Претрага

Упит dcterms_subject_txt:делинеација санитарних зона

527 items

  • Geotehnički aspekti projektovanja deponija komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Basarić Irena (2012)

  • Osnovni pokazatelji fizičkog stanja komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Basarić Irena (2013)

  • Rešenje tehnološke linije za separaciju otpada na primeru grada Vlasotinca

    Rakić Dragoslav, Milovanović Miroslav, Jakovljević Dušan (2011)

  • Određivanje parametara stišljivosti starog komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Ćorić Slobodan, Cvetković Vladica (2010)

  • Analiza sleganja objekta na komunalnoj deponiji

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Tomašević Biljana, Novaković Dejan (2011)

  • Analiza uticajnih faktora na čvrstoću smicanja komunalnog otpada

    Rakić Dragoslav, Čaki Laslo, Ćorić Slobodan, Cvetković Vladica (2012)

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... područja (izvorišta, izdani ili njenog dela); definisanje rizika od zagađenja PV; definisanje tzv. “zona sanitarne zaštite” (ZSZ) izvorišta i primena odgovarajućih mera zaštite u svakoj od definisanih zona; prognoza efekata potencijalnih zagađenja (na osnovu definisanih prirodne osetljivosti, hazarda ...
    ... 146 21.2. OSNOVNI POJMOVI IZ OBLASTI ZAŠTITE KVALITETA PODZEMNIH VODA 147 21.3. SADRŽAJ I CILJEVI ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 149 21.4. ZONE SANITARNE ZAŠTITE 150 XII DEO: ZAHVATANJE I REGULACIJA REŽIMA PODZEMNIH VODA ...
    ... kvaliteta i sprečavanja nadeksploatacije podzemnih voda, a šta sanacione (kada nastupi “šteta”), šta su i na kojim principima se uspostavljaju zone sanitarne zaštite. XII DEO: ZAHVATANJE I REGULACIJA REŽIMA PODZEMNIH VODA Izlaganje je u okviru jednog (glavnog) poglavlja: ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje transfer stanice „Prelići“ u Čačku

    Rakić Dragoslav, Basarić Irena, Janković Jovana, Bogdanović Snežana, Djurić Tina (2018)

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama

    Zoran Stevanović (2019)
    podzemne vode, vodosnabdevanje

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... određivanja zona sanitarne zaštite na izvorištima potrebno je u skladu sa propisima za sva izvorišta (javnog vodosnabdevanja stanovništva i izvorišta u vlasništvu industrijskih preduzeća) izraditi elaborate o zonama sanitarne zaštite i prema rezultatima istraživanja uspostaviti zone i sprovoditi ...
    ... kategoriji „B“ iznose 52 l/s, a 39 l/s svrstano je u „C1“ kategoriju. Na izvorištu su uspostavljene zone sanitarne zaštite i može se konstatovati da se u zoni izvorišta sprovode mere zaštite. U široj zoni izvorišta danas se nalazi veći broj potencijalnih izvora zagađenja, to su brodogradilište i luka ...
    ... primenjuju u obradi vode. Aspekt zaštite upotpunjen je utvrđivanjem postojećih i potencijalnih zagađivača u široj izvorišnoj zoni i konstatovano stanje pogledu održavanja zona sanitarne zaštite. Slika 31. Izgled anketnih listova Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 114 Nakon ...

