Претрага

Упит dcterms_subject_txt:водни сектор

107 items

  • Град Охрид и Извештај о одржаним међународним конференцијама “SDEWES” и “BALWOIS” на Охриду (Македонија)

    Драгољуб Бајић, Јелена Зарић, Весна Ристић Вакањац, Душан Поломчић, Марина Чокорило Илић (2014)
    Представљан је рад SDEWES и BALWOIS конференције које су одржане нa Охриду. Дат је увид у рад и развој ових конференција, као и утисака и искустава учесника, представника Департмана за хидрогеологију, Рударско-Геолошког факултета. Акценат је стављен на секцију која се бави одрживим развојем водних ресурса, уз прилог о самом Охриду због његовог геолошког и хидрогеолошког значаја и чињенице да је познати туристички центар, седиште бројних конгреса и конференција из области вода, управо због своје интересантне историје и природних ...
    Охридско језеро, водни ресурси, туризам

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... zagađujućih materija energetskog sektora (TEU 9) i sektora energetike, industrije i transporta (TEU 10) Republike Srbije NI Indikatori se formiraju na osnovu analize i upoređivanja vrednosti emisija zagađujućih materija vazdušne sredine energetskog sektora (TEU 9) i sektora energetike, industrije i transporta ...
    ... vazdušne sredine energetskog sektora (TEU 15) i sektora energetike i industrije (TEU 16) Republike Srbije NI Indikatori se formiraju na osnovu upoređivanja vrednosti emisija zagađujućih materija vazdušne sredine termoelektrane i celokupnog sektora energetike (TEU 15) i sektora energetike i industrije ...
    ... energetskog sektora (TEU 9) i sektora energetike, industrije i transporta (TEU 10) Republike Srbije. Izražavaju se procentima i baznim indeksom, za izabranu baznu godinu. SP Vrednosti emisija zagađujućih materija vazdušne sredine termoelektrane rudarsko-energetskog kompleksa i sektora energetike ...

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Gasifikacija čvrstih goriva

    Anđela Nedeljković (2023)
    Ovaj rad proizvod je višemesečnog istraživanja i proučavanja literature u oblasti gasifikacije čvrstih goriva. Obrađeni su različiti tipovi goriva koji se koriste u procesu gasifikacije, kao i osnovni tipovi gasgeneratora, njihove karakteristike i primene. Analizirana je podzemna gasifikacija i IGCC sistem kako bi se proširilo razumevanje mogućnosti ovih tehnologija u postizanju ciljeva održivosti i efikasnosti u energetskom sektoru. Istražene su ključne prednosti i izazovi koji proizlaze iz primene gasifikacije u industrijskim i energetskim procesima. Kroz analizu ove tehnologije, cilj ...
    čvrsta goriva, sintezni gas, gasifikacija, gasgeneratori, IGCC

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama

    Zoran Stevanović (2019)
    podzemne vode, vodosnabdevanje

  • Енергетска транзиција система даљинског грејања - могућности и изазови

    Марија Живковић, Дејан Ивезић (2023)
    Највише енергије у зградама у Србији троши се на загревање простора. Због тога ће системи даљинског грејања имати важну улогу у процесу транзиције целокупног енергетског сектора. Мере и активности морају да буду усмерене и на потрошњу и производњу енергије. У раду је дат преглед потенцијала различитих обновљивих и алтернативних извора енергије, који се могу користити за производњу топлотне енергије. Приказани резултати су приказани са различитим нивоом детаљности, у зависности од расположивих података, а који могу да служе као ...
    системи даљинског грејања, транзиција, обновљиви извори енергије, потенцијали

