. Polaznu osnovu čine setovi indikatora životne sredine formirani od strane Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Primena preporuka Evropske Agencije za zaštitu životne sredine ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Krajem XIX veka, J. Halavats proučava hidrogeološke karakteristike Vojvodine. Prva hidrogeološka karta SAP Vojvodine (1:500 000) u okviru hidrogeološke karte Srbije štampana je 1957. godine. Istraživanje podzemnih voda na području Banata započelo je u prvoj polovini prošlog veka izradom prvih ...
    ... Izvorište naselja Totovo Selo formirano je sedamdesetih godina XX veka u severnom delu naselja. Izvedena su ukupno tri bunara, od toga dva na lokaciji uz naselje i jedan severnije. Bunari oznake NB-1 je napušten devedesetuh godina XX veka, a bunari B-2 i B-3 i dalje vrše funkciju (Prilog 2.6). 5 ...
    ... Izvorište naselja Doline Izvorište naselja Doline formirano je sedamdesetih godina XX veka u centralnom delu naselja. Izvedeno je ukupno pet bunara, Izvorište naselja Doline formirano je sedamdesetih godina XX veka u centralnom delu naselja. Izvedena su ukupno dva bunara, od toga prvi (NB- 1) uz ...