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... otpadnim sanitarnim vodama koje nastaju iz rudarskih menzi i sanitarnih čvorova. Ove vode se najčešće u našoj praksi ne prečišćavaju i ne poklanja im se adekvatna pažnja, bez obzira što zagađuju životnu sredinu. U većim rudarskim naseljima kao što su Resavica ili Baljevac, otpadne sanitarne vode ...
    ... otpadnim sanitarnim vodama, posvećena je jedino na pogonu rudnika „Soko“. Ovo je jedini rudnik koji poseduje sistem za prečišćavanje otpadnih sanitarnih voda. Nakon tretmana, ove vode se puštaju u površinski tok reke Izgare (slika 277.). Na pogonu rudnika „Štavalj“, sanitarne vode zajedno ...
    ... značajna zapremina stena u toj zoni se deformiše. U tom delu se izdvajaju tri zone: zona obrušavanja, zona pukotina i razloma, zona ravnomernog sleganja (slika 111.). Slika 110. Radovi na bušenju minskih bušotina u jami (foto M.Petrović) 158 U zoni obrušavanja, isti istraživač ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... aktivnosti denitrifikacionih bakterija, mineralne vode Torde, Obrenovačke Banje i Lomnice zaslužuju posebnu pažnju u budućnosti sa aspekta određivanja zona sanitarne zaštite navedenih pojava, odnosno neophodno je sprečiti kontaminaciju vodnih resursa kontaminantima antropogenog porekla. Takođe, ne treba zanemariti ...
    ... između mineralnih voda i antropogenih izvora zagađenja, odnosno navedene pojave mineralnih voda zaslužuju posebnu pažnju u uslovima određivanja sanitarnih zona njihove zaštite. Izrada bunara bez adekvatnih uslova utiče na „ranjivost“ podzemnih ekosistema, pri čemu je narušavanje kvaliteta podzemnih voda ...
    ... kanalizacioni sistemi, odlagališta industrijskog otpada, itd., što indikuje da mineralne vode Lomnice zaslužuju posebnu pažnju sa aspekta određivanja zona sanitarne zaštite. Na slična stanovišta ukazuju i Stojadinović & Rašula (1997), koji navode da je u kopanom bunaru na lokalitetu Lomnice potvrđeno prisustvo ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... a za prenos toplote se najčešće koristi mehanički rad (rad kompresora) [1]. Primena toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje prostora, pripremu sanitarne tople vode i za različite industrijske primene je danas uobičajena. Osnovna pretpostavka za korišćenje toplotnih pumpi je postojanje toplotnog izvora ...
    ... toplotnom opterećenju do 9 MW, tj. oko 2700 sati rada pri toplotnom opterećenju od 10 MW. U Šapcu trenutno ne postoji centralni sistem za pripremu sanitarne vode niti centralni sistemi za hlađenje prostora u postojećim zgradama. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 h e a ...
    ... toplotnom opterećenju do 9 MW, tj. oko 2700 sati rada pri toplotnom opterećenju od 10 MW. U Šapcu trenutno ne postoji centralni sistem za pripremu sanitarne vode niti centralni sistemi za hlađenje prostora u postojećim zgradama. IV PPOV U ŠAPCU PPOV u Šapcu je izgrađeno 2017. godine. Otpadne vode ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... zadržavanja vode u sistemu. Takođe, Jedan od osnovnih koraka u očuvanju izvora Krupac jeste poštovanje zona sanitarne zaštite. Kroz primenu strogih mera kontrole i monitoringa unutar ovih zona, osiguralo bi se da se kvalitet vode zadrži na visokom nivou. Takođe, to bi sprečilo ulazak zagađivača ...
    ... definisali uslovi cirkulacije podzemnih voda. lako su vode izvorišta dobrog kvaliteta, osetljive su na zagađivanja, pa je neophodno strogo poštovanje zona sanitarne zaštite. Svi rezultati do kojih bi se došlo sprovođenjem predloženih metoda predstavljaju važne informacije za održivo upravljanje podzemnim ...
    ... Na izvorištu Krupac postoje dve zone karstnih kanala, od kojih je prva zona- zona plitkih kanala, utvrđena već pomenutim opitom obeležavanja, dok je druga zona- zona malo dubljih kanala utvrđena metodom plemenitih gasova. U najplićim sistemima kanala (I zona), voda se zadržava kraći vremenski ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Utvrđivanjem zona sanitarne zaštite u karstu bavio se veliki broj istraživača i naučnika, pa tako Stevanović (1991) izdvaja: • Zonu neposredne zaštite, odnosno zonu neposrednog zaleđa sa zonom isticanja • Zonu celog slivnog područja Milanović P. (1999) pak izdvaja četiri zone zaštite, koje se ...
    ... izvorišne zone, neophodno uspostaviti i širu zonu zaštite koja obuhvata zaleđe zone isticanja. Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 376 Karst Kučajsko-beljaničkog masiva je veoma dobro zaštićen i za sada nema zagađenja antropogenog porekla. Ipak, za pravilno utvrđivanje zona sanitarne zaštite ...
    ... epikarst zone. Pri uspostavljanju zona sanitarne zaštite u karstnim terenima, neophodno je sagledati veliki broj geoloških i hidrogeoloških parametara. Samo sa takvim pristupom je moguće u potpunosti sačuvati karstnu izdan za lokalna, pa čak i regionalna vodosnabdevanja. Definisanje zona zaštite ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... изворишта Трновче ушли су четврту фазу колмирања којом је захваћена и шира зона око бунара (прифилтарска зона и зона ка блиском пијезометру). Анализе талога из бунара са изворишта Трновче показују да: • у условима постојања зоне мешања оксичних и аноксичних вода, као доминантан талог на бунарским ...
    ... карактеристика у непосредној зони бунара и локалних хидрауличких губитака, коришћен је појам блиски пијезометар. По дефиницији (ИЈЧ 2010a) блиски пијезометар је пијезометар који се налази у зони дренова (код бунара са хоризонталним дреновима), односно у непосредној зони бунара (највише удаљен до ...
    ... колмира бунарске филтре и прифилтарску зону. Walter (1997) даје претпоставку да раст гвожђе-оксидишућих бактерија у бунарима и зони око бунара може бити у вези са патогеним слуз-продукујућим бактеријама из рода Pseudomonas. Ове бактерије насељавају прифилтарску зону бунара и саму конструкцију а затим ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... gde je izveden veći broj bušotina, pijezometara, raskopa i ncekoliko istražno- opitnih bunara, u cilju formiranja izvorišta i uspostavljanja zona sanitarne zaštite. Na prostoru izvorišta Lovac, koje se koristi za vodosnabdevanje Kostolca i okolnih naselja, prva istraživanja sprovedena su Još 1942 ...
    ... ugljeni sloj i ima pad od zone isklinjenja u južnom delu basena ka severu. – III ugljeni sloj — superpoziciono najniži i sa gledišta geološke starosti najstariji. Najveće rasprostranjenje ima III ugljeni sloj. Prostire se po gotovo celoj površini istražnog, područja, sa zonom isklinjenja u južnom delu ...
    ... prostor br.2240 Slika 2.4. Geološka karta (R 1:25000) Celo područje Podunavske ugljene zone presecaju tri osnovna sistema ruptura. Prvi sistem — sistem premiocenskih raseda koji odgovaraju pravcu Vardarske zone ı Rodopske mase. Ovaj sistem raseda ima približan pravac SSZ-JJI. Drugi sistem je sistem ...

  • Joint interpretation of paleomagnetic, structural and AMS results from the Vardar Zone of Serbia

    Emo Marton, Marinko Toljić, Vesna Lesić, Vesna Cvetkov (2021)