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Analiza nosivosti vertikalno opterećenog šipa za potrebe izgradnje petlje „Merošina 1“ na autoputu E-80 deonica: Niš – Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović, Miloš Stevanović, Milan Bogdanović (2023)
    U Srbiji je počela izgradnja autoputa E-80 koji će predstavljati saobraćajno čvorište zapadnog Balkana i biće deo glavne regionalne transportne mreže jugoistočne Evrope. Njegova ukupna dužina kroz Srbiju iznosi 77 km, a prva deonica u dužini od 5.5 km je završena i puštena u saobraćaj krajem jula 2023. god. To je prva od četiri deonice Sektora 1 čija je dužina 32.65 km. U sklopu petlje „Merošina 1“ izgrađen je nadvožnjak koji je oslonjen na devet stubnih mesta na međusobnom ...
    petlja Merošina 1, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... se dalje izrađuju rudna okna i dva do tri otkopna hodnika kroz tri sektora, dok se u četvrtom sektoru spajaju sa etažnim hodnikom unutar otkopnog bloka. Iz tog hodnika se dalje izrađuju svi planirani otkopni hodnici za taj sektor, prvenstveno u primarnim komorama. Prostorije se izrađuju paralelno ...
    ... obzir, svako otkopno polje podeljeno je na četiri osnovna sektora. Ova podela se postiže izradom etažnih hodnika unutar otkopnih blokova na svakoj etaži. Etažni hodnici skraćuju potrebne dužine otkopnih hodnika na oko 100 metara po sektoru, što je dovoljno za Jednu fazu eksploatacije. Komore formirane ...
    ... redosledom. Otkopavanje komora zavisi od vremena zapunjavanja zasipom i njegovog očvršćavanja. Dok se otkopavanje prvog sektora privodi kraju, započinju pripremni radovi za drugi sektor, koji se formira izradom sledećeg etažnog hodnika kroz otkopni blok i izradom otkopnih hodnika za buduće komore. ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... 5. VODNI BILANS 5.1. POJAM I OPŠTE ODREDBE Količinsko izražavanje hidro(meteoro)loškog ciklusa na nivou rečnih ili morskih slivova, u granicama određenih regiona ili za Zemlju u celini, naziva se vodnim bilansom. Zapremina (količina) vode koja uđe u ...
    ... rezervi nad ulaznim, proizvešće manjak rezervi vode u datom prostoru za vremenski period ∆t . Vodni bilans planete Zemlje, u celini, prikazan je u tabeli 5.1.1. i na slici 5.1.1. Tabela 5.1.1. Godišnji vodni bilans Zemlje [2, 20] Područje Kontinenti Okeani Zemlja Površina područja u 106 km2 149 361 ...
    ... voda 18 3.3.4. Poreklo podzemnih voda 21 II DEO: KRUŽENJE I BILANS VODA NA ZEMLJI 22 4. KRUŽENJE VODE NA ZEMLJI 23 5. VODNI BILANS 25 5.1. POJAM I OPŠTE ODREDBE 25 5.2. ELEMENTI VODNOG BILANSA 26 5.2.1. Padavine 27 5.2.2. Isparavanje ...

  • Испитивање магнетске сусцептибилности прашине антропогеног порекла

    Дубравка Новичић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... antropogenog porekla, čak i u malim koncentracijama, njihovo prisustvo će značajno povećati vrednosti  [2]. Najveći zagađivač u Srbiji je energetski sektor (nepovoljna struktura raspoloživih energenata, tehnološka zastarelost i neadekvatno održavanje, niska energetska efikasnost, nizak stepen korišćenja ...
    ... nacionalnom nivou o emitovanim količinama PM10 čestica, što podrazumeva poznavanje emitovanih količina PM10 čestica, kao i doprinosa pojedinačnih sektora njihovoj emisiji. Takođe, propisana je i granična vrednost prosečne godišnje koncentracije PM10, koja iznosi 40 μg m−3 i dnevna granica koncentracije ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... proizvoda. Ovaj pristup se naziva i "korisna upotreba CO»". U Srbiji, ugljen-dioksid (CO-) se koristi u različitim industrijskim sektorima i za različite svrhe. Neki od sektora koji mogu koristiti CO> u industrijske svrhe uključuju: • Prehrambena industrija: za karbonizaciju pića, kao što su gazirana ...
    ... zagađenom Žživotnom sredinom i nedostatkom ekološke svesti, svet se danas nalazi na prekretnici ekološke krize. Poseban doprinos održivom razvoju daje sektor energetike i to kroz ostvarenje primarnog cilja povećanja udela obnovljive energije u globalnom energetskom bilansu. Posledično, zemlje širom sveta ...
    ... ugljenik. I24! 35 Analiza perspektiva implementacije ugljeničnih kvota u projekte CCUS Inicijalni obuhvat CBAM pokriva uvoz robe/proizvoda iz šest sektora sa intenzivnim emisijama za koje se smatra da su izloženi većem riziku od „curenja ugljenika“ na carinsku teritoriju EU: – električna energija ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... kompanije (javne i privatne) Sektor za planiranje Kontrola razvoja i planeri unapred Planeri korišćenja zemljišta i transporta Planeri životne sredine Sektor isporuke tereta Vozači kamiona Logistički operateri za industriju Vlasnici prodavnica i povezani poslovi Sektor upravljanja otpadom Javni ...
    ... Javni i privatni operateri upravljanja otpadom Vozači voznog parka za sakupljanje otpada Obrazovni sektor Školska deca Nastavnici Roditelji Ciljne grupe Podgrupe Zdravstveni sektor Osoblje bolnice Lekari opšte prakse 22 Javne i privatne zdravstvene usluge Bolnički pacijenti Mediji Novinari ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... доступни за 19 водних тела (слика 3-2). Слика 3-2. Квантитативни статус водних тела за 2013. годину (АЗЖС 2015б) Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 57 Од 19 разматраних подземних водних тела, према извештају РХМЗ Србије из 2014, слаб статус је констатован на 6 водних тела подземних ...
    ... утврђено 499 водних тела, од чега 492 на сливу Дунава (ИЈЧ 2015а). У категорију природних водних тела (река и језера) сврстано је 343 водна тела површинских вода; у категорију значајно измењених водних тела (акумулације, регулисани водотоци) сврстано је 140, док је у категорију вештачких водних тела ...
    ... управљања водама (ИЈЧa 2015), резултати оцене хемијског статуса подземних вода показују да је 7 водних тела у слабом хемијском статусу, 27 водних тела је вероватно у слабом хемијском статусу, док се за 119 водних тела подземних вода (око 77 %) сматра да су у добром статусу (табела 3-1). ...

  • Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе

    Милош Утвић, Михаило Шкорић (2017)
    Филолошки факултет Универзитета у Београду је крајем јула 2015. године склопио уговор са агенцијом Crossref и тиме стекао право да својим публикацијама додељује дигитални идентификатор објекта (DOI), као и публикацијама других издавача које заступа. Истовремено, у склопу уговора, Филолошки факултет је развио репозиторијум доиФил који за све регистроване публикације чува њихове библиографске метаподатке, хипервезу ка комплетном тексту и сам DOI. После припремних радњи и разраде процеса на којима је заснован рад репозиторијума, у новембру 2016. године је репозиторијум доиФил ...
    DOI, дигитални идентификатор објекта, Crossref, Филолошки факултет
    ... (тадашњи декан факултета, др Алексан- дра Вранеш, редовни професор, тадашњи продекан за финансије, др Љиљана Марковић, редовни професор), представник сектора за информационе технологије факултета, Драган Вранешевић, и тадашњи асистенти са Катедре за библиотекарство и информатику, Драгана Грујић, Гордана ...
    ... идентификатора објеката за публикације Филолошког факултета и других заинтересованих издавача несметано одвијао. С обзиром на обимну ангажованост ИТ сектора, констатовано је да ће они пружити само подршку за складиштење података на серверу који је непрекидно доступан онлајн, док ће саму имплементацију ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... oko 200 m (sektori od 1-21), odnosno 400 m (sektori od 22-31) i obračunate su kumulativne količine po sektorima. Na slici 2.9. prikazana Je podela kopa po sektorima pomeranja ravni generalne kosine za geometrijsku analizu. 31 30 28 29 25 26 27 Slika 2.9. Podela kopa po sektorima pomeranja ravni ...
    ... Petke 68,5 mnm. Dakle, nivoi se generalno spuštaju prema Dunavcu koji Je erozioni bazis sa radnom kotom oko 67 mnm. Reka Velika Morava na uzvodnom sektoru predstavlja dren za izdan, obzirom da je period malovođa. Prihranjivanje pliće izdani se odvija infiltracijom atmosferskih padavina, kao i i ...
    ... kanala u kojima se u cilju zaštite terena od plavljenja podzemnim vodama održava projektovani nivo vode radom crpne stanice Kolište i to na dva sektora: tzv. Dubravičkoj kaseti, potez od ušća Velike Morave u Dunav do Dubravice; pregrađenog, Dunavca, i gornjem kostolačkom ostrvu. Voda iz kanalske ...